Nemački oštrodlaki pas

PRAVA RASA ZA PRAVOG LOVCA !

KOMANDA "DOLE" (DOWN)

     „Dole“-zaleganje je alfa i omega celokupne obuke psa. Da na komandu „dole“ pas legne u svakoj prilici može obučiti samo majstor obuke.
Majstora nema mnogo. Delom nedostaju sposobnosti, delom prilike, ali najčešće nedostaje trud i vrednoća, nedostaje volja za učenjem da bi vodič postao kompletan instruktor  i sa razumevanjem obučio psa. Pošto u celoj obuci i vođenju lovačkih pasa komandu „dole“ smatram najvažnijom ponoviću napisano u mojoj prethodnoj knjizi („Mladi radni pas“): „Ceterum cendeseo, Halt“ ! Pre više od 2000 godina Markus Porcius Cato je svaki svoj govor u rimskom senatu završavao rečima „Ceterum censeo, Chartaginem esse delandam.“ (Ubeđen sam da Kartaginu moramo uništiti!). Za svoj narod je smatrao najbitnijim uništenje neprijatelja. Sve ostalo je drugorazredno. U razgovoru sa mladim  dreserima i vodičima treba da svaki razgovor završimo rečima „Dole (down) je najvažnija komanda na svetu !“
Za uspešno vođenje lovačkih pasa je bitna podređenost psa i poslušnost. Način na koji pas legne dole na komandu „down“ je mera njegove poslušnosti. Pomoću ove komande vodič vlada psom i štiti ga od grešaka koje bi činio usled lovačke strasti. Pomoću zaleganja vodič bezgranično ima u rukama psa. Ako je ova komanda zaista 100%-na ostalo skoro ide samo od sebe. Svakako ovo ne znači da će svaki pas koji zaleže na komandu „Dole!“ pravilno aportirati, mirno izraditi trag ili sam od sebe uraditi neki zadatak iz obuke. Ali smo jedno za svagda postigli: pas je naučen poslušnosti – da se podredi volji vodiča, i lako možemo slomiti suprostavljanje psa vodiču, koje se (često) može dogoditi kod tvrdih pasa. Pas je priznao ličnost vodiča.
Dok pas zaleže na ovu komandu neka drži glavu priljubljenu zemlji ili na prednjim nogama. Već sam ovaj položaj stvara osećaj podređenosti i pobeđenosti i pas gubi svaku osnovu za suprostavljanje vodiču. Zbog toga se u osnovnoj obuci mora sa najvećom strogošću i doslednošću, precizno, naučiti pas izvršenju ove komande (radnje). Mora se paziti na brzo i precizno izvršenje komande do krajnosti. Ovde treba upotrebiti psu – jedinki prilagođenu čvrstinu i prinudu.
Decenijama ne koristim već korbač, ipak kod ove vežbe, kod posebno tvrdih pasa, koristim štap i bodljikavu ogrlicu, ako je potrebno, i u skladu sa tvrdoćom psa sa kojim radim.
Najveću važnost kod ove vežbe treba dati držanju glave. Pas treba da nauči da kod ove vežbe ne samo mora brzo izvršiti komandu, nego da i glavu mora čvrsto priljubiti uz zemlju ili na noge. Vodič koji nije stručan ne veruje koliko je ova sitnica važna u pogledu poslušnosti. Nedoslednost vodiča, obuka kroz igru i površnost se nikada ne sveti kao kod ove komande. Ovo je radnja kod koje se najviše vodiče „nasuče“ na dno. Ne pravi učenje aporta najveći problem prosečnom dreseru, već korektno, beskompromisno, sigurno zaleganje. A ova radnja je odlučujuća za uspešnu obuku.

Raščlanjenje radnje na jednostavne vežbe:
1. Zaleganje bez primene bolne prinude (pritisak psa rukom, pri dizanju glave lak udarac tankim štapom);
2. Zaleganje uz bodljikavu ogrlicu i povodac;
3. Zaleganja sa štapom (cilj je što brže izvršenje komande);
4. Zaleganje na znak ruke i zvuk pištaljke (sa pištaljkom sa kuglicom, energično, jedan zvižduk, iz sedećeg stava, zatim iz stajaćeg stava i hoda);
5. Zaleganje na daljinu (pozvati psa sa duplim kratkim zvukom pištaljke, delom koji nema kuglicu – triler);
6. Zaleganje u pokretu ispred vodiča;
7. Komanda je „Dole“, „Down“, „Droop“ ili „Halt“, po želji, bitno da je kratka, zvučna i naredbodavna (izvršna što bi reko profesor Tadić, jedan od doajena naše kinologije, prim. prevodioca);
8. Vizuelni znak za komandu je dignuta desna ruka.

1. VEŽBA: UČENJE ZALEGANJA
    Pas sedi na povodcu, sa bodljikavom ogrlicom oko vratam uz levu nogu vodiča. Vodič ispušta povodac, levom rukom pritiska vrat psa kod ogrlice nadole i istovremeno desnom „izbija“ napred prednje noge i izdaje energično komandu „dole“! (rekli smo da svako bira koja komanda mu leži, ja koristim „droop“, često se koristi engleski „daun – down“, čuo sami i komandu „dipp“ – važno da je kratka, zvučna i ne liči ni na jednu drugu komandu, prim. prev.) Kod mekih, plašljivih pasa na početku radimo bez bodljikave ogrlice, samo pritiskamo vrat. Pas više puta pokušava da se digne na zadnje noge. Ovo onemugućimo pritiskom leve ruke prstima po slabinskom delu leđa, stvorimo mu neprijatan osećaj i držimo ga u ležećem položaju 30– 40 sekundi, zatim ga pohvalimo.
    Kod prvih vežbi nema značaj korektno izvršavanje, ali krajnje rigirozno pazimo na položaj glave psa, i ni po koju cenu ne dozvolimo da pas digne glavu ! Neka se priljubi uz zemlju sa glavom među ili na prednjim nogama. Naš zadatak je da pas shvati da, ako čvrsto drži glavu na zemlji neće doživeti nikakvu neprijatnost, ali ako digne glavu ili ustane doživeće bol. Komandom „dođi“ pustima ga da ustane. (Na taj način ujedno vežbamo i učvrčujemo i apel – dolaženje na poziv kod vodiča, jer pas jedva čeka da se oslobodi za njega neprijatnog položaja i rado dolazi do vodiča.Pri. prev.)

2. VEŽBA: „DOLE“ I OSTANAK NA ZEMLJI
    Kada već pas ne pokušava da se pridigne, a to se obično dešava posle 5 – 10 vežbi vodič smanjuje pritisak na vrat psa, ali ukoliko pas pokuša da se pridigne momentalno pritisnimo rukom vrat psa i ogrlicu na njemu. Potrebno je ponavljati dok pas ne ostane na mestu kada sklonimo ruku. Svaku vežbu završiti komandom „dođi“ i kada pas dođe tih nekolko koraka do vodiča pohvaliti ga. Neka pohvala ne bude prterano izdašna. Uopšteno neka za celo vreme učenja komande „dole“ vlada pomalo stroga atmosfera. Izdašnija pohvala sledi samo ako se pas boji, ili već ne reaguje na staru - stidljivu pohvalu.
Vodič stoji pored psa, pa iznad psa (opkorači ga) sa pretećim prutom u ruci (tanjim štapom) otprilike 1 minut, i, ako pas pokuša da digne glavu neka reaguje blagim ili jačim udarcem po glavi, po potrebi.
Potrebno je najmanje 20-30 ponavljanja u roku 2-3 dana da pas shvati da na komandu „dole“ mora zaleći na zemlju sa čvrsto prilubljenom glavom i da tako mora ostati.

3. VEŽBA: NA KOMANDU „DOLE!“ SAMOSTALNO I BRZO ZALEGANJE
    Pas sedi pored vodiča koji u ruci drži štap, na povodcu koji je prikačen na bodljikavu ogrlicu oko vrata psa. Vodič podvuče povodac pod levo stopalo, komanduje „dole!“ i digne ruku sa štapom u vis, a istviremeno zateže povodac u levoj da primora psa da legne dole. U slučaku jačeg opiranja da legne ili pokušaja da ustane odmah desnom rukom i štapom kaznimo psa, u skladu sa tvrdoćom psa. Ako pas razume komandu „Dole!“ smanjimo prinudu. Poneki snažniji udarac odmah posle komande  povoljno utiče na brzinu izvršavanja ove komande. Od početka težimo da naučimo psa munjevitom izvršavanju ove komande. Da mu uopšte ne padne na pamet da je labavost moguća. Uvek mora da iskusi da je svako odlaganje i neizvršenje nemoguće.
Od sada pazimo na korektno zaleganje. Pas neka leži na zadnjim nogama, prednje neka ispruži napred i glavu neka drži prilubljenu uz zemlju ili na prednjim nogama. Svaka sitnica je bitna, i nikako nije beznačajna i sporedna. Najvažnije je uvek munjevito izvršenje komande. Učenik koji čvrsto priljubleno drži glavu na zemlji neće pokušati da ustane.
Pošto kasnije, na terenu, na veće udaljenosti zvučnom komandom (rečju) i znakom ruke ne možemo postići željeno dejstvo (ne čuje komandu, ili nije okrenut nama da vidi znak ruke), potrebno nam je drugo uspešno sredstvo za izdavanje komande – zvuk  pištaljke. Za ovo koristimo pištaljku sa kuglicom. Čuje se daleko, deluje kao udar i bolji je nego ma koji  drugi zvučni signal. Za dva dana će pas shvatiti suštinu zvuka pištaljke na sledeći način: čim nauči zaleganje na znak ruke, vodič ne izdaje više komandu „Dole“ rečju, nego koristi pištaljku zajedno sa dizanjem ruke. Ako posle 3 i 4 vežbe zvuk pištaljke povežemo blagim udarcem štapom, pas će već ispravno ukopčati. Kada pas shvati šta želimo, još nismo završili. Treba dalje vežbati sve dok psu izvršenje komande ne postane navika. Od tog momenta je mnogo vežbanja i insistiranje na korektnom izvršavanju odlučujuće.

4. VEŽBA: „DOLE“, VODIČ SE UDALJAVA OD PSA (PREDVEŽBA ZA ODLOŽIVOST)
Pas po propisu leži. U levoj ruci vodiča je povodac, u desnoj štap. Štap drži preteći iznad glave psa i načini korak dva od psa i na stranu. Svaki pokušaj pridizanja kaznimo momentalnom komandom „Dole!“ i odmerenim udarcem štapom. Ako pas sigurno i propisano leži stanemo iza njega. Najverovatnije će sada pokušati barem glavu da digne da vidi vodiča. Na početku tako stanemo izta njega da štap dohvata glavu. Pošto poznaje „moć“ pretećeg štapa, najverovatnije će ostati na mestu. Sa glavom na zemlji.
Postepeno popvećavajmo razdaljinu od psa, obigrajmo oko njega, prekoračimo ga, sa pomoćnikom ga uznemiravajmo (poziv, bacanje predmeta), ali pas neka je uvek na povocu, kada smo dalje koristimo dugačak povodac, i svaki pokušaj pridizanja otklanjamo oštrom komandom „Dole!“ i štapom i okovratnikom. Ako bi ustao i pokušao bekstvo pustimo ga, zatim energično zaustavimo – trgnimo dugi povodac tako da mu bodljikava ogrlica pričini bol, dovucimo ga na mestu gde je ležao i ponovo ga postavimo da leži.
Pas neka nauči pet minuta da mirno leži, svejedno da li je vodič bliže ili dalje od njega i nek ne dozvoljava da uznemiravanja utiču na njega.Kasnije pri vežbanju mora znatno duže da ostane da leži, doduše u ne tako strogoj pozi, ali je to već drugi zadatak – odloživost, tj. ostajanje ležeći na mestu komande. Od trjanja ležanja je daleko bitnija brzina izvršavanja komande „Dole!“, takoreći momentalno.

5. VEŽBA: „DOLE“ IZ STAJANJA I HODA
Posle sigurnog izvršavanje vežbi od 1. do 4. zaleganje vežbamo iz stojećeg stava i hoda. Retko se dešavaju teškoće, ali može da se desi da poneki pas u novoj situaciji (položaju) izbegava da brzo zalegne. Ni po kojju cenu ovo ne trpimo ! Odmah reagujmo trzajem povoca ili štapom.

6. VEŽBA : ZALEGANJE DALEKO OD VODIČA I UZ UZNEMIRAVANJA
Kada već pas na dignutu ruku i znak pištaljke prirodno i sigurno zaleže, znači komandu odmah i brzo izvrši i na komandu „dođi“ reaguje sa zadovoljstvom počinjemo vežbanje zaleganja kada je pas udaljen od vodiča.  Neka je pas već toliko uznapredovao u obuci da zaleganje ne smatra neprijatnim teretom, i ne deluje utučeno posle komande „Dole!“, nego deluje oslobođeno, kao da radi brzo iz navike, sa radošću i prirodno ovu radnju. Vodič prepoznaje ovo stanje po tome da pas brzo izvršava ovu radnju na komandu i sa radošću, brzo dolazi na poziv do svog vodiča posle nje.
Pas sedi, stoji ili se kreće na dugom povodcu na udaljenosti 2-4 m od vodiča. U momentu kada ne očekuje tu komandu izdamo energično „Dole!“ sa dignutom rukom i prutom u njoj. Obično pas odmah izvrši komandu, ako ne trgnemo povodac i zamahnemo sa prutom. Pazimo da korektno zalegne. Ukoliko smo dosada tačno i dosledno odradili vežbe ni ova neće predstavljati problem. Postepeno povećajmo razdaljinu, sve do kraja dužine našeg dugog povodca, vežbajmo u lovištu, i sa faktorima uznemiravanja. Uvek komandujmo kada pas ne pazi na nas, nego je zauzet nečim drugim. Ukomponujmo svesno uticaje koje odvlače pažnju psa – plač zeca (da ne vidi pomoćnika koji duva u vabilicu), terajmo živinu u blizini psa, stranog psa, postavimo vlečku ispred njega itd. Suština je da uvek komandujemo „Dole!“ kada pas to ne očekuje.
Kod ovog vežbanja je od velike pomoći pecaljka sa omiljenim aportokom na kraju. Kada sa strašću juri taj predmet, već i samo pogled na njega uzbudi psa. Ovaj nagon za hvatanjem predmeta i uzbuđenje je čak poželjno kod vežbanja i učvršćivanja zaleganja na daljinu. Jedan pomoćnik pokreće pecaljku. Pas se kreće pored vodiča na povocu sa bodljikavom ogrlicom.
Pomoćnik baci aportok na kraju pecaljke na zemlju. Skoro je sigurno da bi se pas bacio na aportok da to ne preupredimo  energičnom komandom „Dole!“. Budimo oštri da da postignemo korektno zaleganje. Jako je važno zaleganje bez greške. Pomoćnik blago pokrene predmet i vuče, vodič pazi da pas ostane na mestu. Podizanje glave ovde možemo tolerisati da može očima pratiti kretanje predmeta. Najverovatnije će uzbuđeno, drhteći pratiti očima aportok koji vuče pomoćnik.
Ako pas ostane na mestu i kada se predmet brže vuče, prelazimo na drugu fazu: psa otkačimo sa povodca sa pištaljkom u levoj a štapom (bolje kamdžijom) u drugoj ruci, pored pomoćnika koji pokreće aportok pecaljkom. Ako prethodno ponovima i bez povodca, prelazimo na jurenje aportoka: vodič posdstiče psa da hvata – juri aportok. Pas kreće da uhvati, i u jeku jurnjave komanda zviždukom „Dole!“ , pas zaleže, zatim opet šaljemo psa da hvata i u jurnjavi ponovo komanda pištaljkom i rukom u vis.Ako su predvežbe bile dobre  nećemo imati teškoća. Ovde, gde je sva pažnja i trud psa uperena na aportok koji se kreće nema bojazni da će pobeći.Ide radnja na slobodi, bez povodca, samo na pištljku, bez druge prinude. Menjajmo:jurnjava-dole-jurnjava-dole-jurnjava za aportokom i dozvola da uhvati aportok i donese vodiču. Koji pas ovo radi sa radošću taj će refleksno da zalegne na komandu.
Uvek pazimo na korektno i brzo izvršavanje komande, svako odstupanje odmah kazniti, ako propisno uradi pohvaliti. Pas treba da stekne iskustvo da zaleganje nije neprijatno za njega i  da zbog toga neće doživeti neprijatnosti.
Ako ova vežba ide bez problema u jednom većem ograđenom prostoru, bašti ili dvorištu nastavljamo vežbanje bez pecaljke, ali samo tada kada usled mnogo, mnogo ponavljanja zaleže bez greške, tačno kako želimo. Nemojmo žuriti napred. Sledeći korak sledi samo ako prethodni funkcioniše besprekorno.
Vežbanje zaleganja možemo smatrati završenim kada je izvršenje apsolutno refleksno. Pošto se ovde ne radi o nasleđenom refleksu nego stečenom (uslovnom reflexu), vežbanje traje celog života psa, doduše nešto manjim intenzitetom.
Na kraju treba raditi zaleganje sa uznemiravanjem u polju i šumi (lovištu) sve dok na oko 150 m munjevito zaleganje na komandu ne postane prirodno kod psa.
Ponašanje na divljač, tj. poslušnost pri pokretanju divljači ćemo obraditi u delu o uvođenju psa u lov.
Zaleganje, zajedno sa puzenjem (sledeća radnja o kojoj piše u knjizi), su najefikasnije komande i radnje pomoću kojih se lovački psi drže u poslušnosti.

18 коментара:

  1. Još, ako stignem, da prevedem i postavim radnju "PUZI!" i to je to za početak. Pišite nešto ljudi, jeste živi ? Makar pitajte, negodujte, ali pišite !

    ОдговориИзбриши
  2. Svaka čast i hvala!
    Malo da ukapiram pa će biti pitanja, bar od mene.

    ОдговориИзбриши
  3. Svaka čast i hvala!
    Samo da bolje ukapiram pa će biti pitanja i komentara, bar od mene.

    ОдговориИзбриши
  4. Odličan tekst, svaka čast!

    Imam pitanje, kolika je razlika od jedinke do jedinke po pitanju "prinudne" dresure, tj. da li prihvatnjiva za svakog psa, ili zavisi iskljucivo od vodica a karakter psa nije toliko bitan?

    Pozdrav
    Igor O.

    ОдговориИзбриши
  5. Igore, vaše pitanje je loše postavljeno. Pojam "dresura" se danas malo koristi, jer podrazumeva mehanistički pristup i asocira na dresuru cirkuskih životinja. Danas pre govorimo o obuci ili školovanju pasa, gde je prinuda samo deo te obuke, doduše neophodan deo obuke, u radnjama i situacijama kada je to potrebno da bi se postigla poslušnost. Pored prinude vodič mora imati dobar odnos sa psom i motivisati ga koliko god može bez prinude. Prinudu prihvata svaki pas, jer je ona deo u socijalne strukture u kojoj živi i pomoću koga se regulišu odnosi unutar grupe u kojoj živi pas i njegovi srodnici, sa čovekom i bez njega. Da najkraće istaknemo suštinu obuke: čovek koristeći svoj intelekt i položaj vođe koji je nametnuo psu modelira njegovo ponašanje kako njemu odgovara: ono što mu ne odgovara suzbija a ono što odgovara podstiče kroz razne tehnike obuke podsticajem i nagrađivanjem sa jedne strane i suzbijanjem i prinudom sa druge. Karakter psa je itekako bitan za način obuke i ophodnju sa jedinkom - psom, pa i primenom-doziranjem prinude. Zato ozbiljni i sistematični uzgajivači, bili to Klubovi ili pojedinci, izuzetnu važnost pridaju karakteru pasa koje gaje. Pojednostavljeno: psi slabog nervnog sistema koji se trzaju na svaki šum, koji su nepoverljivi na nove događaje, koji su plašljivi, koji se lako uzbude, koji ne mogu da se skoncentrišu nisu podobni za obuku i za lov, posebno kao svestrani psi.Njih mogu obučiti samo vrhunski vodiči i retko se isplati uloženi trud, jedino mogu služiti kao specijalisti za pernatu divljač.
    O karakteru pasa u vezi obuke i upotrebljivosti za lov ćemo uskoro objaviti članak na Blogu, jer zaista zaslužuje više prostora i stručnije obrazloženje.
    Znači kao rezime na Vaše pitanje: prinuda se može koristiti i koristi u obuci svakog psa, promereno karakteru jedinke i potrebi momenta. Ali nemojte povezivati prinudu sa batinom ! Prinuda je trzaj povoca, oštra komanda, pritisak rukom, pa i udarac (jedan) prutom kad treba naterati psa na poslušnost. Prinuda je nametanje volje vodiča psu da bi bio poslušan i da ne bi, vođen svojim nagonima, ometao i kvario lov.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala Vam na odgovoru... terminoloski sam se pogresno izrazio, ali razumeli ste na sta sam mislio.
    Poenta pitanja je bila da li je vestina, umece vodica presudna za ovu vrstu obuke, a ako jeste, da to znaci da ce je svaki pas prihvatiti.
    Naravno o ovome ne mozete u par reci, zato cemo pazljivo citati i dalje Vase tekstove.

    Pozdrav...
    Igor

    ОдговориИзбриши
  7. Cestiam na prevodu.
    Lepo je videti da se trudite da pomognete ne samo clanovima kluba nego i svim posetiocima. To samo govori o da je Srpski DD klub spreman da izadje svim ljubiteljima lovne kinologije u susret. Sve cestitke
    Igor Radonjic clan Srpskog DD kluba

    ОдговориИзбриши
  8. Drago mi je da imamo mogucnosti da se obratimo nasim istomisljenicima sto se tice svestranog lovnog psa bez straha ta ce to mozda biti cenzurisano iz razloga ne adekvatnosti teme na kojoj se nalazimo. Posto je ovo pravo mesto za nas kao prvo lovce i ljubitelje lovne kinologije misljenja sam da ce ova tama na bloku dd kluba zazivete. Ne samo ljubitelji NOD-a nego i ostalih rasa koje se upotrebljavaju za svestrani lov.

    Pozdrav svima uz Uvek dobar pogled

    ОдговориИзбриши
  9. Hvala, volio bi da svi učestvujemo u izradi ovog Klubskog Bloga i da bude raznovrstan i bogat sadržajem da svako nađe rešenje za svoje probleme.

    ОдговориИзбриши
  10. Ja se ne snalazim sa ovim Blogom.Nesto mi ne ide slanje komentara?

    ОдговориИзбриши
  11. Ide Ti Nemanja, vidiš da je objavljen, samo nastavi. Veliki pozdrav, zdravlja, dobrih lovova i pasa u 2011 !

    ОдговориИзбриши
  12. Puno zdravlja i srece svima,puno lepih lovova, nezaboravnih trenutaka sa psima,mirna ruka i dobar pogled.
    Nemanja Bogdanovic - Vrbas

    ОдговориИзбриши
  13. Tekstovi su vam odlični! Inače nemam DD nego DK ali svestrani su i jedni i drugi pa mi jako koriste vaši postovi. Trenutno sam u fazi obuke aporta i to prvi put na ovaj način ("mus") i vrlo je uspješno!
    Ne znam što imate u planu sljedeće pisati, ali ja bih predložio da opišete rad u vodi. Pošto su "blizu" topliji dani, pa da se do tada pripremimo teoretski, mi koji ne znamo ;)

    Pozdrav i dobra kob!

    ОдговориИзбриши
  14. Ovo nije "specijalno" za oštrodlakog, nego je to tzv. nemačka škola dresure kojom se obučavaju sve rase lovačkih pasa, od DD, Nkd, pa do cunjavaca i jazavičara.
    Ima puno stvari koje treba prevesti: marka, trag, voda, rad na krvnom tragu, pa i voda.
    Pisao sam da je problem dozvola za prevod, čekamo.
    A pokušaćemo da objavimo i seriju članaka o obuci naših članova.
    Pozdrav
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  15. Kad prevedete kompletnu knjigu objavite prevod i imace te kupaca ko pleve.

    ОдговориИзбриши
  16. Pozdrav , zelim da vam se zahvalim na prevodu ovih delova knjige jer oni dosta pomazu ljudima koji su ne iskusni u obuci pasa bas kao i ja. Mlad sam i veoma zainteresovan za kinologiju i lov. Za dve godine sticem pravo za lov i trenutno dresiram psa sa kojim cu loviti. On je rase Engleski poenter i ima 14 meseci , znam da neki govore da je nepotrebno dresirati ovog psa mus dresurom ali ja sam uvideo potrebu za tim. U dosta stvari tokom njegovog izvodjenja vidim potrebu za mus dresurom i komandama koje ona omogucava. Trenutno se bavim komandom "dole" . Naucio je da kada mu komandujem dole i kada ga spustim da lezi sa glavom na nogama ili izmedju njih ne sme da podize glavu i da mora da ostane na tom polozaju dok mu ja ne komandujem "dodji" . Sada sam poceo sa vezbom samostalnog zalezanja psa na komandu "dole" , na toj vezbi sam se zadrzao vec pet dana dok sam prethodna dva koraka psa naucio za dva dana ,medjutim pas neki put samostalno zalegne na komandu , a neki put moram da reagujem udarcem stapa i tada on momentalno zalegne. Potreban mi je vas savet da li da se na ovom koraku zadrzim dok pas ne nauci " refleksno " da na komandu dole zalegne ?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom, a on glasi: komanda, tj. radnja "DOLE" je najvažnija sa stanovišta obučenosti, tj. držanja u ruci psa, što ste mogli da pročitate iz Tabelovog pisanja i ona se mora apsolutno raditi sve dok pas refleksno i brzo (momentalno) ne zalegne na zvučnu komandu, zvuk pištaljke ili dizanje ruke, pa i na podizanje divljači. Sa ovom komandom - tj. njenom obukom ne žurite, ne zbrzajte je, temeljno je naučite sa psom i vežbajte povremeno sve dok je pas živ.
      Nadam se da ćemo uskoro imati celu prevedenu knjigu u ruci i da ćete videti značaj ove radnje.

      Pozdrav

      Избриши

Dobrodošli, pišite, ovo je Blog svih ljubitelja nemačkih oštrodlakih pasa !