IZVEŠTAJ SA JESENJEG UZGOJNOG ISPITA U OSTROVU

Zajednički snimak učesnika pred ispit

            U subotu, 12.10. 2013.godine, u organizaciji Srpskog DD Kluba, grupe Braničevski okrug, u Ostrovu je sproveden Jesenji uzgojni ispit (HZP), bez traga zeca.
     
        Prijavljeno je i izvedeno 5 pasa. Na ispitu su sudili Dragan Bunardžić iz Arilja i Goran Šestić iz Velike Plane.
     
       Vreme je bilo sunčano, sa povremeno jakim naletima vetra. Temperatura prilično visoka za ovo doba godine, oko 26 stepeni. Zemljište uglavnom suvo a kulture na kojima se odvijao ispit su parcele sa detelinom, zakorovljene parcele i oranice, kao i bara sa dovoljnim podrastom trske, povoljnim za skrivanje žive patke.
     
Tri psa su položili ispit, dok dva nisu, oba zbog neurađene vlečke zeca.
     
ISPIT SU POLOŽILI:
     

Oli od Beranjskih Vratnica
181 bod sa odgajivačem i vlasnikom
Predragom Markovićem Mapcem

1. OLI OD BERANJSKIH VRATNICA, JR 79972, Marković Predraga iz Beranja. Ocene po disciplinama: nos 10, pretraživanje 11, stajanje 10, volja za rad 10, vodljivost 10, aport izgubljene patke 10, rad na tragu žive patke 10, vlečka fazana 10, vlečka zeca 9, aport (prosek) 10 i poslušnost 10 bodova. Ispit je položila sa ukupno 181 bodom.
     
2. ORIONIS NITRO, JR 700046, Jakovljević Nikole iz Donje Livadice. Ocene (discipline su po istom redosledu): 10, 9,4, 10,10, 8, 11, 10,9,9,10 . Ispit položio sa ukupno 165 bodova.
     

Orionis Nitro 165 bodova sa vodičem
Nikolom Jakovljevićem

3.BRAUN JR 78636, Dejana Aleksandrovića iz Ostrova. Ocene: 9,10,7,10,10,8,8,9,9,7,10. Ispit je položio sa 158 bodova.
     
       Kuja GEA JR 79133, Miće Gajića iz Velikog Gradišta nije položila ispit zbog nedonošenja zeca, a iz istog razloga ispit nije položio ni pas BLEK, JR 79861 Stojanović Mališe.
     
       Ispit je protekao u veoma korektnoj atmosferi,nakon saopštavanja ocena od strane sudija posle svake discipline niko od vodiča nije imao primedbi, a domaćini su se još jednom potvrdili kao veoma dobri oranizatori, što im uz obilje divljaći i odlične terene daje preporuku za organizaciju ispita ovog tipa u narednim godinama. Preporuka je da se u Ostrovu rade ispiti sa tragom zeca, jer se pokazalo da ova divljač, kao i fazanska u lovištu Ostrovo ne manjka.

IZVEŠTAJ SA JESENJEG UZGOJNOG ISPITA U ČELAREVU 05.10. 2013.

Vodiči sa psima i sudije pred početak ispita

ZAR II vom BALKANHOFF
sa vodičem Duškom Lončarem

         Dana 05.10. 2013. godine je u Čelarevu održan jesenji uzgojni ispit – HZP za nemačke oštrodlake pse u organizaciji regionalne grupe „PODUNAVAC“ Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba, a u saradnji sa lovačkim udruženjem „Palanački Rit“.
     
      Psi su ispitivani u 2 baterije. U I bateriji sa prijavljena i privedena 2 psa su ispitivani mladi psi, sudili su Dragan Vujić iz Ovče i Laslo Torma iz Padinske Skele.
     
      U II bateriji su ispitivani seniori, i ovo je bio poslednji ispit po odluci SK i UO Kluba na kome su se ispitivali seniori, i bilo je privedeno na ispitivanje 6 pasa – seniora. Sudili su Emil Đorđević iz Kovina i Svetislav Gavrilović iz Bačke Palanke.
     
      Vremenske prilike za rad pasa su bile povoljne, temperatura ujutro 4, a preko dana je stigla do prijatnih 15 stepeni, vreme vlažno i sunčano, vetar umeren. Kukuruz je tek počeo da se bere, te stariji psi – seniori, koji su već radili trag zeca na prolećnim ispitima nisu ispitivani na trag zeca jer ga je bilo teško naći, sav se povukao u kukuruz. Pretraživanje, markiranje i vlečka su rađeni pored dunavskog nasipa sa visokom travom na prigodnom i preglednom terenu.
     
      Organizacija i ispit su se odvili bez problema, domaćini su bili gostoljubivi.
     
      Postignuti su sledeći rezultati:
     
      I BATERIJA – JUNIORI:
     
1. ZAR II vom BALKANHOFF JR 89026 vodiča Duška Lončara iz Sombora 202 bodova: rad na tragu zeca 10, nos 11, pretraživanje 10, stajanje 11, volja za rad 10, vodljivost 10, aport izgubljene patke 10, rad na tragu žive patke 6, vlečka fazana 10, vlečka zeca 9, aport 10, poslušnost 10, glasnost neodređena ;
2.   DUJA od JOJIĆA JR 89025 Miodraga Jopjića iz Novog Sada nije položila jer nije donela vlečku zeca, ocene: rad na tragu zeca 10, pretraživanje 10, stajanje 4, volja za rad 10, vodljivost 9, vlečka fazana 8, vlečka zeca 0, aport fazana 5, poslušnost 10, glasnost neodređena;
     
      II BATERIJA – SENIORI:

Prvoplasirana seiorka
Oripnis Elga sa odgajivačem i vodičem
Goranom Šestićem

     
1. ORIONIS ELGA JR 78207 Gorana Šestića iz Velike Plane 167 bodova: rad na tragu zeca -, nos , pretraživanje 10, stajanje 10, volja za rad 10, vodljivost 10, aport izgubljene patke 9, rad na tragu žive patke 8, vlečka fazana 9, vlečka zeca 10, aport 5, poslušnost 10;
    

Goran Šestić sa Trnov V Boossom

2. TRNOV V BOSS JR 88416 Gorana Šestića iz Velike Plane 162 bodova: rad na   tragu zeca -, nos 9, pretraživanje 9, stajanje 8, volja za rad 9, vodljivost 9, aport izgubljene patke 9, rad na tragu žive patke 9, vlečka fazana 10, vlečka zeca 10, aport 9, poslušnost 9;

3. TRNOV V BRECK – GIOVI JR 88414 Siniše Srdanovića iz Futoga 152 boda: rad na tragu zeca -, nos 9, pretraživanje 9, stajanje 9, volja za rad 10, vodljivost 9, aport izgubljene patke 8, rad na tragu žive patke 5, vlečka fazana 9, vlečka zeca 10, aport 7, poslušnost 10 ;

4. TOR od ARILJSKE PODOBALE JR 77998 Marka Pavlovića iz Male Krsne 143 boda: rad na tragu zeca -, nos 9, pretraživanje 9, stajanje 4, volja za rad 9, vodljivost 6, aport izgubljene patke 10, rad na tragu žive patke 8, vlečka fazana 8, vlečka zeca 10, aport 8, poslušnost 8;

5. ASTRA JR 78577 Miodraga Jojića nije položila jer je streloplašljiva, ocene: rad na tragu zeca -, nos 10, pretraživanje 9, stajanje 140, volja za rad 10, vodljivost 9, aport izgubljene patke -, rad na tragu žive patke -, vlečka fazana 9, vlečka zeca 9, aport 5, poslušnost 8;

6. AS vom HAUS UZELAC JR 88788 Viktora Varge iz Debeljače nije položio – vodič je povukao psa sa ispitivanja jer nije uradio vlečku zeca.

PROGRAM JESENJE AKTIVNOSTI SRPSKOG DEUTSCH DRAHTHAAR KLUBA

Pobednici Hegewalda 2013. - Jürgen Böttner
sa kujom Gebby vom Jura-Grund 245.0 Hegewald bodova

   
    Konačno smo precizirali program aktivnosti našeg Kluba ove jeseni, te obaveštavamo članstvo i sve zaintereovane o jesenjem programu koji je ove godine pretrpeo znatne izmene od najavljenog, na prvom mestu kao posledica krize.

    1. Jesenji uzgojni ispit u ČELAREVU  05.10. 2013. Na ovom HZP u mogu ucesvovati i stariji psi (seniori). Oni ce, shodno odluci Stručne komisije, biti ocenjivani u posebnoj grupi - bateriji. Sudije na ovom HZP-u ce biti Emil Ðordevic, Dušan Madžarev, Braca Gavrilović, Dragan Vujić, Luka Milutinović i Laslo Torma. Skup učesnika u 7 sati u kafani "Formoza" u Čelarevu. Kontakt telefon Biga Mlađa 063495151.Vodiči treba da ponesu zeca za vlečku, patke i fazani su obezbeđeni.

   2. Jesenji uzgojni ispit U Velikom Gradištu - Ostrovu 12.10. 2013. bez traga zeca, broj pasa ograničen na 5. Sudije Dragan Bunardžic i Laslo Torma. Skup učesnika u Domu kulture u Ostrovu u 7 časova. Kontakt telefon 0638391214 Dejan Aleksandrić.

   3. Za 13.10. je planiran ispit u Ogaru, ali za sada nema prijava i najverovatnije neće biti održan.

   4. V Internacionalni jesenji uzgoni ispit u KOVINU 18. i 19.10. 2013 je otkazan. Nažalost, najavljene sudije, na čelu sa vođom uzgoja VDD-a Sigurdom Croneisom, su otkazale dolazak zbog obaveza i automatski je opalo interesovanje za najavljen ispit. Održaćemo HZP u Kovinu 19.10. 2013. a ko ce suditi od naših sudija biće objavljeno posle prijave pasa. Planiraju se 2 baterije. Zbor je u kafani "LOVAC" u Kovinu u subotu u 7 časova. Kontakt telefon Emil Ðordevic 0652461635 i

   5. Jesenji uzgojni ispit (HZP) u Kruševcu 26.10. 2013. bez traga zeca. Na ovom ispitu mogu ucestvovati psi koji su položili prolećni uzgojni ispit, tj. imaju položen trag zeca. Sudije još nisu odredene, objavicemo imena naknadno.

Kontakt telefon Aca Radonjic 062296232.

RAD NA TRAGU, 3. deo

         VEŠTAČKI (KRVNI) TRAG

      Zašto veštački krvni trag
      Rad na veštačkom krvnom tragu je najbolji metod za obuku pasa za rad na tragu. Svakako da rad na veštačkom tragu treba kombinovati sa radom na pravom tragu kada god je to moguće.
      Mi se ne zavaravamo da je veštački trag krvi isto što i pravi – prirodni trag divljači, i da to pas ne oseća, ali pomoću veštačkog traga stvaramo uslovni refleks: da se primljeni trag na komandu prati od početka do kraja, bez greške i napuštanja zbog bilo čega, pa i drugog traga koji seče trag koji se prati.
      Vodič, ili njegov pouzdani pomoćnik, polažu krvni trag, obeležavaju temeljno putanju nevidljivo za psa, i moraju perfektno znati njenu putanju. Zahvaljujući tom poznavanju položenog traga strpljivo, skoro neprimetno za psa, znalački i do kraja uporno, uz pomoć dugog povodca, dovodimo psa do cilja: kraja traga na kome uvek mora biti nečeg što motiviše psa – bilo hrane, obilne pohvale, bilo koje nagrade, mačke u kavezu, kože divljači, ispunjene kože divljači ili sama odstreljena divljač.
      Vodič drži sve pod kontrolom: može da položi trag gde god poželi, da menja (povećava) dužinu traga i starost traga.
      Za vreme obuke na veštačkom krvnom tragu svaki trag se mora uspešno završiti.
      Mi psa ovom metodom praktično učimo radu na tragu koristeći svoje poznavanje traga – trase traga, psa i njegovih reakcija i podstičući ga da prati trag polako i sigurno do kraja svim raspoloživim sredstvima. A naš je zadatak da pomno pratimo rad psa i tumačimo njegovo ponašanje i reakcije.
      Svakako da neće biti svaki pas dobar tragač. Za to su potrebne određene predispozicije kod pasa, tj. osobine koje poseduje i koje mi obukom razvijamo i usavršavamo kao što su mirnoća, staloženost, moć koncentracije, izdržljivost, volja za praćenje traga i upornost na tragu.
      Pas na veštačkom tragu se uči:
      1. Bezuslovnoj koncentraciji na najmanji miris,
      2. Izgrađuje smislenost praćenja traga,
      3. Izgrađuje upornost do kraja traga, tj. cilja i
      4. Postaje siguran na dugom povodcu, tj. navikava se da je dugi povodac sastavni deo rada na tragu, uči se smirenosti i temeljitosti, daje mu sigurnost i postaje otporan na razna ometanja koja mogu smanjiti koncentraciju na trag (zakačinjanje povodca, usporavanje od strane vodiča, zaplitanje).

      O krvi za trag
      Nije od bitnog značaja koju krv koristimo za polaganje traga – ovčiju, kravlju ili krv divljači. Ali ako ima, najbolje je koristiti krv divljači, i to krv jelena, divlje svinje ili srneće divljači. Hvala boginji Dijani, barem divljih svinja i njihove krvi ima !
      Danas, u eri ovog nivoa tehnologije, nije više problem sačuvati krv u zamrzivaču, a još manje naći plastičnu flašu iz koje istiskivanjem kapljemo krv na trag. Važno je krv promućkati, može se dodati i kašika dve soli protiv zgrušnjavanja. Ali kada se odmrzne, i posle godinu dana, krv će biti tečna. Ako ima ugrušaka treba je procediti kroz sitno sito, gazu ili najlon čarapu.
      Za jedan trag ne treba koristiti više od četvrt litra krvi (250 ml.) ! Nikako više od 300 ml.! Ta količina je dovoljna za trag od 400 m., ako postavljamo duži trag proporcionalno povećavamo količinu krvi. Jedino prva 3-4 traga pravimo kraće, a koristimo 250 ml. krvi zarad podsticaja. Budimo štedljivi sa krvi. Pas mora naučiti na slab, mini- minimalan trag, to je naš osnovni zadatak. Ako psa učite na puno krvi nemojte očekivati kasnije uspešan rad na teškom tragu ! Znate i sami da obični ima malo krvi na tragu, mi je često i ne vidimo. A kada je krv obilna pas i ne treba, i divljač je blizu.

      Polaganje traga i obeležavanje
      Na početku obuke je najpovoljnije postaviti trag u visokoj šumi sa ređim podrastom. Na početku traga – „mestu nastrela“ - ostavimo nekolko kapi krvi više, malo dlake i protrljajmo kožu o tlo. Mesto obeležimo spremljenim markerima po volji. Ruta traga je isplanirana, povremeno je obeležimo na drveću tako visoko da pas ne primeti (čiode u boji, papirići sa strelicama...). Posebno obeležavamo svaki ugao traga – skretanje sa pravca, usputno „zaleganje“ divljači, kasnije prelaz - presecanje drugog traga preko našeg. Nama putanja traga – trasa traga moraju biti apsolutno jasni da možemo korigovati psa, posmatrati njegove reakcije i ponašanje i zadržati na tragu ako i kada zatreba.
      Trag se postavlja 3-4 sata pre početka rada! Nikako ne početi izradu traga pre isteka vremena od 3 sata od polaganja traga ! Bolje da prođe 5 sati nego manje od tri. Naime iskustva nemačke škole tragača (inače na teoriji i praksi rada na tragu su navjiše radili i doprineli vodiči službenih pasa – policijskih, sanitetskih i spasilačkih od I svetskog rata pa naovamo, a sva saznanja su ugrađena u rad lovačkih pasa na tragu) pokazuje da je to vreme koje je potrebno da pas ne prati miris polagača – čoveka, nego trag krvi. A to je veoma važno, pas ne treba da prati nikako trag čoveka kod veštačkog krvnog traga. Vodič obukom treba da naštima psa da ne smatra njegov trag bitnim, već trag divljači i krvi.
      Vremenom, kako pas napreduje, se vreme od polaganja do praćenja traga produžava od 3 do 48 sati i više.
      Dužina prvog traga neka bude oko 100 m, drugog 150, trećeg 250 pa onda prelazimo na 400-500 m, i tako sve dok pas ne dobije sigurnost. Posle možemo povećati  naviše nekoliko puta.
      Menjajmo teren gde postavljamo trag. Postavimo trag na livadi, presecajmo tragom razne podloge: posle šume oranje, detelinu, put, šaš, trsku, preko mosta, kanala, potoka....

     VRSTE KRVNOG TRAGA

      „Šprican“ trag
      Flašu sa krvi držimo u ruci i na svaki korak špricnemo na tlo 2-3 kapi krvi. Tu i tamo izostavimo kapljanje na koraku. Na mestu ležanja kapnimo malo više krvi, to obeležimo. I tako do kraja traga.

      „Tufnasti“ trag
      Na kraj štapa od 1-1,5 m vežemo malo parče sunđera. U levu ruku uzmemo posudu sa širokim grlićem sa krvi, a u desnu štap sa sunđerom. Na svakih 50 cm blago dodirnemo tlo sunđerom, kasnije produžavamo razmak između dva traga do 2 m. Posle 15-20 tufni ponovo umočimo krv u posudu i tako do kraja traga.
      Možemo napraviti „prazan trag“ 15-20 m, pa ponovo nastaviti da pas nauči da nađe izgubljeni trag.
      Ovaj način je povoljniji kada je toplo vreme, jer se krv sporije suši, a i tera psa da spusti glavu na zemlju. Kod špricanja iz flaše može krv dospeti na žbun i travu i višlje, te pas digne glavu, a to pri radu na tragu treba izbegavati.

      Vlečka
      „Izum“ Herberta Bansena, poznatog vodiča krvoslednika i šefa stanice za uzgoj krvoslednika u Nemačkoj. Za postavljanje ovog traga je potrebno parče pluća divljači veličine pesnice. Pluća se vežu na kanap, kanap na štap ili ranac (te su ruke slobodne i možemo ujedno sami obeležiti trasu traga) i tako vuče do kraja traga. Psi vrlo rado prate ovaj trag, čak i stari psi, i može poslužiti za održavanje forme kada pas nema posla na pravom tragu.
      Tu i tamo se može kapnuti malo krvi na trag, ako je imamo, i ona služi više da nam pas „pokaže“ krv.
      Podvarijanta ove vlečke je povlačenje parčeta mesa na kanapu. Knjige kažu da je ovu metodu uveo u praksu Walter Schnalke, šumar u Boitzenburgu (Nemačka) u 18. veku i da je preporučivao vlečke do 3 km dužine.

 Papci     
      Iskusni vodiči krvoslednika kažu da „rad na tragu počinje tamo gde nestaje krv“.
      Zbog toga povremeno treba koristiti obuću sa montiranim papcima kod obuke pasa za rad na tragu, jer pas ne prati krv, tj. samo krv, nego trag koji ostavlja divljač svojim begom, povredu tla i mirise koje stvara ta povreda uključujući mirise žlezda na nogama, „individualni miris“ divljači, miris „straha“, čestice sa površine kože, dlaka i papaka koji se „upresuju“ skokovima u tlo.
      Na cipele ili čizme se, pomoću specijalnog nosača – proteze od metala zavrtnjima pričvršćuju odsečene noge - papci divljači. Polagač hoda sa tim cipelama-papcima i postavlja trag, tu i tamo kane koju kap krvi, ako je ima. Ali malo krvi. Ili na početku ugazi papcima u krv i tako postavlja trag.
      Ovakve cipele se mogu kupiti, ali se mogu izraditi nosači i u kućnoj radinosti. U prostijoj varijanti te naprave se izrađuju od ovalnog parčeta daske koja se vezuje odozdo na đon obuće, a koje imaju udubljenje u koje se postavljaju papci. Uzorke možete videti na internetu, snimke na YouTubu.

     VODIČ NA KRVNOM TRAGU

      Uloga vodiča
      Vodič nenametljivo vodi psa na veštačkom tragu i izgrađuje njegovu tragačku tehniku, čistoću, sigurnost i upornost do kraja na tragu.
      Na pravom tragu čiju putanju ne znaju ni pas ni vodič oni su tim koji polako prati trasu traga i dopunjavaju se. Vodič pomaže psu, postaje njegov dodatak, koristeći poznavanje ponašanje psa na tragu koje je stekao tokom obuke, svoje iskustvo i logiku u lovu i svo znanje o tragu. Vodič je taj koji smiruje i koji zna da divljač ne može da „odleti“, da trag mora dovesti do lovine i to prenosi na psa. Pas pak, ispred vodiča, koristeći svoj prefinjeni njuh, vođen nagonom i željom da ugodi vodiču, vodi po tragu.
      Na veštačkom tragu se vodič pretvara kao da ne poznaje trag, a na pravom tragu se pravi kao da ga poznaje. Sve ćemo raditi kao da mi pomažemo psu, a u stvari pratimo psa pouzdavajući se u njega dogod svojim ponašanjem pokazuje da je na pravom tragu. To je dosta komplikovana situacija  u kojoj je najvažnije da postoji obostarno poverenje između psa i vodiča.
      Jedan trag od početka do kraja
      Kao kod svake radnje, kod ove i više, potrebno je „naštimovati“ psa pre izdavanja komande. To je ustaljeni ritual koji je pokretač uslovnog refleksa kod psa. Ogrlica za trag se stavlja psu samo neposredno pre početka traganja, kada ga izvodimo iz automobila, ili kada smo došli dovoljno blizu mesta nastrela. Dok ga vodimo do mesta odlaganja blagim tonom ga smirujemo, „mir“, „polako“, a mi sami postajemo sušta smirenost.
      Blizu nastrela, tako da pas može da vidi to mesto, psu komandujemo „lezi – mesto“ i ostavljamo ga. Odlazimo do mesta nastrela (ili početka veštačkog traga) i proučavamo ga detaljno, tražimo trag odskoka, krv, dlaku, deo kosti, bilo šta što nam može pomoći oko slike ranjavanja dok u sebi pravimo plan pretrage. Ako smo mi postavili trag pravimo se da sve radimo kao da je početak „pravog traga“.
      Čučnemo, kleknemo, pedalj po pedalj pregledamo tlo gde je divljač primila hitac. Psa to zaintrigira, shvata da je tu početak traga i povezuje šta sleduje. Vraćamo se do psa i smirujemo ga, ne dozvoliši da ustane. Kada se umirio polako odmotavamo remnik do pune dužine. Hvatamo remnik na kratko, i povedemo psa do mesta nastrela, pokažemo ga rukom, kako smo uvek do sada u obuci radili i izdajemo tiho komandu „prati trag“. Iz inspekcije mesta nastrela i pravca bega divljači posle pucnja i na pravom nastrelu znamo početak traga i psa „postavljamo na trag“ kratkim ili srednje dugim remnikom. Ne dozvoljavamo da skrene sa trase traga. Kada pas primi trag i krene niskom glavom po njemu puštamo remnik da klizi kroz šaku do pune dužine držeći ga visoko i diskretno ga držimo samo toliko dok pas vuče. Čim popusti pas, popustimo i mi. Trasu traga znamo veoma dobro ako smo ga mi postavili i preko remnika ne dozvoljavamo da je pas napusti. Povremeno blago komandujemo, tiho i uverljivo, „mir“, „polako“, umiljavajući mu se i bodreći ga. Na skretanjimaga malo usporimo da lakše reši gde  dalje. Ako pas brza enegičnije ga zaustavljamo. Kada  pas izgubi trag ispustimo remnik do kraja i puštamo psa da pretraži krug, jer ako smo blizu psa možemo ga omesti ili zgaziti na trag, skretanje, ukrštanje.... Ako ne nalazi trag mi ga navodimo skraćujući remnik i hvaleći ga kada ponovo primi trag i krene po njemu. Kada se uverimo da je ponovo prihvatio trag bodrimo ga sa „bravo“, „dobar trag“. Ako nismo sigurni da pas prati trag nikako ne hvaliti!
      Pas u toku praćenja traga „pokazuje“ znakove na tragu: krv, deliće kostiju, dlaku, mišić , ležaj.... To je veoma korisna osobina, nama ukazuje da smo na „dobrom“ tragu a psu diže samopouzdanje naša pohvala. Moramo uočiti kako se manifestuje to pokazivanje, zaustaviti ga, pregledati znak sa njim i pohvaliti za svako pokazivanje i to će preći u naviku, rado će nam na svoj način pokazati sve na tragu.
      Vetropirastog psa koji žuri na tragu možemo daunirati nekoliko puta da shvati da mora ići lagano. Psa koji grabi napred nikada nemojmo hvaliti ! Takođe je korisno poleći, odložiti psa na tragu na pola sata, i tek tada nastaviti praćenje traga. Na tragu pas ne sme žuriti, brzati!
      Evo jednog odlomka iz knjige Urs Ochsenbeina kome nemamo šta dodati ni menjati. „Kada pas prati trag pustimo ga na miru. Naš zadatak se sastoji u posmatranju. Ako bi pas neznatno odstupio od traga , to se može pripisati uticaju vetra. Dok ide paralelno sa tragom, pa još u zavetrini, nećemo intervenisati, ali ćemo pažljivo pratiti njegovo držanje koje se vidljivo menja čim više ne oseća trag. U tom trenutku treba vodič da stane, a pas će se vratiti na pravi trag. Vodič treba samo da kaže „prati trag“ i ništa više, i mirno će prepustiti psu da sam nanjuši trag. Pri tom će pažljivo pratiti psa da bi mogao momentalno da reaguje i pohvali psa sa „bravo, trag“. Sa najviše moguće koncentracije pokušaćemo da izbegnemo svaki uticaj koji bi na psa pogrešno delovao. Mi ga ne vodimo tragom već čekamo da ga sam nađe. Velik broj pasa nakratko digne glavu dune kroz nos kad naiđe na pravi trag. To je tipičan znak na koji se vodič može osloniti. Ipak, neki psi se drugačije ponašaju pa to vodič mora posmatranjem dokučiti.“
      Vežbati ometanja: postaviti trag koji seče osnovni posle 15 minuta i ne dati psu da skrene, uočiti kako reaguje na nov trag, graditi čistoću traga. Veštački trag je dobro prekinuti 5 do 10 m i pustiti psa da se sam izbori sa enigmom. Pomoći tako da pas to ne oseti i na taj način izgraditi samopouzdanje i upornost psa na prekidima na pravom tragu (veliki odskok, povratak divljači, put na kom je malo mirisa itd.).
      I tako sve do cilja:  kraja traga i divljači, prave ili postavljenje. Sledi pohvala u ogromnim porcijama, omiljeni zalogaj, emitovanje radosti koje prelazi na psa. On ne shvata reči, ali oseća raspoloženja i shvatiće da je uradio pravu stvar, što će samo učvrstiti njegov nagon za traganjem i upornost za rad na tragu.

      Uvođenje u lov
       Za psa psa koji je prošao obuku i koji radi na tragu sada dolazi na red uvođenje psa u realni, pravi rad – pronalaženje ranjene divljači u lovištu.
      Prelaz sa rada na veštačkom krvnom tragu na pravi rad na tragu ranjene divljači je osetljiva rabota. Moramo birati „odgovarajuće“ ranjavanje: sa jedne strane da ne bude bez imalo krvi, da divljač ne ode predaleko, da teren bude pregledan da možemo kontrolisati da li pas dobro prati trag, a sa druge strane ne sme da bude previše krvi, to kvari tragača, jer je njegov posao da prati i najmanji i najslabiji trag, ne smemo odmah pustiti psa posle hica, neka prođe barem 5 sati da se trag ohladi, i neka ne bude kraći od 200 – 300 m. Samo toliko.
      Poželjno je da to bude uzgojni odstrel kada vodič može pokloniti svu pažnju psu i izradi prvog tragova.
      O traganjima treba voditi dnevnik i analizirati svaki rad. Ovako dobijene pouke mogu biti veoma korisne u daljem radu.
      Iskusni vodiči krvoslednika kažu da rad na tragu treba vežbati u određenim vremenskim periodima da bi pas osato u kondiciji i spreman za novo traganje. Pas tragač treba minimalno godišnje da odradi između 20 i 30 traganja. Ako nema dovoljno pravog traga treba vežbati.
      Vežbati na tragu ne treba često, 2 do 3 puta mesečno. Čak i sa obučenim, odraslim psima koji već rade u lovištu. Vežbanje, tj. rad na tragu ne sme da dosadi psu. Traganje uvek treba da je voljno, slobodno, a ne moranje.
      Ovde, do sada, smo obradili traganje na remenu do mrtve divljači, tzv. vođenje. Ali u praksi se dešava da psa moramo pustiti sa remena da sam nađe divljač. Iili zbog toga što vodič ne može da dalje prati trag sa psom ili što smo digli ranjenu divljač iz „bolesničke postelje“ koja pokušava da umakne poslednjim snagama.
      U prvom slučaju pas koji sam nađe mrtvu divljač mora da je oblaje, da bi pokazao vodiču gde je, ili da mu pokaže gde je nađeno – odvede ga do lovine. U drugom pak slučaju  mora da goni divljač, zaustavi je i lajanjem drži na mestu dok ne stigne vodič i ne odstreli je.
      Ali to je već posebni deo traganja, finiš, i o tome u drugom prilikom.
     
                                          
                                                               Torma Laslo

IZVEŠTAJ SA ISPITA NA VODI U SOMBORU

Dr. rade Sladaković iz Sombora sa kratkodlakom nemicom
Orinom vom Dramistta

          ISPIT JE ODRŽAN 24.08. 2013. U SOMBORU U ORGANIZACIJI SRPSKOG DEUTSCH DRAHTHAAR KLUBA  I KLUBA KRATKODLAKIH NEMAČKIH PTIČARA IZ SOMBORA.                       
         NA ISPIT JE PRIJAVLJENO I PRIVEDENO 7 PASA OD CEGA SU SVIH 7 POLOZILI ISPIT I TO U PRVOM NAGRADNOM RAZREDU. PO IDEALNOM VREMENU, ZA OVAJ VID ISPITIVANJA PASA, SA TEMPERATUROM OD 26 STEPENI I SLABIM VETROM, IZVEDENO JE 5 PASA RASE DD I DVA PSA RASE DK. SVI PSI SU POKAZALI IZUZETAN RAD I KAO STO CE SE I IZ REZULTATA I BODOVA VIDETI, SAMO NIJANSE I SPORTSKA SRECA SU RANGIRALI PSE.

Miodrag Karanović i Nod Graf vom Aitrachtal

1. BOMBA DUNAVSKA, 158 POENA, VODIC, EMIL DJORDJEVIC IZ KOVINA
2. BIRKA, 157 POENA, VODIC, EMIL DJORDJEVIC IZ KOVINA
3. ORINA OF DRAMISTTA, 157 POENA, VODIC, DR. SLADAKOVIC RADE IZ SOMBORA
4. BIROF DUNAVSKI, 156 POENA, VODIC EMIL DJORDJEVIC IZ KOVINA
5. GRAF VOM AITRACHTAL, 154 POENA, VODIC, KARANOVIC MIODRAG IZ SIRIGA
6. SCOTT VOM DER ZISTA, 152 POENA, VODIC PUHACA MILE IZ MLADENOVA
7. TANJA IV VOM DONAUECK, 143 POENA, VODIC NEMANJA BOGDANOVIC IZ VRBASA.

       NA ISPITU SU SUDILI, VELIMIR NETKOVIC IZ UZDINA, VUKANOVIC SINISA IZ NOVOG SADA I PROKIC DRAGAN IZ SAPCA.
ORGANIZATOR ISPITA JE BIO SDD KLUB, GRUPA “JUZNA BACKA” U SARADNJI SA DK KLUBOM IZ SOMBORA.

     VODJA ISPITA JE BIO LUKIC DEJAN IZ SOMBORA.

      VELIKU ZAHVALNOST DUGUJEMO DUSKU LONCARU KOJI JE VELIKI DEO, OKO ORGANIZACIJE OVOG ISPITA ODRADIO SAM. HVALA I G-DINU VELJKU SIMINU KOJI NAM JE SKUVAO ODLICAN PASULJ ZA KRAJ TAKMICENJA.
POSEBNO RADUJE, PRIJATELJSKO DRUZENJE SVIH PRISUTNIH NA ISPITU I TO JE ONO STO TREBA NEGOVATI I NA DALJE.

Ocenjivanje odloživosti

      ISPIT JE ZAVRSEN BEZ PROBLEMA I PRIGOVORA A POCEO JE U 7H, OKUPLJANJEM U SOMBORU, ZATIM SE OTISLO NA RIBNJAK U RIDJICU, GDE JE ZAVRSEN RAD NA VODI A ZAVRSIO SE U 15H PROGLASENJEM REZULTATA I RUCKOM U SOMBORU. ŠTETA ŠTO JE UČESTVOVALO TAKO MALO PASA IZ KLUBA KRATKODLAKIH NEMACA, IAKO SU ONI INSISTIRALI DA SE ODRŽI U SOMBORU.

Zbirni izveštaj sa ispita sa ocenama za svaku disciplinu

                                                                                                         

 PODNOSILAC IZVESTAJA
                                                                                                         
 VUKANOVIC SINISA

RAD NA TRAGU 2. DEO

         OSNOVE OBUKE NA TRAG

Šuština obuke rada na tragu

      Pri stvaranju ovog uslovnog refleksa koristimo blag - dobronameran pristup, uz puno pohvala i nagrađivanja, koristeći svu svoju domišljatost do maksimuma da probudimo - podstaknemo i razvijemo nagon za praćenje traga.

      Imperativ je da se pas zainteresuje za trag, da mu bude lepo da ga prati i da zna da na kraju ima nečeg za njega prijatnog!

      Glavno i osnovno pomoćno sredstvo obuke je dugi povodac – remnik, zaštitni znak krvoslednika preko kojeg blago korigujemo psa, reagujući na svaku njegovu pogrešku pri praćenju traga i ne dajući mu da „zbrza“. Jer na tragu pas mora raditi polako! Remnik je veza između psa i vodiča i čini ih efikasnim timom.

      Lovci – vodiči se obično plaše da rade na obuci rada na tragu, misleći da je ona previše teška i složena. Pa zar je aport jednostavniji ? Pas treba da nađe izgubljenu divljač, propisno uzme u usta (ni prejako da je ošteti ni premeko da pobegne ako je živa), donese je brzo do vodiča, sedne ispred njega i preda mu u ruke, ali tek na komandu ! Nije aport mnogo lakši. Samo treba raditi. Obuka pasa za rad na tragu je posao koji zahteva kontinuiran rad sa psom i istrajnost.

      Obuku tragača možemo podeliti u tri faze: podsticanje i stvaranje nagona traganja, obuka za rad na tragu (stvaranje i učvršćivanje uslovnog refleksa) i uvod u praktičan rad.

Uvođenje – podsticanje rada na tragu  

(šetnja u lovištu, rad na tragu hrane, na tragu vodiča, rad na tragu zeca)

      Sa ovom fazom počinjemo što ranije, već od 3-4 meseca starosti šteneta. Suština je da kroz druženje i igru, bez drastičnih metoda i forsiranja pokušavamo probuditi nagon psa za praćenjem traga. Već ovde možemo oceniti da li je pas sklon ili nije praćenju traga.

      Štene i mladi pas treba što više vremena da provode u lovištu i da upoznaju njegove stanovnike, mirise i zvuke. Vremenski treba ga voditi dogod se sam ne zamori – to razvija njegov organizam za velike napore koje ga očekuju u lovu.

      Koristimo svaku priliku pri šetnji lovištem da, kada pas oseti i počne pratiti trag i nekoliko metara, istog časa komadujemo “Prati trag !“ samo da bi „uveli u glavu“ psa ovaj uslovni nadražaj - komandu. Praćenje traga od više desetine metara treba izdašno pohvaliti. Dobro je voditi jedan deo šetnje psa na povodcu, da stvori kontakt sa vodičem i da nauči da mu se podredi. Ponavljamo - kada oseti trag izdati komandu istovremeno kada spusti glavu. Važno je da pas spusti glavu na zemlju i trag. Nema razloga za nervozu ili žurbu. Pas će pre ilikasnije da se zainteresuje i krene po tragu.

      Glad je moćan podstrekač – radimo sa gladnim mladim psom. Uopšte je uvek poželjno raditi sa psom na gladan stomak. O gladi možemo govoriti kada je proteklo 10-12 sati od poslednjeg obroka.

      Vežimo parče parizera na kanap, ili junetine, može malo i da miriše, povucimo trag od 10-ak metara i navedimo gladnog „učenika“ na trag. Budimo pripravni i čim uhvati trag izdajmo komandu „Prati trag“. Pustimo ga da pojede izvor mirisa traga. Ovaj metod podsticanja praćenja traga je veoma star. Postoje zapisi da ga je Karlo Heppe već 1701. godine koristio, samo je tada meso bilo deficitarno i Heppe je koristio komad ražanog hleba mesto mesa.

      Savremena, i veoma uspešna, varijanta ove metode je da postavimo pravi „trag“ od briketa – zrnaca gotove hrane za pse. Ostavimo na svakih 30 cm. po jedan briket, tako po više desetina metara, a na kraju ostavimo posudu sa hranom koju voli. Stvorimo most – po tragu može doći do nečega što je dobro po njega ili zabavno, na kraju traga ima nešto. Možemo brikete hrane poprskati krvlju divljači i postaviti sa njima trag od 60-ak metara. Produžavajmo trag do 100-ak metara. Produžavajmo postepeno razmak između dva zalogaja, vreme postavljanja i početka traganja.    

      Povucimo kunića, i na svakih 4-5 m ostavimo parče mesa, tek zalogaj. Pas postepeno izgrađuje saznanje o postojanju mirisne trase traga. Na kraju neka čeka obrok ili mu dajmo kunića da se poigra sa njim. Granica je mašta i snalažljivost vodiča.

      Još jedna pojava koju možemo uspešno koristiti pri podsticanju traganja je vezanost psa za svog vodiča. Vežimo psa na povodac nedaleko od šume (pokrivenog terena), poigrajmo se sa njim, dajmo povodac pomoćniku, a mi se sakrijmo na nekih 50-60 m tako da nas pas ne vidi. Posle neki minut pomoćnik pušta psa koji pokušava da nas prati, a ne može drugačije nego tragom. Kad Vas nađe, nagrada u vidu dobrog zalogaja i pohvala „bravo trag.“ Kasnije ćemo ovu vežbu razviti u aport po tragu vodiča i biće moćna vežba za kombinovanu obuku.

      Rad na tragu čoveka (ili na tragu vodiča ili druge osobe koja je poznata psu) se inače koristi, pored podsticanja za rad na tragu i za vežbanje od davnina. Praćenje traga divljači, koje se temelji na praćenju individualnog traga najsličnije je radu praćenju čovečjeg traga na povodniku. Ovaj metod je najviše proučen i objašnjen u radu sa službenim psima,  tragačima i sanitetskim psima, te literatura o toj temi može i nama lovcima puno pomoći.

      Ako pas rado donosi kroz igru i ima omiljeni predmet, treba ga vezati, pokazati mu njegovu igračku, malo ga zainteresovati za nju i odvući je da pas ne može da vidi (iza ugla zgrade, kroz travu) 50-ak metara. I ovaj metod su od davnina koristili vodiči krvoslednika. Pušten pas će pokušati po tragu da nađe u uzme „svoj“ predmet. Sledi pohvala.

      Sa psom koji već trpi povodac i ne ometa ga sedimo ujutro u kola i prođimo lovištem. Ako vidimo zgodnog zeca (koji „sedi“ blizu, u niskoj pšenici ili detelini, travi po rosi) proterajmo ga i krenimo sa mladim psom po njegovom tragu. Prvo izdajmo komandu „Prati trag!“ i, ako spusti glavu na trag, pohvalimo ga. Tu treba malo popustiti povodac (koji treba da je malo duži), pas pravi prve korake - uči da prati trag na povodcu za vodiča. Svaki metar praćenja niskom glavom zlata vredi.

      Dalje ćemo više pisati o radu na tragu živog zeca jer je on osnovni način za obuku rada na tragu, ovo je za sada još uvod.

     

Oprema

      Oprema za rad na tragu nije brojna: krv ili iznutrice za postavljanje traga, posuda za krv, malo sunđera, kanapa i štap, eventualno papci ili cipele sa papcima, dugački povodac za rad na tragu, široki (specijalni) okovratnik za rad na tragu, ili kao njegova zamena, am - orma za rad na tragu. I markeri da obeležimo trasu gde smo postavili trag.

      Okovratnik koji se koristi pri traganju je mnogo širi od uobičajenog da ne ometa disanje psa i ne davi ga pri radu na dugom remenu. Širok je 4 – 4,5 cm i dug 50-52 cm. Sa jedne strane ima jajoliku kopču (četvrtasta se kači na grane), a na kraju sa rupama za zakopčavanje se sužava prema širini kopče. Na oko 12 cm od kraja sa kopčom ima kariku koja se može okretati kao karabinjer da se povodac ne uvrne i zamrsi.

      Danas se često viđaju psi na tragu sa ormom – holsterom na sebi, savremeniji su, postavljaju se oko grudnog koša psa i karika za kopčavanje remena je iznad grebena psa. Manje ometaju psa zbog konstrukcije i mesta postavljanja.

      Dugi povodac – remen za vođenje je dužine 10 m. Kraći povodnik nepovoljno utiče na rad osetljivog psa. Širok je 2-3 cm, debljine oko 2 mm, na jednom kraju ima omču dugu 25 cm za ruku vodiča a na drugom, dugom oko 30 cm, jajoliku kopču sa kojom se povezuje - kopča na  kariku okovratnika.

      Kada se pas vodi uz nogu remen je u namotanom stanju i vodič ga nosi na levoj strani prebačen preko desnog ramena. Namotavanje – pletenje ili slaganje povodca se vrši na ustaljen tradicionalni način koji je opisan i ilustrovan u svim knjigama o krvoslednicima.

      Materijal za ogrlicu i okovratnik je goveđa koža. Danas se prave i od mešavina raznih tkanih veštačkih materijala – perlona, najlona ili u kombinaciji sa kožom i signalnim, fluoroscentnim trakama, sa „ekološkim“ i „biološkim“ osobinama, ma šta to značilo. Ovakvo remenje je veoma praktično, savitljivo, lako, jako i otporno na spoljne uticaje – samo što nije koža, ako ste tradicionalisti.

      Umesto remenja za vođenje se može uputrebiti i uže debljine oko 1 cm. Upotreblava se i danas u visokim Alpima, jer je praktičnije za nošenje u teškim planinskim uslovima pretrage. Pre se pravilo od kudelje i kozje dlake, danas od plastičnih materijala.

      I još nešto: kod pretrage po tragu je remen ispušten – razmotan do pune dužine, klizi kroz ruku, bez obzira koliko ga kratko držimo (ostatak, deo iza nas, se vuče po tlu) i leži ispod grudi psa (ako ima ogrlicu), proveden između četiri noge. Tako ne davi psa, već vuče glavu dole, na trag.

      

      OBUKA PSA ZA RAD NA TRAGU

TEHNIKE OBUKE

Rad na tragu žive - zdrave divljači

      Osnovni i izvorni način podsticanja za rad na tragu i obuke za rad na tragu. Sastoji se u tome da u rano jutro piršujemo ivicom šume, trske, remize – mesta gde divljač boravi - polja i livada u težnji da ugledamo pojedinačno grlo krupne divljači – jelena ili divlje svinje. Zatim pogledom i dvogledom pratimo putanju kojom se povlači u gustiš  i pri tome pokušavamo da detaljno zapamtimo tu putanju traga. Odlazimo po psa koga postavljamo na taj trag posle (najmanje) 3 sata. Psa, koji je već prošao podsticajne i osnovne vežbe traganja, dovodima na trag, pokazujemo mu trag „postavljamo ga na trag“. Kada krene po tragu podstičemo ga i dugim povodcem pazimo da ne skrene sa traga. Pas će rado pratiti trag svinje, a mi nećemo škrtariti sa pohvalom. Na mestu gde je divljač ušla u gustiš i gde ne poznajemo dalju putanju traga psa skidamo sa traga tako što ga uhvatimo pod mišku i odnosimo 20-ak koraka, ako nije pretežak.

      Praćenje traga zdrave krupne divljači treba ubaciti povremeno između dve vežbe na veštačkom krvnom tragu.

      Jedna digresija: srneći trag se, jednoglasno među dreserima, ne koristi za obuku, sem ako želite da celog života radite samo na tragu srne. Jer je prejak, tj. previše uzbuđuje psa, te u praktičnom radu može odvući psa sa traga druge divljači koju prati. Na srnu se pušta samo iskusan i zreli pas preko 4 godine, koji je uhodan u radu na tragu divlje svinje (i jelena).

      U staro vreme su „hirschmani“ radili obuku samo na tragu jelena. Ali oni su bili profesionalci, od toga su živeli i to im je bio posao, imali su vremena na pretek, a i ljudi su bili ređi a jeleni češći u prostranim šumama. Bivalo je prilika za praćenje traga i u obuci i u pompeznim lovovima velmoža gde je padalo na stotine grla krupne divljači sa kopljima, bodežima i primitivnim pucaljkama velikog kalibra sa jednostavnim mekim olovnim zrnom.

      Danas ćete teško naći jelena i priliku za obuku, posebno kod nas gde brojimo 5-6.000 jelena u celoj državi, a i oni su u ogradama i „državnim lovištima“ gde kerovođe nisu posebno popularne.

      Sama se nameće divlja svinja za rad na tragu žive – zdrave divljači. Ima je skoro svugde i sve više i puno se lovi, i još više će se loviti. A tamo gde i nje nema odlična zamena je rad na tragu zeca.

     

Donošenje po tragu vodiča

      Izuzetno plodotvorna, višenamenska, korisna i lako izvodljiva vežba. Većina nemačkih autora u oblasti obuke pasa ih toplo preporučuje, od Oberlandera do dr. Tabela.

      Kad je sa psom završena osnovna obuka donošenja (drži, nosi, uzmi, sedi, pusti) pri svakodnevnom vežbanju psa naučimo da donese aportok po tragu vodiča. Na taj način istovremeno uvežbavamo donošenje i rad na tragu.

      Tehnika je sledeća: psa vodimo uz nogu na povodcu, po putevima u lovištu i bacimo aportok na tlo tako da to pas vidi. Nastavimo dalje sa psom nekih 20 m komandujemo sedi i pokažemo prema bačenom aportoku uz komandu „aport“. Prvih nekoliko puta možemo krenuti sa psom nazad prema ispuštenom predmetu. Pas rado odtrči po aport, a mi se udaljavamo od njega da ubrzamo njegov dolazak.

      Postepeno povećavamo razdaljinu od mesta gde smo ispustili aportok na 100, 200, 300 m. Zatim bacimo aportok dalje od našeg traga, tako da to da pas ne vidi,  pod vetar i posle 60-ak m komandujemo „traži aport“. Pas će se vratiti našim tragom i na kraju traga tražiti nosem i naći aportok. Na taj način isključujemo traženje vidom a aktiviramo traženje nosem.

      U sledećoj fazi napuštamo puteve. Krećemo se sa psom po livadi, strnjici, repištu. Posle ispuštanja aportoka nastavljamo napred, ali pravimo blaga skretanja a kasnije nagle promene pravca. Psa šaljemo po aportok i sada već mora pratiti naš trag po tlu i spustiti nos na zemlju. Interesanto je kako pas voli ovu vežbu i rado donosi predmete sa kraja traga, radije nego na vlečki. Dalje je granica mašta: produžavajmo razmak između spuštanja aportoka i puštanja psa na više stotina metara, pravimo sve veće pauze između bacanja aportoka i puštanja psa, krećimo se u petljama, unazad.... Svako donošenje obilato pohvalimo.

      Pas je naučio da prati trag, i to će nam koristiti pri pronalaženju kako ranjene sitne tako i krupne divljači, jer bez obzira na veličinu svaka ranjena divljač pokušava nogama da se udalji od mesta ranjavanja - opasnosti i pas je može naći samo praćenjem njenog traga. Što bi rekao Balašević u pesmi o petlu „princip je isti osatlo su nijanse“.

Rad na tragu zeca

      Rad na tragu zdravog zeca je izuzetna predvežba za sve vrste traganja pa i za rad na krvnom tragu, tj. tragu ranjene krupne divljači. Dr. Tabel kaže „praćenje traga zdravog zeca na dugačkom povodcu smatram najboljom metodom za podsticanje i uvođenje  u rad na tragu.....“

      Po nemačkom sistemu ispitivanja pasa na uzgojnim ispitima baš je rad na tragu zdravog zeca najvažnija disciplina ocenjivanja.

      A zeca barem još ima u većini lovišta.

      Psa pripravnika stavimo u gepek auta i vozimo se po lovištu po lenijama obilazeći niska lucerišta, livade i strnjike. Kada ugledamo zeca na pristojnoj udaljenosti i dobrom mestu pokrenemo ga, zapatimo put bega, vratimo se po psa, prikačimo na dug povodac, dovedemo do loge i postavimo na trag. Koliko samo rado pas prati trag zeca, ima nešto neodoljivog za psa u njemu! Povodcem usporavamo psa i navikavamo na skoncentrisano i mirno praćenje traga. Možemo tu i tamo da ga pustimo sa povodca, otprilike svaki 5-i put, ne češće! Veoma je zgodno, ako zec utrči u visoku travu, da pustimo psa sa povodca, da ga pas nađe po tragu, digne  i goni po travi gde ga ne vidi i gde mora pratiti njegov trag. Ovo je dosta ponoviti 2-3 puta i pas će shvatiti šta je ustvari trag i da vodi do toliko željenog zeca.

      Traganje za zecom možemo ponavljati svakih nekoliko dana. Dobro dođe i kao uvod za rad na vlečki. 

     

Vlečka

      Vlečkom uvežbavamo traganje i nalaženje po tragu odbegle ranjene sitne divljači, i njeno donošenje iz daleka, van vidokruga vodiča. Ujedno služi i kao predvežba za rad na tragu krupne divljači.

      Postavljajmo vlečke fazana, patke, zeca i lisice. Menjajmo teren, vlečku lisice izvlačimo u šumi. Vlečku uvek postavljajmo niz vetar !

      Možemo ovde reći da su sve radnje posle pucnja i oko pronalaženja ranjene divljači slične: pas mora skoncentrisano i mirno da prati trag – trasu traga odbegle divljači. Zbog toga kod vlečke sitne divljači, bilo dlakave bilo pernate, preporučujemo da se prvih 20-30  vlečki radi isključivo na dužem povodcu da bi se pas usporio. Najpogodniji je najlonski kanap dužine 10 m. Te vlečke ne treba da su duže od 50-60 m. Ako pas previše vuče daunirajte ga svaki put kada pretera u tome.

      Kasnije se dužina vlečki postepeno produžava do 500 m sa prelomima traga, i pas posle kraćeg ili dužeg rada na povodcu treba sa što veće daljine da donese divljač sa kraja traga. Preporučljivo je da i u daljem svakodnevnom vežbanju od 10 vlečki 8 raditi na dugom povodcu.

      Najčešće greške, i kao posledica smanjeni broj bodova, na uzgojnim ispitima u disciplini vlečke su prevelika brzina pasa po tragu, te gubljenje  traga na skretanjima i kasnije traženje i nalaženje divljači pretraživanjem, visokom glavom i u galopu.

Rad na veštačkom (krvnom) tragu

      Kada nema prirodnog traga koliko treba, a obično ga nema, ili ako ima previše traga kao u ograđenim lovištima, a i kao pomoćno sredstvo u obuci i kada ima prirodnog traga koristimo veštački krvni trag.      

Nastaviće se         

                                                                                            Torma Laslo

     

     

           

     

IZVEŠTAJ SA SASTANKA UO I SK U ARILJU 1.06. 2013. GODINE

Učesnici sastanka

        
    Sastanak Upravnog odbora (dalje UO) i Stručne komisije (dalje SK) Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba je održan 01.06. 2013. godine u Arilju sa početkom u 11.15 časova.

    Prisutni članovi UO:
Laslo Torma predsednik SDDK, Dragan Bunardžić sekretar SDDK, Velja Netković predsednik SK SDDK, Emil Đorđević, Mića Gajić podpredsednik Kluba, Nemanja Bogdanović, Marko Nikolić , Dejan Aleksandrović;
    Prisutni članovi SK:
Siniša Vukanović, Nenad Stojanović, Aca Radonjić, Vladica Andrić,  kao i članovi Kluba Pero Uskoković i Mire Trebinjac.

    Sastanku nisu prisustvovali predstavnici regionalne grupe Podunavlje.

    Predsednik Srpskog DD Kluba  je pozdravio prisutne, otvorio sastanak i predložio sledeći

D N E V N I      R E D :

1. Izveštaj o prolećnim uzgojnim ispitima i uzgojnim smotrama u 2013. (izvestilac Torma Laslo);

2. Izveštaj o primeni Uzgojnog pravilnika (izvestilac Velimir Netković);

3. Finansijski izveštaj (izvestilac Dragan Bunardžić);

4. Usvajanje predloga plana manifestacija za 2014. godinu;

5. Dogovor o jesenjem delu aktivnosti (organizacija jesenjih uzgojnih ispita sa posebnim osvrtom na V INT. HZP, određivanje sudija itd.);

6. Dogovor o vođenju dokumentacije i osnivanju Klubske arhive i

7. Razno.

    Dnevni red je jednoglasno usvojen.

Radni deo sastanka

1. Po prvoj tački predsednik Torma je podneo sledeći opširan i precizan izveštaj o uzgojnim ispitima i smotrama u 2013.godini sa statistikama (tabelama ocena i rezultata) istih:   

    U proleće 2013. godine Srpski Deutsch Drahthaar Klub je, preko svojih regionalnih grupa, organizovao 7 prolećnih uzgojnih ispita – VJP – (1 više nego u 2012.) i to:

1. U Gajdobri 30.03. 2013. je u dve baterije, od kojih je jedna bila baterija seniora, ispitano 13 pasa. Svi su položili. Najviša ocena je bila 68 bodova, najniža 36, srednja ocena 56 bodova;

2. U Ogaru 06.04. 2013. u dve baterije je ispitano 8 pasa, svi su položili. Najviša ocena je bila 77 bodova, najniža 54, prosečna 65 bodova;

3. Isti dan u Plandištu u 2 baterije ispitano 9 pasa, svi su položili. Najveća ocena 77 bodova, najmanja 53, prosečna ocena 65 bodova;

4. 07.04. 2013. u Somboru u 2 baterije ocenjeno 14 pasa, najviša ocena 70 bodova, najniža 44, prosečna ocena 57 bodova;

5. 13.04. 2013. u Kovinu u 2 baterije je ocenjeno 12 pasa, najviša ocena 71 bod, najmanja 30, prosečna 59 bodova;

6. U Ostrovu 20.04. 2013. je ocenjeno 11 pasa. Najviša ocena 70, najmanja 37, prosečna 53 boda;

7. I u Kovinu, na poslednjem ovogodišnjem prolećnom uzgojnom ispitu je ocenjeno 6 pasa, najveća ocena 70 boda, najmanja 28, prosečna 55 bodova.

Delegati pristižu

    Dakle na prolećnim uzgojnim ispitima ove godine je ispitano 73 pasa – 72 oštrodlaka nemca, 2 vajmarca i jedan mali minsterlender. Prošle godine u proleće je ispitano 79 pasa, za šest više nego ove (8 %). Nažalost, iako smo ponovo dozvolili učestvovanje starijim psima na ispitima nije se povećala brojnost (seniora svega 11 % od broja privedenih pasa u odnosu na 22% u 2012.), no nije ni značajno opala. Prioritetan zadatak za naredni period ostaje povećanje broja izvedenih pasa na uzgojne ispite.

    Prosečna ocena za rad na tragu kod juniora je 7,8 (2012-e 7), nos 7,6 (7,5), pretraživanje 8,9 (8), stajanje 6,9 (7) i vodljivost 9 (8,8). Prosečan ukupan broj bodova je porastao na 58,85 u odnosu na 2012. kada je bilo 52,5, najveći osvojeni broj bodova je 77 u odnosu na 75 u 2012. Udeo pasa sa osvojenih 65 i više bodova je takođe porastao sa 19 % u 2012. na 37 % u 2013. godini, te možemo reći da je kvalitet rada prikazan na prolećnim uzgojnim ispitima ove godine u vidnom napretku.
    Na ispitima je sudilo ukupno 13 sudija. Osim naših „standardnih“ sudija, sudile su i „nove“ sudije: D. Madžarev, S. Gavrilović, L. Milutinović (u Gajdobri, iako se stiče utisak da su posao odradile iskusne sudije) i nove sudije, kadar našeg Kluba Dragan Bunardžić i Siniša Vukanović. Usklađivanje kriterijuma je priča bez kraja, za sada, iako se postepeno ravnaju kriterijumi.
    Na ispitima nije bilo incidenta, primenjena je praksa transparentnog suđenja i saopštavanja rezultata na terenu posle odrađenih disciplina i rešavanje eventualnih propusta.
    Vremenski uslovi ovog proleća nisu bili povoljni, duga i vlažna zima nije dala dovoljno vremena za pripremu pasa. Kada se steknu povoljni uslovi, kao što je to bilo prvog vikenda aprila (sa temperaturom od 10-12 stepenim vlažnošću oko 85% i blagim vetrom) odlični rezultati ne izostaju, dok krajem aprila, kada je upekla zvezda i krenulo suvo vreme nismo ni mogli očekivati slične rezultate. No, protiv prirode ne možemo, i pri suđenju vremenske uslove moramo poštovati i ugraditi u ocene.
    Divljači je bilo zadovoljavajuće, sa tim da su ptice za stajanje manjkale i ovog proleća. Ocenjivanje marke na fazana u kavezu je samo nužno zlo i treba ga izbegavati, tražiti prirodne fazane gde god je to moguće. Treba sprovesti u delo predlog da se HZP održi u centralnoj Srbiji i bez zeca, ali da vidimo i ocenimo stajanja na prirodnu divljač i pretraživanje na prelomljenom – brdovitom terenu.
    Shodno smernicama Uzgojnog pravilnika i odlukama UO i SK na prolećnim uzgojnim ispitima, tamo gde je bilo zainteresovanih, održavali smo male uzgojne smotre i ocenjivali eksterijer. Tako smo u Ogaru ocenili 4 psa, u Kovinu 3 i u Ostrovu 4, svega 10 pasa. Svi psi su ocenjeni ocenama vrlo dobar, sa 9 i 10 bodova, samo je 1 kuja dobila 11 za dlaku. Smatramo da je ocenjivanje bilo korektno i da ulazimo „u štos“ sa suđenjem po nemačkom modelu.

Radno predsedništvo sa leva: sekretar Dragan Bunardžić, predsednik Torma Laslo
i predsednik stručne komisije Velja Netković

     Sa obzirom na prikazan – ocenjen materijal, i na pse koje viđamo na našim manifestacijama, pa i izložbama KSS-a, možemo tvrditi da imamo veoma kvalitetan eksterijerl, što su potvrdile i sudije iz Nemačke u svojim izjavama. Ima još što šta da se napreduje što se dlake tiče, ali nije mnogo bolje ni u matičnoj zemlji.

    Na prolećne uzgojne ispite ove godine su 3 odgajivačnice izvele više od 1 psa. Na prvom mestu po ocenama je odgajivačnica „Dunavska“ sa 8 izvedenih mladih pasa i visokom prosečnom ocenom od 64 bodova, na drugom mestu odgajivačnica „Trn“ sa takođe 8 izvedenih pasa od kojih su 2 seniori i prosečnom ocenom od 57 bodova, na trećem odgajivačnica „od Ariljske Podobale“ sa 3 izvedena psa i prosečnom ocenom od 63 boda i 4-a odgajivačnica „of Family Urban“ sa 2 izvedena psa i prosečnom ocenom od 48 bodova.

DISKUSIJA:
    Vukanović je predložio da se u statistiku uvrsti i statistika po priplodnjacima (broj parenja i rezultati potomaka) i osvrnuo se na usklađivanje kriterijuma sa posebnim osvrtom na visoke ocene i obrazlaganje ocena od strane sudija posle svake discipline.
    Torma je odgovorio da će ubuduće statistika obuhvatiti sve segmente, pa i priplodnjake, po ugledu na nemačke analize, ali da još nema dovoljno podataka, tj. izvedenih pasa. Složio sa problemom usklađivanja kriterijuma ali sa evidentnim napretkom po tom pitanju i da je najdiskutabilniji trag zeca i da o tome treba diskutovati. Problem oko markiranja takođe treba rasčistiti.

Siniši nešto nije po volji.....

    Nemanja Bogdanović je mišljenja da je markiranje veći problem i zatražio od prisutnih sudija da mu objasne šta je to stajanje za ocene 2,3,4 ili 5.
    Đorđević se složio sa predhodnicima, mišljenja je da je problematika oko visokih ocena već dogovorena. Takođe, naveo je par primera ocenjivanja psa na tragu. Napomenuo je problem sa nedostatkom fazanske divljači i predložio da se to reši na trenima gde ga ima npr. Požarevac.
    Dragan Bunardžić je izneo svoj stav da problema ima i raznih mišljenja, ali da je sve to definisano pravilnikom, samo ga treba proučiti i primenjivati, da treba uzeti u obzir i vremenske uslove i podlogu.
    Velja Netković je pohvalio Tormin izveštaj. Treba voditi računa o kriterijumima i mišljenja je da pas koji nije stao u marku ne može da položi ispit. Kavez je nužno zlo i naveo primer stajanja na komandu i da se ne može dodeliti visoka ocena za markiranje na kavez. Kada je trag u pitanju mora se gledati volja, istrajnost,  ne samo daljina, za visoku ocenu da trag ponovi, da ima prepreka i dr.
    N. Bogdanović je ponovio svoje pitanje za niske ocene i da to nema u pravilniku i citirao je taj član, na šta mu je Torma odgovorio da je to preveden pravilnik matičnog Kluba, da je na prolećnim ispitima po Pravilniku dozvoljena minimalna ocena od 2 boda za stajanje, a da se bodovi do 12 daju na osnovu Pravilnika, prikazanog rada pasa i procene sudija.
    Bunardžić je mišljenja da postoji i slobodna sudijska procena i nije se složio sa Bogdanovićem.
    Emil Đorđević se nije složio sa Netkovićem da pas koji je stao na kavez ne može dobiti visoku ocenu.

Elegantni predsednik SK

    Siniša Vukanoviću se nije svideo pravac u kom ide diskusija. Moramo zauzeti stav i principe sa posebnim osvrtom na visoke ocene i te pse. Ne treba analizirati pojedinačne slučajeve i pomenuo potrebu uvođenja Glavnog sudije. Torma je izneo da još nemamo dovoljno naših sudija i da je rano za uvođenje institucije glavnog sudije, iako treba o tome razmišljati, posebno što kod nas, zbog štednje, za sada sudi samo 2 sudija.
    Aca Radonjić je stava da treba da sude naše sudije kolko god da ih ima i nije se složio sa Netkovićem po pitanju stajanja pasa i da za to postoji raspon ocena od 2 do 12.
    Vukanović je preneo Zubanovićev stav da naše sudije ne treba da sude drugim Klubovima.
    E. Đorđević je tvrdi da je odrađen dobar posao, da se popravio kvalitet pasa, kvalitet suđenja. Kriterijumi se mogu ujednačiti mešovitim suđenjem, da svaki sudija sudi sa svakim. Njegov stav je da naše sudije treba da sude i drugim klubovima.
    Torma je sumirao raspravu i izneo, da bez obzira na anomalije koje se dešavaju suđenje napreduje u kvalitetu što je normalno, jer ovakvo suđenje zahteva određenu praksu i iskustvo, da prema novim članovima koji još ne poznaju ispite treba biti dobronameran na prolećnim uzgojni ispitima, ali da poklanjanja ne sme biti. Pas mora stati, mora pokazati volju za rad i ispratiti trag minimalno da bi položio. Da pas mora da stane, zastane na fazana prilikom ocenjivanja stajanja i da kavez bude samo nužno zlo kod ocenjivanja stajanja. A dodeljivanje visokih ocena treba zaoštriti ili preciznije tražiti ono što Pravilnik zahteva.
    Zatim je izveštaj po prvoj tački dnevnog reda stavio na glasanje i isti je jednoglasno prihvaćen.

2. Pod tačkom 2 dnevnog reda je predsednik Stručne Komisije Velja Netković je izvestio prisutne o primeni Uzgojnog pravilnika. Konstatovao je da je do sada izveštaje o leglima dobio samo od grupa Južni Banat (prijava za 7 legala i parenja) i Južna Bačka (3 parenja i legla). Ostale regionalne vođe uzgoja nisu dostavile izveštaj o svom radu u proleće 2013., te možemo smatrati da nisu radili.
    E. Đorđević je tražio da se zauzme stav čipovanje ili tetoviranje.
    Torma je odgovorio da je o tome diskutovano i zauzet - dogovoren stav koji je ušao u Uzgojni pravilnik, a to je tetoviranje (zbog nemogućnosti čipovanja pre napunjenog 4 meseca šteneta). On je izneo da se nismo zanosili da je primena Uzgojnog pravilnika i uticaj na uzgoj lak i jednostavan posao, ali da nema odustajanja, da sa postignutim ne možemo biti zadovoljni. Ne možemo biti zadovoljni urađenim, treba biti uporan i sprovesti u život Uzgojni pravilnik, o čemu smo u više navrata pričali. U narednom periodu publikovaće se uputstvo za regionalne vođe uzgoja kao pomoć u praktičnom radu na terenu. Tu dolazi do izražaja rad regionalnih vođa uzgoja i glavnog vođe uzgoja Kluba.
    Đorđević je predložio što bolji i veći opis šteneta prilikom kontrole legla.

Naslovna strana Biltena Kluba za 2012.

    U daljoj diskusiji javio se problem nedostatka klešta (Aca Radonjić za grupu Moravac, iako je doneta odluka da grupe same nabave tetovir klešta) i referentnog mesta za snimanje kukova. Torma je izneo stav matičnog Kluba u Nemačkoj da se priznaje samo A i B kvalifikacija snimaka kukova, da je rašćićeno u razgovoru sa profesorom Krstićem sa veterinarskog fakulteta da je donja granica za snimanje kukova 12 meseci, a da gornja ne postoji i da pas može i sa 7 meseci imati C, a i sa 10 godina A. Za tetovir klešta ukoliko nemaju da kontaktiraju Dragana Bunaržića da im pozajmi.
    U vezi snimanja laktova i kukova referentna ustanova koju naš Klub priznaje kao takvu i koja je ugrađena u Uzgojni pravilnik je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, tj. njena Katedra za radiologiju, ali je stav UO i SK da ćemo priznati svaku veterinarsku ustanovu čiji snimak priznaje FCI (ima licencu FCI), samo da bi pokrenuli proces snimanja kukova i laktova radi verifikacije uzgojnih kvalifikacija koja se mora što pre obaviti.

3. Po trećoj tački dnevnog reda je sekretar SDDK  Dragan Bunardžić podneo finansijski izveštaj koji je jednoglasno i prihvaćen. Na pitanje Emila Đorđevića je konstatovao da je do ovog momenta uplatilo članarinu 96 članova i apelovao na članove koji nisu uplatili da izmire svoje obaveze i pomognu rad i funkcionisanje Kluba.


4. Predlog manifestacija za 2014. koji treba da se šalje KSS-u:

PROLEĆNI UZGOJNI ISPITI – VJP -  ZA 2014.GODINU

Grupa Južni Banat:
05.04. 2014. – Uzdin
06.04. 2014. – Kovin
14.04. 2014. – Plandište

Grupa Braničevski okrug:
19.04. 2014. –  Veliko Gradište

Grupa Podunavlje:
30.03. 2014. – Gajdobra

Grupa Šabac:
13.04. 2014. – Ogar

Grupa Južna Bačka:
23.03. 2014. – Sombor
06.04. 2014. – Srbobran

JESENJI UZGOJNI ISPITI – HZP- ZA 2014.GODINU

Grupa Južni Banat:
11.10. 2014. – Kovin

Grupa Podunavlje:
04.10. 2014. – Gajdobra

Grupa Moravac:

Dragan Bunardžić, domaćin i sekretar Kluba

25.10. 2014. – Kruševac

Grupa Braničevski okrug:
18.10. 2014. – Veliko Gradište


ISPIT NA DIVLJU SVINJU:

Grupa Podunavlje:
17.05. 2014. Čelarevo

ISPIT NA VODI ZA 2014.GODINU

Grupa Braničevski okrug:
13.09. 2014. – Veliko Gradište

ISPIT NA KRVNI TRAG

Grupa Beograd:
08.11. 2014. Pančevački Rit

Plan manifestacija za 2014. godinu je jednoglasno prihvaćen i sekretaru je naloženo da prijavi isti KSS-u.


5. U vezi organizacije ispita na vodi Torma je upoznao prisutne sa zapažanjima prilikom obilaska predviđene bare za ispit u okolini Sombora - Riđici.  Iako je Bunardžić dao primedbu da je Sombor daleko vodičima iz centralne Srbije, i da naš Klub nema ni materijalne pogodnosti od tog zajedništva, odlučeno je da se po predhodnom dogovoru ispit na vodi održi zajedno sa Klubom za kratkodlake nemce iz Sombora 24.08. 2013. godine u Somboru - Riđici. Sudije: L.Torma, V. Netković, S. Vukanović.

    Zatim je preciziran plan jesenjih uzgojnih ispita – HZP – za 2013. godinu i to:

05.10. 2013. Čelarevo (pored juniora ovde će moći da se prijave i seniori);
06.10. 2013. – Veliko Gradište;
13.10. 2013. – Ogar (Šabac);
18. i 19.10. 2013. - Kovin (V Internacionalni HZP) sa Klubskom uzgojnom smotrom 19.10. 2013.godine i
25.10. 2013. u Kruševac (bez traga zeca, uslov je položen VJP sa tragom zeca). Ako uspemo održaćemo i VGP istog dana (ukoliko bude postojala mogućnost planirano je da Igor Radonjić sa svojim Baldurom pokazno odradi discipline za VGP), i, ako bude potrebno tj. bude još prijavljenih pasa i drugi dan, 26.10. 2013.

    Vođena je diskusija u vezi sudija za V Internacionalni HZP iz Nemačke i zemalja iz okruženja.
    Bunardžić je predložio opciju da na Internacionalnom HZP-u budu samo kvalifikovani psi sa predhodnih HZP-a, što je prihvaćeno.
    Dogovoreno je da Igor Radonjić, Siniša Vukanović i Emil Đorđević kontaktiraju Nemačku i daju definitivan predlog oko dvojica nemačkih sudija i njihovog suđenja na V Internacionalnom HZP-u u Kovinu ove godine (zbog troškova je odlučeno da iz Nemačke pozovemo dvojicu sudija), da se pozove J. Đurić iz Mađarske (ukoliko prihvati naše uslove oko nadoknade troškova) i jedan sudija iz Bugarske, te da se obaveste svi iz okruženja o datumu i uslovima učešća, da bi ovaj ispit uistinu bio internacionalni. Ostale sudije, po potrebi, će biti naše sudije.

6. Po ovoj tački Torma je upoznao prisutne sa problemom sređivanja (povezivanje, uređivanje) i odlaganja arhive Srpskog DD Kluba koja postaje sve obimnija i nedostatak adekvatnog prostora za istu.
    Prisutni su upoznati sa problemom i zauzet je stav da ovome treba da razmisle do sledećeg sastanka UO gde će se dati predlozi i doneti rešenje.

Druženje na suncu posle završetka sastanka

7. Pod tačkom „razno“ razmatrano je sledeće:

 -Smena predsednika u regionalnoj grupi Braničevski okrug:
    Odlučeno je da se pokrene disciplinski postupak protiv Gorana Jovanovića zbog omaložavanja ugleda Kluba posle prolećnog uzgojnog ispita u Ostrovu. Ujedno je konstatovana njegova smena i postavljanje Dejana Aleksandrovića iz Ostrova za predsednika regionalne grupe Braničevskog okruga, te njegovog adaptiranja u UO na osnovu Statuta Kluba i Pravilnika o radu regionalnih grupa.

-Torma Laslo je izneo stav o Pravilniku o ispitu na divlju svinju i njegovu sadržinu, uz prihvaćenu primedbu Nemanje Bogdanovića da se briše stavka „ispita u gateru“ i da se zameni sa „ispit u lovištu“ jer se kosi sa Pravilnikom o lovačkim psima;
    Mišljenje je da Pravilnik treba da se usvojiti, a kod nadležnih u Ministarstvu raditi i dalje na tome da se promeni sporni član o isptivanju pasa VII FCI grupe na divlju svinju. Pravilnik o ispitu na divlju svinju je usvojen.

      - Razmatrano je pitanje potvrde o oštrini zbog odlaska naših pasa na Hegewald i doneta odluka da Klub izda potvrdu ukoliko za njom postoji potreba sa potpisom nših sudija i uz odbrenje predsednika SK.

* Prijavljivanje pasa i uplate pre održavanja ispita;
Prihvaćen je predlog Siniše Vukanovića da prijave i uplate za ispit primaju najkasnije 15 dana pre ispita.

* Forum na sajtu SDDK;
Bunardžić je apelovao na aktiviranje foruma na sajtu SDDK, Torma je govorio o potrebi prilagođavanja sajta Klubskim interesima.

    -Siniša Vukanović je pokrenuo pitanje finansiranja regionalnih grupa. On i N. Bogdanović su izneli predlog da deo članarine ide regionalnim grupama za troškove organizovanaj ispita (ručka za učesnike i goste itd.) i putovanja na sastanke. N. Bogdanović je izneo bojazan da će se ljudi koji rade i ulažu i trud i sredstva umoriti i demoralisati. Sekretar je izneo stav da je rano za razdvajanje sredstava, da Klub i ovako jedva sastavlja kraj sa krajem (i to samo zahvaljujući pomoći KSS-a), ali da podmiruje troškove tamo gde je potrebno, gde je traženo i gde je to opravdano, da je svakoj molbi izlaženo u susret, ali da svako mora pokušati da snosi deo troškova i pomogne Klub u ovoj situaciji.

    Na kraju je izvršena podela Biltena za 2012. godinu po regionalnim grupama svim članovima koji su uplatitli članarinu u 2013. na osnovu odluke Skupštine.

Sastanak je završen u 15h.


                                                                           Zapisnik sastavio: Nenad Stojanović

IZVEŠTAJ SA PROLEĆNOG UZGOJNOG ISPITA (VJP) U KOVINU 27.04. 2013.

Učesnici ispita

             Dana 27.04. 2013. je u KOVINU, u organizaciji Srpskog DD Kluba, regionalne grupe „JUŽNI BANAT“, a u saradnji sa LD „KOVIN“ iz Kovina održan prolećni uzgojni ispit – VJP - za nemačke oštrodlake pse. Ispit je bio planiran da se održi u Ritiševu, ali je domaćin otkazao zbog, navodno, visoke pšenice.
            
             Na ispitu su sudili Emil Đorđević i Torma Laslo, vođa ispita je bio Pero Uskoković. Na ispit je prijavljeno 8 pasa, privedeno i ocenjeno 6 pasa sa sledećim rezultatima:
            

iskusni vođa ispita Pero Uskoković

             1. Roki od Ariljske Podobale JR 79426 odgajivača, vlasnika i vodiča Dragana Bunardžića iz Arilja sa 70 bodova: rad na tragu 10, nos 10, pretraživanje 10, stajanje 10, vodljivost 10. Galsnost: vidoglasan;

Miloje Gajić sa Geom JR 79133 70 bodova

            
             2. Gea JR 79133 odgajivača, vlasnika vodiča Miloja Gajića iz Velikog Gradišta sa 70 bodova: rad na tragu 10, nos 10, pretraživanje 10, stajanje 10, vodljivost 10. Galsnost neodređena;
            
             3. Vidra od Ariljske Podobale JR 79382 vodiča Miodraga Ilića iz Požege sa 69 bodova: rad na tragu 10, nos 10, pretraživanje 9, stajanje 10, vodljivost 10. Galsnost neodređena;
            
             4. Areta Wild Sense JR 79968 vodiča Zorana Živojinovića iz Zaklopače sa 53 boda: rad na tragu 9, nos 9, pretraživanje 9, stajanje 8, vodljivost 10. Galsnost neodređena;

Dragan Bunardžić sa Rokijem od
Ariljske Podobale 70 bodova

            
             5.  Ajk JR 79517 vodiča Aleksandra Vojinovića iz Đurinaca 44 boda: rad na tragu 3, nos 6, pretraživanje 7, stajanje 9, vodljivost 10. Galsnost nije određena i

Jovanka Niketić sa Ajkom

            
             6. Bruno JR 79276 vodiča Dejana Josipovića iz Sremčice 28 bodova: rad na tragu 3, nos 3, pretraživanje 3, stajanje 3, vodljivost 10. Galsnost - sledoglasan .
            
             Vreme na ispitu je bilo sunčano, veoma toplo i suvo, sa temperaturom koji se od jutarnjih 10 popelo u podne na 29 stepeni. Vetar je bio nešto jači od srednjeg, vegetacija visoka, te možemo reći da su vladali teški uslovi za rad, i psi su na oranju teško pratili trag zeca. Dlakave divljači – zeca je bilo dovoljno za ocenu pasa, ali se fazan na podnevnoj žegi povukao i marka se radila na veštačkog fazana.
             Preporuka Kluba je da se ispiti sledeće godine organizuju ranije, u martu, ako to vremenski uslovi dozvole, kao što ove nisu.
             Pri kraju ispita je ocenjena 1 kuja u eksterijeru – Umbra od Ariljske Podobale JR 78479 dr. Riste Gabriela iz Uzdina sa ocenom 10/9.
            

Sudije E. Đorđević i L. Torma

             Zahvaljujemo se regionalnoj grupi „JUŽNI BANAT“ za organizaciju ispita i gostoprimstvo.
            
             Posle ispita je dogovoreno da se sastanak Upravnog odbora i Stručne komisije Kluba održi 1. juna 2013. godine u Arilju gde će se raspravljati o prolećnom delu aktivnosti, podneti izveštaji i rešavati tekuća problematika. Dnevni red ovog sastanka i detalji će biti objavljeni sledeće nedelje na sajtu i blogu Kluba.

  Možete videti još fotografija Jovanke Niketić sa ispita klikom ovde.
            
            
            
            
            

RAD NA TRAGU I DEO

 

Na tragu, na remniku     

     

     Pronalaženje divljači sa psom u lovu radi odstrela je samo deo uloge lovačkih pasa u lovu.

   Sa stanovišta  savremene lovne etike, lovnog reda, ekonomike i humanosti daleko je važnije svaku odstreljenu ili ranjenu divljač pronaći. Odstreljenu, bez obzira da li je ostala na mestu ili se udaljila od mesta nastrela i sakrila, da ne propadne, a ranjenu da se što pre oslobodi muka.
      Uporno i neumorno traženje odstreljene i ranjene divljači je obaveza svakog lovca u svakoj prilici. U zemljama sa naprednim lovstvom je to ugrađeno u zakone o lovstvu, a kod onih gde je tradicija duga to se podrazumeva. U nekim pak zemljama svako lovište koje gazduje krupnom divljači je obavezno da ima kvalifikovanog psa za rad na krvnom tragu (krvoslednika ili bilo koju drugu rasu, tj. psa koji je položio ispit na krvnom tragu).
      A sa stanovišta lovačke strasti pronaći izgubljenu divljač je isti doživljaj, ako ne veći, nego je odstreliti.
      Zbog svega toga je, pored donošenja, veoma važno da pas mirno i uporno prati trag ranjene divljači. Ali, na žalost, nagon za praćenjem traga nije jak kao što je nagon za pronalaženjem, stajanjem ili čak i radom u vodi i treba ga probuditi i razvijati svim sredstvima.
      Na sreću lovci su odavno shvatili značaj rada na tragu: kod nemaca na uzgojnim ispitima za lovno-radne pse rad na tragu živog zeca ili lisice i rad na tragu žive patke se boduje sa najviše bodova. Takvo vrednovanje je rezultat dugogodišnjih naučnih istraživanja i iskustva ljudi posvećenih lovu, uzgoju i obuci pasa.
      U Srbiji je rad sa psima na tragu daleko od zadovoljavajućeg, takoreći u začetku. Lovci postepeno shvataju značaj rada na krvnom tragu i obuke pasa za rad na tragu. Nabavljaju se specijalisti – krvoslednici, eminentni kinolozi  - Mihajlo Hadži Pavlović, Dragan Janjić, Vladan Videnović održavaju seminare o krvnom tragu. Tako su samo prošle jeseni u okviru projekta racionalnog korišćenja pasa tragača po krvi u lovištima Srbije (koji su finansirani sredstvima Republike Srbije namenjenih unapređenju gazdovanja lovištima) održana dva seminara u Minićevu i Vajskoj. Ali još nema dovoljno ni pasa obučenih na rad tragom ni dovoljno specijalnih ispita na krvnom trag, a i literatura je više nego oskudna. Sa ovim člankom želimo da pomognemo svim zainteresovanima da shvate suštinu rada na tragu, da damo jedan skroman putokaz za početak rada sa tragačima.
      Ovaj članak nismo namenuli  vodičima  krvoslednika specijalistima pravljenim za rad na tragu, ni profesionalnim vodičima „hirschmannima“ koji žive za praćenje traga jelena, nego prvenstveno (običnim) lovcima kojima je potreban pas za trag i lovočuvarima koji rade krvni trag sa rasama lovačkih pasa koji se svestrano koriste u lovu. Pošto je materijal obiman objavljivaćemo ga u delovima. 

      Za rad na tragu se mogu koristiti  goniči, jamari, cunjavci, retriveri i nemačke rase iz VII FCI grupe. Svaki pas može biti dobar tragač ako ima predispozicije za to i ako se radi sa njim.
      Divljih svinja je sve više i rast njihove brojnosti kao da nema granica. Love se u teškim uslovima za precizan hitac, ili u trku ili pri slaboj svetlosti i ima puno prilika za rad na tragu, pa i potrebe za psima koji su pouzdani tragači. A o tome da jelensko lovište nema krvoslednika ne bi smeli ni pomisliti. To je svetogrđe.

ZAŠTO RADITI NA TRAGU ?

      Opšte je poznato da je kod pasa čulo mirisa – njuh najbolje razvijeno i najviše korišćeno čulo. Pas ima superioran njuh u odnosu na čoveka. Zbog toga pse i koristimo u lovu. I druga čula pasa su, kao naprimer sluh,  razvijena ali njuh dominira. Pas sve omiriše, proverava njuhom.
      Pa zašto tada moramo učiti tragu i raditi sa njim na usavršavanju te radnje?
      Iz istih razloga zašto učimo, recimo psa da sedne ili da legne. Jer pas zna i sam od sebe da sedne ili legne. Kada mu se prohte. Ali mi želimo da urođene osobine njuha i mirisanja tako formiramo i kanališemo obukom da služi nama, za naše potrebe, po našoj želji i na našu komandu.
      Da nas  naš pas, koristeći svoj njuh i nagom za lovom i traganjem, od mesta nastrela dovede do mrtve ili ranjene divljači koju mi ne možemo sami da nađemo.
      U većini slučajeva – sem kada je sneg ili ima puno krvi.

DEFINICIJA TRAGA I POJMOVA PRI TRAGANJU

      Šta je u suštini trag ?

      Čovek – lovac prati trag očima. Za njega trag predstavlja ono što vidljivo ostaje pri begu ranjene divljači. To je deformacija zemljišta - tla i onoga što je na tlu (snega, lišća, itd) nastalo kao povreda zemljišta pri kretanju divljači. Tu su i drugi „nusprodukti“ ranjavanja: parčad kostiju, dlake, delovi mišića, delovi raznih organa i krv koju izbacuje ranjena divljač na trag ili pored traga.
      Pas trag prati njuhom i tamo gde više za čoveka nema tragova. U lovištu za psa manje - više sve jednolično miriše dok ne naiđe na trag. Pas se instiktivno zanima za promenu jednolične mirisne slike, zanima ga trag divljači koja je cilj njegovog lovačkog nagona, posebno ako je ranjena.
      Za psa je trag mirisni kompleks ili „koktel mirisa“ nastao kao posledica povreda tla prilikom kretanja – bega divljači.
      Kompleksni miris traga se sastoji od mirisa okoline, mirisa tla, mirisa povrede tla (zgažena trava i lišće, zgaženi insekti, puževi..) od strane divljači, mirisa same divljači nastale ispravanjem tela, usecanjem i trenjem po tlu nogu divljači pri begu i lučenjem žlezda, te mirisa krvi (gde je ima).
      Niz pojedinačnih tragova koji se nalaze na određenoj udaljenosti jedan od drugih (zavisno od veličine – visine divljači, vrste hoda i trka) čine trasu traga. Mi lovci u praksi trasu traga nazivamo tragom.
      Trasa traga ima svoj početak na mestu nastrela i svoj kraj gde je tražena divljač. Trasa nije prava, ima svoje krivine, kao i prelome gde se smer kretanja prelama pod većim uglovima. Na trasi traga može biti jedan ili više ležaja gde je ranjena divljač prikupljala snagu za dalji beg. Tu je miris traga nešto jači i pas mora pokazati takva mesta svojim ponašanjem, a mi ga u obuci podsticati na to. Trasu traga mogu preseći – ukrštati drugi tragovi, tj. trase tragova, stariji ili mlađi, na kojima pas ne sme skrenuti. Pas koji ne skreće sa traga koji prati se naziva čistim na trag.
      Iznad trase traga je mirisno polje traga. Miris traga je najjači i najduže se zadržava pri zemlji i udubljenjima nastalim kretanjem - begom divljači, zbog toga pas tragač mora držati glavu nisko, pri zemlji. Iu istih razloga se veštački trag krvi postavlja niz vetar (sa vetrom u vrat). Mirisno polje trase se ne poklapa uvek sa samom trasom traga, tj. može biti nešto pomereno levo ili desno (levo ako vetar duva zdesna i obrnuto) i vodič mora na to paziti, a pas može zbog toga raditi nešto sa strane traga. Pomeranje mirisnog polja trase traga zavisi od jačine i pravca vetra.
      Mirisni kompleks koji je zalepljen za trag i lebdi iznad njega može biti raznog intenziteta i može trajajati duže ili kraće vreme. Trajanje mirisa traga zavisi od jačine traga koju je ostavila divljač, od strukture i stanja tla na kome je trag ostavljen i od vremenskih prilika.
      Sa stanovišta tla su povoljni uslovi za traganje u šumi sa podrastom, livadi, oranju, šumskim putevima sa što manje tragova ljudi i ostalih životinja. Tvrdo tlo, putevi (asfalt, kamen), menjanje više struktura tla, mnoštvo tragova (kao u gateru) nisu povoljni i mogu onemogućiti psa da uspešno odradi trag.
      Što se vremenskih prilika tiče povoljno je vlažno vreme, rosa, sveže vreme (bez vrućina), čak i slaba kiša. Nasuprot ovome trag brzo slabi na jakoj kiši, velikoj vrućini, suvom vremenu, jakom vetru i velikim snežnim padavinama. Ako padne sneg do 4-5 cm, još se može pratiti trag, ali ako je sneg dublji pas postaje nemoćan.
      Iz svega gore navedenog, tj. da se uobičajeno prati trag star od nekoliko sati do 70 sati, najčešće 10-12 sati, te da je miris traga daleko slabiji od direktnog mirisa same divljači, da se u trasi pojedinačni tragovi nalaze na određenoj udaljenosti jedan od drugih, da ih treba povezati, da često nema krvi na tragu, ili nema dovoljno, ili pak nestane posle određene daljine trase i da trag mogu ukrštati drugi tragovi koji mogu omesti psa vidimo da je rad na tragu, kao i obuka psa na rad na tragu veoma kompleksna radnja i zahtevaju sistematičnu, znalačku obuku i veliki trud od strane vodiča. I zbog toga predstavlja veliki izazov.

Tradicionalno pletenje dugog remnika za nošenje
po načinu hanoverskog lovačkog dvora (po F. Raesfeldu)

KAKO UČITI TRAG ?

      Trag učimo psa tako što postepeno razvijemo uslovni refleks praćenja jednog traga ranjene divljači od početka (nastrela) do kraja (divljači).
      Ili drugačije: da pas na zvučnu ili vizuelnu komandu svog vodiča, a koristeći svoj njuh, krene po tragu staloženo, polako, skoro razmišljajući  „spuštene glave među nogu“ i dovede nas po nizu tragova (trasi traga) do divljači koja nije ostala na mestu nastrela.
      Delovi uslovnog refleksa rada na tragu su komanda „Prati trag“ – kao uslovni nadražaj i bezuslovni nadražaj - nagrada u vidu parčeta mesa, zadovoljenje pronalaskom divljači, obilna pohvala na kraju traga.
      Na kraju traga uvek mora biti nečega što interesuje psa i raduje psa (koža divljači, sama divljač, mačak ili zec u kavezu), jer na taj način pojačavamo volju za radom na tragu kod psa koristeći njegov lovački nagon i izgrađujemo smislenost traganja.
      Traganje je radnja gde u toku obuke, pa i kasnije, ne postoji prinuda i kažnjavanje, samo pozitivni podsticaji. Traganje treba da je radostan događaj za psa. Zbog toga vodič treba da razvije prisan odnos sa svojim psom – tragačem.

Kada početi obuku na tragu ?

      Obuka ove radnje nije „redna“, da ide striktno posle neke druge radnje. Podsticanje praćenja traga hranom treba početi od 3-4 meseca, čim je štene fizički ojačalo i počinje da ozbiljnije pretražuje okolinu u kojoj se kreće.
      Sistematska i postepena obuka može da počne čim prođu pubertetske ludorije, zavisno od psa, od 9 do 16 meseci starosti.
      Samo je poželjno da je pas već barem delimično disciplinovan, da zna da ide na povodcu i da legne i ostane na mestu (da je odloživ). Ako to ne zna moramo ga vezati za drvo ili klin na početku traga.
      Takođe je veoma poželjno da je pas već upoznat sa prirodom i lovištem (što više vremena provodi u lovištu), raznim mirisima i zvucima, tj. prilikama koji vladaju u njemu, jer u suprotnom neće biti skoncentrisan na trag.

         

                                                                                              Torma Laslo