NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS V deo - Rad

      Neumorno pretraživanje u polju i želja da nađe divljač je osnovna odlika svakog lovačkog psa pored dobrog čula mirisa - nosa, pa tako i oštrodlakog nemca. On se prilagođava vetru, konfiguraciji i zaraslosti terena i energično, u srednjem galopu traži divljač. Na otvorenom se kreće levo desno ispred vodiča na 50 do 100 m. Ukoliko naiđe na divljač staje i pokazuje vodiču gde se nalazi, čekajući ga da mu omogući da dođe do divljači i hica. Ako se divljač izvlači lagano je prati – kulira. Spremno čeka da posle hica donese odstreljenu ili ranjenu divljač.

      Oštrodlaki nemac je pasionirani lovac u vodi, i sa velikim elanom pretražuje zarasle vodene površine u plitkoj i dubokoj vodi gde je prinuđen da pliva i isteruje barsku divljač pred lovca ili donosi ranjenu i odstreljenu. Jedan od osnovnih razloga popularnosti kod nas, pa i u svetu je njegov istaknuti rad u vodi, uz otpornost na hladnoću. Većina naših lovaca pored lova u polju oštrodlakog koristi za lov barske divljači.

      Za raliku od nas Nemci, pa i ostali narodi tzv. srednje - evropske lovačke kulture, vode svog psa “ptičara” i u lov krupne divljači. Od oštrodlakog nemca traže da mirno prati lovca na povodcu ili bez njega na piršovanju, da na pojavu divljači ostane miran i da je odložljiv. Dok lovac čeka na čeki pas leži u podnožju satima. Na hitac mora ostati miran i na mestu. Ako je divljač ranjena posle obaveznog čekanja kreće se na izradu krvnog traga i pronalaženje lovine. Pas je obavezno prisutan prilikom svakog traženja ranjenog. Nađenu krupnu divljač pas pokazuje objalavanjem ili vođenjem vodiča do lovine.

      Sve ove discipline se ispituju na najkompleksnijem ispitu za nemačke lovačke pse – svestranom ispitu.

APORT I RAD NA TRAGU

      Posle hica oštrodlaki odstreljenu divljaČ traži uzdignutom glavom – direktno traže miris i osetivši ga pronalazi i donosi vodiču plen, bila to prepelica ili lisica. Za oštrodlakog nemca nije prepreka ni najgušći kupinar, šaš, trska ili trava, njegova robusnost, energija i dlaka koja štiti telo omogućuju da prodre na svaki deo terena. Njegova snažna konstitucija i volja za aportom omogućuje da donese i najvećeg zeca ili lisicu. Divljač koju donese predaje vodiču u ruku. Od oštrodlakog se traži da bespogovorno svaku mrtvu ili ranjenu divljač koju nađe u lovištu odmah sa voljom i veseljem donese vodiču, bez obzira da li je vodič pucao ili ne, i da li je dobio komandu aport ili ne. Na svestranom ispitu se, radi utvrđivanja volje za aportom i obućenosti donošenja ispituje donošenje lisice preko prepreke (kanala ili prepone).

      Ranjenu divljač koja beži pas prati po indirektnom mirisu koji ostavlja na tlu i vegetaciji – tragu. Nemci obraćaju veliku pažnjna radu na tragu (takoreći odmah iza volje za radom i nosem) kod oštrodlakog iz dva razloga: prvi jer je to osnova rada psa posle pucnja, tj. na nalaženju sve vrste ranjene divljači koja ne ostaje na mestu, posebno kod rada na krvnom tragu. Drugo što rad na tragu traži staloženog psa stabilnog karaktera i iziskuje moć da se skoncentriše maksimalno na zadatak. Pas mora da “stavi glavu međ noge, skoncentriše se na minimalan miris i razmišljajući rešava korak po korak tešku enigmu traga”. Smatra se da je pas dobre, uravnotežene naravi i istrajan ako je dobar  traga?.

      Ispitivanje urođene osobine praćenja traga je obaveza na uzgojnim ispitima, takoreći “specijalnost” ove rase. Sklonost ka radu na tragu se na uzgojnim ispitima ocenjuje na svežem (toplom) tragu zeca kojeg pas nije video i obavezna je. Poželjno je da mlad pas pokazuje upornost na praćenju traga i da prati trag zeca (ili lisice) preko 300-400 m, a praćenje traga na 700 ili 1000 m uz glasnost na tragu zeca kojeg ne vidi je već odlična osobina.

      Na jesenjim uzgojnim ispitima se sklonost radu, zajedno sa aportiranjem, na tragu ocenjuje i u disciplinama rad na vlečki pernate i dlakave divljači, a na svestranom ispitu još i na na krvnom tragu starom do 48 časova.

OŠTRINA

      Nemci neguju oštrinu kod nemačkog oštrodlakog psa i ona je obavezna. Po njima oštrodlaki nemac mora da zadavi svaku grabljivicu na koju naiđe u lovištu, bila ona ranjena ili ne: lisicu, mačku lutalicu, tvora, kunu itd. i da bude oštar na ranjenu krupnu divljač i divlju svinju. Veći broj oštrodlakih nemaca ima položen ispit za rad na divlju svinju.

      Taj odnos prema oštrini je nastao još početkom uzgoja rase u XVIII veku, jer su tadašnji odgajivači smatrali da samo oštar pas može pomoći da se lovište očisti od štetnih vrsta predatora po divljač. Često se kaže da je ova rasa pravljena za profesionalne i “prave, aktivne lovce” kojima je oštar pas preko potreban.

      U ostalim državama se oštrina daleko manje forsira, većinom i ne ispituje, tj. nije obavezna. Pitanje je kako će se odnos prema ovoj osobini razvijati i u samoj Nemačkoj sa obzirom na sve ja?č i agresivniji pokret za zaštitu životinja.