RASPORED MANIFESTACIJA SRPSKOG DEUTSCH DRAHTHAAR KLUBA ZA 2010. GODINU

    Srpski Klub Deutsch Drahthaar je na svojoj Skupštini 27.02.2010.  godine u Beogradu usvojio sledeći plan manifestacija za ovu godinu:

1. Prolećni uzgojni ispit (VJP) - 20. mart KOVIN - DOGOVORENO JE SA ORGANIZATOROM DA, ZBOG VREMENSKIH PRILIKA, ISPIT U KOVINU BUDE ODRŽAN u nedelju 28. MARTA 2010. !!!!!
    Sudije Velja Netković, Dragan Vujić, ukoliko bude dve baterije sudiće  još Miloje Gajić  i Laslo Torma
2. Prolećni uzgojni ispit (VJP) - 27.mart VELIKO GRADIŠTE
    Sudije Nenad Glumac i Đura Munćan
3. Prolećni uzgojni ispit (VJP) - 03. april KANJIŽA
    Sudije Đura Munćan i Velja Netković (ukoliko bude prijavljeno više od  6 pasa formiraće se  baterije i odrediti dodatne sudije).
4. CACT utakmica u polju B - 03. april VELIKA PLANA
5. CACT utkamica u polju B - 11.april VRŠAC
    Sudije Đura Munćan i Nenad Glumac
6. CACT utakmica na vodi    - 04. septembar VELIKO GRADIŠTE
7. Jesenji uzgojni ispit (HZP) - 25. septembar ŠABAC
8. Jesenji uzgojni ispit (HZP) - 02. oktobar KOVIN
9. II Međunarodni jesenji uzgojni ispit - od 08. do 10. oktobra 2010. u VRŠCU I RITIŠEVU

 Tosca (Yiskra II of Family Urban) Tamare Pešti

   II INTERNACIONALNI JESENJI UZGOJNI ISPIT organizuju zajedno Srpski Deutsch Drhthaar Klub i Deutsch Drahthaar Welt-Verband. Po programu 08.10. će biti prijavljivanje pasa i uzgojna smotra oštrodlakih naemačkih pasa, 09.10. rad na terenu i 10.10. 2010. završetak ispita i proglašavanje rezultata. Detaljan program će biti objavljen na vreme u reviji "ZOV" i na ovom sajtu.
   Upisnina za prolećni uzgojni ispit iznosi 1.500 dinnara, a za jesenji 2.500 dinara.

Izašao iz štampe BILTEN Srpskog DD Kluba

Obaveštavamo zainteresovane da je iz štampe izašao Bilten Srpskog Kluba nemačkih oštrodlakih pasa za period od osnivanja 2001. do kraja 2009. godine. Bilten sadrži sve informaciije koje su dostupne od početka rada Kluba do danas, ima 140 stranica, 86 fotografija u boji i tvrdo je koričen.

     Članovi Srpskog DD Kluba dobijaju besplatno primerak Biltena, a ostali zainteresovani mogu naručiti Bilten preko e-maila megi2107@ptt.rs ili telefona 065 23 92 912. Cena Biltena je 450 dinara + poštarina.

    Srpski DD Klub takođe ima određenu količinu Pravilnika o prolećnom i jesenjem uzgojnom ispitu (prevod sa nemačkog originala) po kome Klub održava svoje uzgojne ispite. Cena Pravilnika je 100 dinara + poštanski troškovi.

           

              

Poruka podpredsednika Kluba Gorana Zubanovića Skupštini

                   Poštovani članovi Srpskog DD Kluba, dragi prijatelji Deutsch Drahthaar-a,

      Dozvolite mi da Vas srdačno pozdravim, da Vam zaželim zdravlje, da Vam čestitam na dosada postignutom, a to nije malo, i zaželim uspeh u daljem radu Kluba. Upravnom odboru želim srećnu ruku u rešavanju predstojećih zadataka koje su sebi i nama zadali.

      Lovačka sezona je pri kraju, još tu i tamo se ulovi poneka lisica ili druga vrsta predatora, a nova ispitna godina za naše pse je već na pragu. Idealno je vreme za razmatranje šta smo u protekloj godini postigli i kako, a šta nismo uspeli, koji zadaci nas očekuju u ovoj godini i koje poteškoće. Vaša godišnja Skupština je pravo mesto za to!   
      Izuzetno se radujem što će ovogodišnji II internacionalni jesenji uzgojni ispit svetske organizacije Deutsch Drahthaar (Deutsch Drahthaar Welt - Verband) biti ponovo kod nas, u Srbiji. Za ovaj veliki, ozbiljan i značajan zadatak možete računati sa mojom potpunom podrškom i, nadam se, podrškom Upravnog odbora Svetskog saveza Deutsch Drahthaar-a. Ja ozbiljno radim na tome da na II Međunarodnom jesenjem uzgojnom ispitu prisustvuju članovi predsedništva matičnog kluba iz Nemačke (Verein Deutsch Drahthaar) !

       Želim Vam uspeha u budućnosti, nasavite i dalje sa radom Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba kao i do sada!

       Pozdravljam Vas lovačkim pozdravom:
               “Uvek dobar pogled !”
       
       Vaš Goran Zubanović
   Westerstede, Nemačka, 21.02. 2010.

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS VI deo - Sadašnje stanje rase

       Zahvaljujući rigoroznoj selekciji na radne osobine kroz obavezne uzgojne ispite kroz period od skoro 150 godina i sistematičnoj obuci danas je populacija nemačkih oštrodlakih pasa na visokom radnom nivou. Ovu činjenicu najbolje iskazuju reči još jednog od legendi u obuci svestranih lovačkih pasa, Oscara Sahrea (obučio preko 160 pasa od kojih su 60 položili svestrani ispit), koje je izgovorio na svečanosti koje je priređeno u čast njegovog 60 godišnjeg rada:

       “Sistematični uzgoj radno najboljih i eksterijerno tipičnih  pasa je dostigao nivo koji se suštinski ne može popraviti. Moj savet za dalji uzgoj je sledeći: za uzgoj koristite jedinke koje imaju čvrst ali stabilan karakter i koje su sposobne da se u potpunosti skoncentrišu na izvođenje zadataka koje od njih tražimo. Potrebna je čvrstina i oštrina, a poželjna vodljivost pri čemu pazite da pas koliko - toliko ostane samostalna jedinka. Takvi psi su za nijansu teže vodljivi, ali ako imaju pravog vodiča zasigurno su najbolji za lov – pouzdani na prvom mestu pri radu na tragu, koji od psa zahteva najviše, a sa stanovišta lovačke etike je najcenjenija aktivnost lovca.”

     
                                                                                                                                          Laslo Torma

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS V deo - Rad

      Neumorno pretraživanje u polju i želja da nađe divljač je osnovna odlika svakog lovačkog psa pored dobrog čula mirisa - nosa, pa tako i oštrodlakog nemca. On se prilagođava vetru, konfiguraciji i zaraslosti terena i energično, u srednjem galopu traži divljač. Na otvorenom se kreće levo desno ispred vodiča na 50 do 100 m. Ukoliko naiđe na divljač staje i pokazuje vodiču gde se nalazi, čekajući ga da mu omogući da dođe do divljači i hica. Ako se divljač izvlači lagano je prati – kulira. Spremno čeka da posle hica donese odstreljenu ili ranjenu divljač.

      Oštrodlaki nemac je pasionirani lovac u vodi, i sa velikim elanom pretražuje zarasle vodene površine u plitkoj i dubokoj vodi gde je prinuđen da pliva i isteruje barsku divljač pred lovca ili donosi ranjenu i odstreljenu. Jedan od osnovnih razloga popularnosti kod nas, pa i u svetu je njegov istaknuti rad u vodi, uz otpornost na hladnoću. Većina naših lovaca pored lova u polju oštrodlakog koristi za lov barske divljači.

      Za raliku od nas Nemci, pa i ostali narodi tzv. srednje - evropske lovačke kulture, vode svog psa “ptičara” i u lov krupne divljači. Od oštrodlakog nemca traže da mirno prati lovca na povodcu ili bez njega na piršovanju, da na pojavu divljači ostane miran i da je odložljiv. Dok lovac čeka na čeki pas leži u podnožju satima. Na hitac mora ostati miran i na mestu. Ako je divljač ranjena posle obaveznog čekanja kreće se na izradu krvnog traga i pronalaženje lovine. Pas je obavezno prisutan prilikom svakog traženja ranjenog. Nađenu krupnu divljač pas pokazuje objalavanjem ili vođenjem vodiča do lovine.

      Sve ove discipline se ispituju na najkompleksnijem ispitu za nemačke lovačke pse – svestranom ispitu.

APORT I RAD NA TRAGU

      Posle hica oštrodlaki odstreljenu divljaČ traži uzdignutom glavom – direktno traže miris i osetivši ga pronalazi i donosi vodiču plen, bila to prepelica ili lisica. Za oštrodlakog nemca nije prepreka ni najgušći kupinar, šaš, trska ili trava, njegova robusnost, energija i dlaka koja štiti telo omogućuju da prodre na svaki deo terena. Njegova snažna konstitucija i volja za aportom omogućuje da donese i najvećeg zeca ili lisicu. Divljač koju donese predaje vodiču u ruku. Od oštrodlakog se traži da bespogovorno svaku mrtvu ili ranjenu divljač koju nađe u lovištu odmah sa voljom i veseljem donese vodiču, bez obzira da li je vodič pucao ili ne, i da li je dobio komandu aport ili ne. Na svestranom ispitu se, radi utvrđivanja volje za aportom i obućenosti donošenja ispituje donošenje lisice preko prepreke (kanala ili prepone).

      Ranjenu divljač koja beži pas prati po indirektnom mirisu koji ostavlja na tlu i vegetaciji – tragu. Nemci obraćaju veliku pažnjna radu na tragu (takoreći odmah iza volje za radom i nosem) kod oštrodlakog iz dva razloga: prvi jer je to osnova rada psa posle pucnja, tj. na nalaženju sve vrste ranjene divljači koja ne ostaje na mestu, posebno kod rada na krvnom tragu. Drugo što rad na tragu traži staloženog psa stabilnog karaktera i iziskuje moć da se skoncentriše maksimalno na zadatak. Pas mora da “stavi glavu međ noge, skoncentriše se na minimalan miris i razmišljajući rešava korak po korak tešku enigmu traga”. Smatra se da je pas dobre, uravnotežene naravi i istrajan ako je dobar  traga?.

      Ispitivanje urođene osobine praćenja traga je obaveza na uzgojnim ispitima, takoreći “specijalnost” ove rase. Sklonost ka radu na tragu se na uzgojnim ispitima ocenjuje na svežem (toplom) tragu zeca kojeg pas nije video i obavezna je. Poželjno je da mlad pas pokazuje upornost na praćenju traga i da prati trag zeca (ili lisice) preko 300-400 m, a praćenje traga na 700 ili 1000 m uz glasnost na tragu zeca kojeg ne vidi je već odlična osobina.

      Na jesenjim uzgojnim ispitima se sklonost radu, zajedno sa aportiranjem, na tragu ocenjuje i u disciplinama rad na vlečki pernate i dlakave divljači, a na svestranom ispitu još i na na krvnom tragu starom do 48 časova.

OŠTRINA

      Nemci neguju oštrinu kod nemačkog oštrodlakog psa i ona je obavezna. Po njima oštrodlaki nemac mora da zadavi svaku grabljivicu na koju naiđe u lovištu, bila ona ranjena ili ne: lisicu, mačku lutalicu, tvora, kunu itd. i da bude oštar na ranjenu krupnu divljač i divlju svinju. Veći broj oštrodlakih nemaca ima položen ispit za rad na divlju svinju.

      Taj odnos prema oštrini je nastao još početkom uzgoja rase u XVIII veku, jer su tadašnji odgajivači smatrali da samo oštar pas može pomoći da se lovište očisti od štetnih vrsta predatora po divljač. Često se kaže da je ova rasa pravljena za profesionalne i “prave, aktivne lovce” kojima je oštar pas preko potreban.

      U ostalim državama se oštrina daleko manje forsira, većinom i ne ispituje, tj. nije obavezna. Pitanje je kako će se odnos prema ovoj osobini razvijati i u samoj Nemačkoj sa obzirom na sve ja?č i agresivniji pokret za zaštitu životinja.

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS IV deo - HEGEWALD

Ima već 80 godina kako matični Klub - VDD  organizuje glavni godišnji međunarodni uzgojni ispit koji je danas postao tradicija  i gde se ocenjuje rad i izgled pasa, tzv. međunarodni Hegewald ili jednostavno Hegewald u čast slavnog i neumornog borca za Deutsch Drathaar-a. Cilj Hegewalda je ocena genetskog potencijala, građe i radnih osobina populacije oštrodlakih nemaca koji pristižu (slično kao na IKP-u za nemačke kratkodlake ptičare).

      Klub na Hegewaldu ocenjuje stanje rase. A želja svakog iole ozbiljnog i savesnog odgajivača iz celog sveta je da vidi, proceni, uporedi i verifikuje šta su njegovi psi i psi ostalih odgajivača iznedrili u odgajivačnici u poslednjim leglima.
      Hegewald je manifestacija koja zahteva složenu, ozbiljnu, odgovornu organizaciju i velike pripreme koje traju mesecima. Uobičajeno je da se prijavi oko 200 i više pasa, njih ocenjuje  150 sudija (4 pasa 3 sudije), vodi 50 vođe ispita po grupama, treba obezbediti administraciju, terene sa dovoljno divljači, vodu, patke, divljač za vlečke, salu za proglašenje rezultata gde bude preko 1000 ljudi.......

      Brojne i iskusne sudije ocenjuju dlaku, karakter i eksterijer, za vreme rada u polju neizmernu volju za radom uz pokazivanje nagona za markiranjem. Svi psi da bi položili moraju pokazati volju za donošenjem sa suvog i iz vode i dokazati neumornu želju za nalaženjem divljači kako u polju tako i u vodi. Dve glavne discipline na Hegewaldu, slično kao na jesenjem uzgojnom ispitu, su rad na tragu zeca i rad na tragu žive patke (pretraga za patkom). Ocenjuje se kao na HZP-u, samo je kriterijum strožiji: da bi pas položio mora da dobije minimum ocenu dobar i 6 bodova u disciplinama rad na tragu zeca, nos, pretraživanje, rad na  živu patku i forma/dlaka. Na zbir bodova dobijenih u radu se dodaje prosek ocene u eksterijeru i za dlaku i tako se dobiju tzv. "Hegewald" bodovi.  Prosečno, od oko 200 pasa, Hegewald položi preko 60%, što govori o kvalitetu rase i ozbiljnoj pripremi pasa od strane vodiča. Psima koji polože Hegewald se u rodovnik upisuje "Zuchttauglich" - preporučuje se za uzgoj. Ovi psi predstavljaju "kvasac" daljeg uzgoja rase, zajedno sa već proverenim priplodnim grlima.
        Pobednik dobija prelaznu statuu Hegewalda sa psom u čije postolje se urezuje njegovo ime. Ostali visokoplasirani dobijaju vredne nagrade. Prestiž ove manifestacije je neosporan. Pobednici- vodiči postaju poznati i priznati u svetu DD-a, a psi traženi u uzgoju.

      U prvim godinama svog održavanjaje Hegewald je organizovan samo u Nemačkoj. Danas se održava i u drugim državama ali pod okriljem matičnog Kluba, - VDD-a i, od osnivanja 1992., Svetskog saveza oštrodlakih nemaca (naprimer u Austriji, Italiji, Slovačkoj).

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS III deo - Obuka i sistem ispitivanja

      Mnogi lovci misle da je dovoljno da kupe štene lovačkog psa i kada stasa da ga izvedu u lov i on će da lovi kako “gazda” poželi i zamisli. To je velika zabluda koja dovodi do nemilih scena u lovu, i razočranja u rase i pse, sve do gubljenja volje za bavljenjem psima.

      Svaki lovački pas se mora obučiti za lov. Gajenje, vođenje i obuka lovačkih pasa je posebno umeće, da ne kažemo pretenciozno nauka, koju lovac – vodič mora usvojiti. To posebno važi za vođenje svestranih pasa. Pas može pomoći vodiču, a da ne odmogne i smeta njemu i ostalim učesnicima lova i ne uznemirava divljač, samo ako vodič zna osobine rase i svog psa, osnove psihologije pasa, način obuke pasa i kako se dotični pas vodi u razne vrste lovova. I ako radi sa psom kontuinirano. Veliki dreser i britak pisac dr. Carl Tabel kaže da obuka i vođenje pasa nije za lenje ljude. Činjenica je da gajenje, obuka i vođenje pasa u lovu zahtevaju aktivan način življenja i žrtvovanje dela svog (slobodnog) vremena.

      Nemci su to na vreme uvideli i paralelno sa stvaranjem rasa svestranih lovačkih pasa razvijali sistem obuke koji omogućuje obuku za uspešno izvršavanje svih zadataka u lovu i uspešno vođenje takvih psa. Nemačka škola obuke lovačkih pasa se u literaturi naziva “perfors” ili “muss” dresura i često se pogrešno interpretira kao obuka u kojoj se grubo primenjuje sila prema psu da bi se postigao željeni cilj.

      U teoriji obuke pasa je jasno da se ne može ništa postići bez primene prinude u kombinaciji sa pohvalom – nagradom za postizanje formiranja uslovnih refleksa koja su osnov ponašanja pasa. Prinuda ne znači nikakvo batinjanje ili grubo, nekontrolisano iživljavanje prema psu. Ona mora biti primerena situaciji i psu i prestati istog momenta kada izazove - postigne željeni efekat.

      Nemački sistem obuke su sistematično izgradili tokom stotinak godina velikani dresure kao Oberlander, Dizel, Hegendorff, V. Uhde, Tabel... Na početku je sadržala primese grubosti čiji je simbol bio korbač (preovladala je tzv. "mehanička metoda” obulke) ali je već odavno to zaokružen, savremen i uspešan - dokazan model rada sa psima bez primene grubosti (danas je pokret zaštitarstva životinja u Nemačkoj izuzetno aktivan) u kome je do detalja razrađeno učenje svake radnje potrebne svetranom psu od hodanja uz nogu do ispravljanja grešaka kao što je nemarkiranje ili kidanje divlja?č. Osnovi te obuke su “daun” i “mus aport”.

      Pioniri – dreseri su bili i plodni pisci, tako da su priručnici o obuci bili dostupni svakom vodiču, i pored članaka u lovačkoj periodici su pisali knjige i držali predavanja na kome su prenosili svoja iskustva drugim vodičima. Odmah pošto se Nemačka oporavila od II. svetskog rata i pojavio se automobil koj je omogućio okupljanje zainteresovanih, po zamisli poznatog odgajivača i vodiča Franza Strassmanna su krenuli kursevi za obuku lovačkih pasa koji su održavani jednom nedeljno. Na ovim kursevima su više obučavani vodiči koji su preostalih sedam dana sami radili sa svojim psima. Primer koji su gledali, pokazne radnje instruktora i korekcije grešaka je više vredela nego većina literature. Zatim su stigli novi mediji koji su ušli u svaki dom: TV, sa njim video kasete, pa računari i CD-ovi, DVD filmovi....Nemačka škola dresure je pustila duboke korene u lovačkom svetu.

      Savremeni priručnik (iako je napisan još 1964.) koji najbolje prenosi suštinu ove “škole” je knjiga dr. Carla Tabela “Uzgoj, obuka i vođenje svestranih lovačkih pasa” koja je do danas doživela 18. izdanje i prevedena na više jezika.

      Pored obuke uspešnosti uzgoja rase je u velikoj meri doprineo sistem ispitivanja radnih osobina pasa na uzgojnim ispitima koji je začet u dane osnivanja ove rase i funkcioniše sa minimalnim doterivanjem i dan danas. Sistem ocenjivanja na ovim ispitima je specifičan sa ocenama od 0 do 12 bodova, ocenjivanje je detaljno opisano i definisano, svaka disciplina koja se ispituje ima svoj koeficijent vrednosti. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije. Sudije ne “love grešku” za diskvalifikaciju, već psima se daje više prilika sve dok se ne stekne kompletna slika o njihovim kvalitetima. Uzgojni ispiti: VJP, HZP, VGP i Hegewald su provereni i uspešni instrumenti uzgoja i selekcije kod nemačkih oštrodlakih pasa, slično kao Derby, Solms, Dr. Kleman i IKP kod kratkodlakih nemaca.

      Na prolećnom uzgojnom ispitu (VJP) se ispituju urođene osobine potrebne za lov mladog psa koje je nasledio od roditelja: rad na tragu zeca, volja za nalaženjem divljači  (pretraživanje), nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na prolećni uzgojni ispit se izvode psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.

      Na jesenjem uzgojnom ispitu (HZP) se pored nasleđenih osobina procenjuje i prijemčivost psa na obuku, rad u polju i vodi i rad pre i posle pucnja (donošenje iz vode i suvog, vlečka). Do tog doba obuka mladog psa za rad u polju i vodi bi već trebala biti završena. Na ovaj ispit se mogu prijaviti psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini ili u godini ispita.

      Učešće na ispitima je obavezno za sve pse, jer je uslov za dobijanje rodovnika podmlatka da roditelji  imaju položen prolećni i jesenji uzgojni ispit. Pored radnih ispita u Klubovima koji su organizovani regionalno se održavaju i uzgojne smotre u eksterijeru, kao i smotre priplodnjaka gde je cilj da se izvedu što više potomaka jednog priplodnjaka radi utvrđivanja njegovog genotipa – prenosa osobina poželjnih u lovu nasleđem. Ocena na Klupskoj uzgojnoj smotri je takođe obavezna. Na taj način se permanentno vrši provera genotipa roditelja i kvalitet mladih pasa, te u uzgoju mogu učestvovati samo radno provereni psi.

      “Doktorat” ispita je svestrani ispit za oštrodlake nemce (VGP) gde se ispituju psi sa završenom obukom u radu u polju, na vodi i u u šumi i gde se pored pretraživanja polja, rada u vodi i aportiranja pernate i dlakave divljači radi krvni trag i aport lisice preko prepreka. Psi koji polože svestrani ispit se upisuju u registar svestranih lovačkih pasa koji se vodi od 1899. godine.

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS II deo - Karakteristike rase i istorijat

KARAKTERISTIKE RASE

      Nemački oštrodlaki pas je pasioniran i čvrst radni – lovački pas. Ima dobar karakter i uravnotežen nervni sistem. Veoma je prilagodljiv, živahan, ali u osnovi tvrd pas sa jakom voljom, tako da je sposoban za izvršavanje i natežih zadataka u lovu pri natežim vremenskim uslovima i na teškim terenima u čemu mu pomaže čvrsta - oštra dlaka i kompaktno građeno snažno telo. Anatomski je  veoma snažno građen pas, u radu  energičan i veoma izdržljiv.

      Slično kratkodlakom nemačkom ptičaru, efikasan je u polju sa jakim nagonom za markiranjem, a posebno je uspešan u radu na vodi. Rad u šumi mu je natprosečan. Smireniji je od kratkodlakog, nešto sporijeg pretraživanja skoncentrisanog na nalaženje divljači. Ima razvijen nagon za praćenje traga.  Nemci kod njega traže bezuslovnu oštrinu na predatore i ranjenu divljač.

      U obuci zahteva energičan, dosledan i trajan tretman od strane vodiča.

D L A K A

      Ono što karakteriše ovu rasu, pored velike lovačke strasti za sve vrste lovova i čvrstine je dlaka, po kojoj je i dobila ime i koja daje specifičan izgled oštrodlakom nemcu. Dlaka nije oštra i pas bradat da bi dobro izgledao na nalepnicama nego u funkciji lova. "Drathaar" na nemačkom u prevodu znači "žičastu dlaku", mađari kažu "dròtszörü" što takođe znači pas sa "žičanom" dlakom. Naš izraz - oštrodlaki nemac takođe pogađa suštinu.

      Dlaka, kod ove rase, je tvrda, čvrsta, dužine između 2 i 4 cm po telu, sa gustom podlakom (zimi guščom, leti nešto ređom) i štiti psa od vremenskih neprilika (hladnoće, kiše, snega, leda) i povreda pri radu na teškom i pokrivenom terenu: trsci, šašu, kupini, šipražju, koprivi...... Brada i brkovi štite nosnik i labrnje, obrve oči. Takođe je važno je da je oštra i dobro pokriva telo po prsima i bokovima, delovima tela koji su najviše izloženi kontaktu sa rastinjem pri radu, i da nema "golih", ranjivih  površina ispod pazuha i na stomaku. U poslednje vreme su "u modi" psi sa oštrom ali veoma kratkom dlakom, skoro nalik kratkodlakom nemcu, koje odaju samo brada i brkovi. Ali moda je prolazna, a poželjna i prava dlaka je duga 2-3 cm i ovlaš pokriva obrise tela.

Ilustracija tipičnog mužjaka iz standarda matičnog Kluba (VDD)

NASTANAK I ISTORIJAT RASE

      Nastanak rase je istorijski vezan za promene u razvoju društva krajem XVIII veka nastale  Napoleonovim ratovima, i industrijskom revolucijom, tj. raspada feudalizma sa velikim zemljišnim posedima – feudima na kojima je mogao da lovi samo gospodar i njegova klika i stvaranja srednje “građanske” klase  koja je imala materijalnih mogućnosti, vremena i prava da lovi sistemom koji danas nazivamo sportskim lovom.

      Nov sloj ljudi koji su lovili u jednoj veoma razvijenoj lovačkoj kulturi ,,ao što je bila Nemačka, nije imao mogućnosti da održi velike štenare – odgajivačnice sa brojnim osobljem i rasama za svaki vid lova. U glavama tadašnjih nemačkih lovaca koji su shvatali da nema lova bez lovačkih pasa se oko 1800 .godine rađa ideja o stvaranju – uzgajanju jedne rase lovačkih pasa koja bi bila pogodna za lov sve vrste plemenite i štetne divljači (predatori su tada smatrani štetnim). Drugim rečima da od brojnih postojećih specijalističkih rasa naprave jednog univerzalnog – svestranog lovačkog pomoćnika. Moto im je bila i danas poznata izreka princa Solmsa “Dobrog psa za lov,  do tipa kroz rad” (Prinz Albrecht zu Solms-Braunsfels: "Durch Leistung zum Typ").

      U uzgoj su ubacili starog nemačkog ptičara, vodenu pudlu, engleske ptičare (poentere i setere), planinske ovčarske pse i razne kontinentalne ptičare. Stvorene su tri kategorije pasa po dužini dlake: dugodlaki u koje su spadali dugodlaki nemački ptičar, veliki i mali minsterlander i dugodlaki vajmarac, kratkodlaki u koje je spadao nemački kratkodlaki ptičar i kratkodlaki vajmarac i psi grube – čvrste dlake u koje su spadali kostretasti (stickelhaariger) pas, grifon, pudelpoenter i oštrodlaki pas. Najstariji među psima grube dlake je bio kostretasti nemački pas, više snažan nego krupan, izuzetneo grube i duže dlake. U radu se nije odlikovao velikim nagonom za stajanjem, više je naginjao radu posle pucnja i na vodi. Korišćen je u stvaranju oštrodlakog kao osnova. Ova rasa i danas egzistira, ali je malobrojna, u Nemačkoj se godišnje prijavi 50-ak štenaca.

      Razvoj oštrodlakog nemačkog psa nije bio bez trzvica. Grupa uzgajivača je osnovala Klub nemačkih pasa grube dlake i radila na gajenju posebnih, gore navedenih rasa, često zanemarivši radne osobine, forsirajući rasne i eksterijerne posebnosti svake rase.

      Druga grupa odgajivača okupljena oko Freiherr Sigismunda Zedlitz Neukricha (1838-1903) danas poznatog samo po nadimku Hegewald (valjda je i Nemcima predugačko njegovo originalno ime) koji je svoju ogromnu energiju uložio u ideju stvaranja nove rase je u uzgoj ubacila sve rase grube dlake i neke kratkodlake samo sa jednim ciljem: da se stvori dobar svestrani radni pas otporan na vremenske nepogode i teške terene. Hegewald je imao viziju, svoj entuzijazam i sistem je prenosio i na druge odgajivače. U uzgoj je ubačen ponovo i kratkodlaki nemac, biralo se samo na osnovu radnih osobina po veoma strogim principima od koga nije bilo odstupanja. U nekim krugovima se smatralo da ljudi oko Hegewalda prave “fantomskog psa”, da streme nemogućem cilju, diskusije u kinološkim krugovima su stigle do tačke usijanja. Dugo nisu priznavali oštrodlakog kao posebnu rasu. Ali Hegewald nije odustajao. On i njegovi istomišljenici su postepeno došli do tipa psa sa nešto kraćom, ali čvrstom i gurbom dlakom sa izraženim obrvama i bradom na glavi koji je bio svestran u lovu i daleko boljeg stajanja i nosa nego stari kostretasti - oštrodlaki ptičar.

      Energija sa kojom je radio Hegewald i njegova grupa istomišljenika poštujući samo radne osobine i rezultati prikazani na ispitima postepeno utiru put širenju popularnosti ove rase. Ovi ljudi su bili vizionari i idealisti koji nisu žalili trud da postignu željeno. Oko 1900. godine Nemački lovački savez dalekovido uviđa značaj ove rase i daje podršku njenom daljem razvoju. Rasa je priznata i počinje njen upis u registar svestranih lovačkih pasa Nemačke (Jadgebrauchshundverband e. V. osnovan 1899.).

      1902. se osniva Klub nemačkih oštrodlakih pasa (Verein Deutsch-Drathaar e. V.) na čelu sa prvim predsednikom Axe Lauffsom i kristalno jasnim ciljevima uzgoja i standardom kojeg se odgajivači rigorozno pridržavaju. Cilj je postignut: dobijen je lovački pas koji može da na veoma visokom nivou odradi sve zadatke u lovu u polju, vodi i u šumi na svu vrstu divljači. Rasa postaje popularna i širi se brzo.

    Drugu mladost rasa doživljava posle II. svetskog rata kada se širi svetom. Osnivaju se Klubovi koji gaje i vode pse po principima matičnog, nemačkog Kluba, po svim kontinentima od Severne i Južne Amerike do Azije. Matični Klub radi dalje na ujednačavanju kvaliteta dlake i do 70-ih godina uspeva da izbaci jedinke sa dužom i mekšom dlakom iz uzgoja, i dalje sprovodeći rigoroznu selekciju na rad na obaveznim ispitima u radu za sve jedinke koje učestvuju u uzgoju. Važno je napomenuti da Klub nikad nije težio elitizmu, nisu bili važni šampioni za uzgoj, niti su ih “pravili”, već visok radni kvalitet svih pasa. Takva planska, sistematična i dosledna selekcija od postanka rase do danas postavljena na jasnim uzgojnim ciljevima, uz proveru na obaveznim uzgojnim ispitima i razrađenu obuku dala je kao rezultat savremenog oštrodlakog nemačkog psa.

    Danas je ova rasa najrasprostraniji svestrani lovački pas kako u Nemačkoj (sa preko 3000 prijavljenih štenaca godišnje) tako i u svetu. Klub i Svetski savez imaju oko 18.000 registrovanih članova organizovanih u 34 regionalnih organizacija u celom svetu. Nemački Klub oštrodlakih pasa je član Nemačkog lovačkog saveza, Kinološlog saveza Nemačke, Saveza radnih - svestranih lovačkih pasa i FCI-a.

NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS I deo - uvod

        Nemački oštrodlaki ptičar spada u VII grupu po FCI klasifikaciji pasa, u tzv. grupu kontinentalnih ptičara. Matični klub u Nemačkoj (Verein Deutsch Drathaar) i Svetski savez oštrodlakih nemačkih pasa (Deutsch Drathaar Weltverband) poslednjih godina vodi diskretnu, ali upornu kampanju da se ova rasa više ne naziva nemačkim oštrodlakim ptičarem, jer ona suštinski i nije samo ptičar, već jednostavno nemačkim oštrodlakim psom. U svom originalnom nazivu „Deutsch Drathhar vorstehund“ (u   prevodu nemački oštrodlaki pas koji stoji na divljač) nikada nije ni imao pridev „ptičar“, koji su dodali prevodioci. Danas Nemci više ne pišu ni „vorstehund“ – pas koji stoji, već jednostavno Deutsch Drathaar.

      Suštinski, ova rasa je svestrani lovački pas, i to najbrojniji svestrani lovački pas kako u Nemačkoj tako i u svetu zahvaljujući svojim radnim osobinama. Sa njim se lovi sva pernata i dlakava, sitna i krupna, niska i plemenita divljač od prepelice, preko patke, fazana, zeca, lisice pa do divlje svinje i jelena. Ova rasa se koristi za sve vrste lovova kao pomoćnik u radu pre i posle pucnja u polju, na vodi i u šumi – za traženje i pronalaženje divljači, traženje, nalaženje i donošenje ulovljene ili ranjene divljači, od lova pretraživanjem i pogonom, pa do lova piršovanjem zaključno sa radom na krvnom tragu.

      Oštrodlaki nemac može biti i dobar porodični pas, ali je njegovo mesto u prirodi – lovištu i to se mora poštovati ako želimo da opstane kao svestrani radni pas.

      U Nemačkoj je najbrojnija rasa lovačkih pasa; prosečno se u poslednjih 10 godina godišnje prijavi oko 3.500 štenadi ove rase, duplo više nego popularnog kratkodlakog nemačkog ptičara kojih se prijavi 1000 do 1200 štenadi godišnje.

      Kada sam u jednom razgovoru upitao pokojnog dugogodišnjeg predsednika Nemačkog Kluba kratkodlakih ptičara Clausa Ciefera zašto je to tako, on je odgovorio da je nemački oštrodlaki „kao štajerski konj koji može sve da odradi, i najteže zadatke u lovu“ i da je zato cenjen među nemačkim lovcima.

      Kod nas je situacija drugačija. Iako je njegova brojnost u porastu, nemački oštrodlaki pas je treći po brojnosti među  lovačkim psima VII FCI grupe. Po podacima KSS u 2008. godini je bilo prijavljeno najviše štenaca nemačkog kratkodlakog ptičara – 2313 (više nego u Nemačkoj), na drugom mestu je epanjel breton sa 1088 štenaca, a oštrodlaki na tre?em sa 868 štenaca.

Kratak istorijat Kluba

      Srpski Deutsch Drahthaar Klub je nastao u jesen 2001. godine u Vršcu kao rezultat dogovora grupe ljubitelja-etuzijasta ove rase koji su se viđali na izložbama. Inicijator i stožer novog Kluba je bio Marko Popović iz Vršca koji je te godine na osnivačkoj Skupštini Kluba izabran za prvog predsednika Kluba. Na istoj Skupštini Goran Zubanović, uspešni profesionalni vodič i dreser koji radi u Nemačkoj, je izabran za podpredsednika Kluba, poznati odgajivač i sudija Velimir Netković iz Uzdina za vođu uzgoja, a Đula Urban iz Temerina za sekretara Kluba. Na mesto sekretara je ubrzo izabran Dragan Bunardžić iz Arilja zbog neaktivnosti Urbana.

       Klub je od samog početka radio na osnovu dva temeljna pricipa na kojima zasniva svoju delatnost i danas :

1. Nemačkog oštrodlakog psa smatramo svestranim psom, ne samo ptičarem (tog prideva i nema u originalnom nazivu rase) i psom koji markira, već psom za sve vrste lovova u polju, na vodi i u šumi od rada pre pucnja - traženja,  pronalaženja i markiranja divljači do rada posle pucnja - nalaženje ranjene i odstreljene divljači i njeno donošenje do rada na krvnom tragu.
2. Prihvatamao način uzgoja i ispitivanja na uzgojnim ispitima nemačkog matičnog Kluba (Verein Deutsch Drahthaar e. V.)

     Naš Klub zbog svega odmah po osnivanju stupio u kontakt sa Svetskim savezom Deutsch Drahthaar (Deutsch Drahthaar Welt-Verband) preko Gorana Zubanovića i već 2002. smo postali punopravni članovi Svetskog saveza za oštrodlake nemce. Preveli smo Pravilnik o uzgojnim ispitima matičnog Kluba i po njemu svake godine organizujemo prolećne i jesenje uzgojne ispite. 2007. godine je naš Klub imao čast da zajedno sa Svetskim savezom organizuje prvi međunarodni jesenji uzgojni ispit u Vršcu. Ispit su nemačke sudije i gosti ocenili veoma pohvalno i na njemu je prvoplasirani pas bio Astron Dragana Bunardžića iz Arilja (slika gore desno).

        Srpski DD Klub radi u okviru Kinološkog društva Arilje i Kinološkog MarkoSaveza Srbije. Sedište Kluba je u Arilju. Od 2008. godine predsednik Kluba je Laslo Torma iz Padinske Skele.

       U osnovi i uopšteno danas je program našeg Kluba sledeći: svake godine se posle nove godine  održava redovna godišnja Skupština Kluba na kom se razmatra izveštaj iz prethodnog perioda i donosi plan rada za tekuću godinu. U proleće se održavaju prolećni uzgojni ispiti (2-3) i utakmice u polju. Preko leta se održava utakmica u radu u vodi. U jesen se održavaju jesenji uzgojni ispiti, i kao kruna i kraj sezone, otvoreno prvenstvo Kluba u radu (pogledaj fotografije) - utakmica u radu u polju i na vodi.

       Klub je štampao svoj Bilten za period od nastanka 2001. do 2009. godine sa svim raspoloživim i relevantnim podacima u radu Kluba sa 80 fotografija u bopji. U budućnosti Klub će svake godine štampati svoj Bilten (godišnji) sa svim dešavanjima u Klubu, sa ocenama svih pasa kkoji učestvuju na Klupskim ispitima, utakmicama i izložbama. Bilten i Pravilnik o uzgojnim ispitima se mogu nabaviti u Klubu.

         Programa rada za 2010. će biti usvojen na Skupštini Kluba koja će se održati 27. februara 2010. u prostorijama Lovačkog saveza Srbije sa početkom u 11 časova (i biće odmah objavljen na ovom sajtu). Ova Skupština je i izborna, naime na njoj će se birati organi upravljanja Kluba za naredni period.

 

Miodrag Jojić sa Rubom Lovačkom, prvoplasiranom na Prvenstvu Kluba u radu za 2009.

 

Pozdravni post

      

         Ovo je blog (web sajt) Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba iz Arilja.

        Pozdravljamo sve lovce, odgajivače, dresere, vodiče i ljubitelje nemačkih oštrodlakih pasa !

         Cilj ovog bloga (sajta) je da pruža najbitnije informacije o radu Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba svim zainteresovanima kao i da omogući komentare čitalaca bloga.

         Zvaničan sajt Kluba je u izradi i trebalo bi da je gotov do kraja marta. Tada ćemo ovaj blog integrisati u sajt, biće njegov deo koji će omogućiti objavljivanje širih, nezvaničnih i neformalnih tekstova i komentara o radu Kluba i događajima oko njega kako od strane organa upravljanja Kluba, tako i od strane ostalih članova i zainteresovanih lica. Tako da će ovaj blog prerasti u neku vrstu diskusionog foruma o nemačkom oštrodlakom psu i radu Srpskog Kluba.