Č E S T I T K A

         SRPSKI DEUTSCH DRAHTHAAR KLUB želi članovima Kluba, svim ljubiteljima nemačkih oštrodlakih pasa,  svim pravim lovcima bezbrižne i srećne Novogodišenje i Božićne praznike, dobro zdravlje, mir u 2011. godini, puno dobrih pasa i lovova !

PLAN OBUKE LOVAČKIH PASA

    

     

      Loviti se može samo sa obučenim psom. Pas koji nije obučen ometa lov, i naš i drugih lovaca, i uznemiruje divljač. Dobrog psa možemo imati samo ako ga planski i sistematski obučimo i uvedemo u lov. Ovde mislimo na obuku svestranih pasa, tj. pasa koji love svu divljač i rade i pre i posle pucnja sve potrebne radnje da bi našli divljač i omogućili lovcu  hitac, te da bi našli odstreljenu i ranjenu divljač i doneli je lovcu ili lovca odveli do nje.

      Obuku počnimo samo sa psima koji su zreli za obuku a to je od 8 do 20 meseci (uopšteno oko godinu dana, tj. prvog proleća posle štenjenja) starosti. Period pre početka obuke   koristimo za odgoj, tj. vaspitanje mladog psa i njegovu pripremu za obuku. Pojednostavljeno u periodu do obuke je bitno da se pas dobro formira fizički i psihički i da ne stekne pogrešne navike.

Vaspitanje mladog psa

1. Od odvajanja šteneta od sise moramo pravilno hraniti štene. Kvantitetom i kvalitetom dostupna hrana mora zadovoljiti potrebe mladog organizma u razvoju. Nepravilna ishrana dovodi do zastoja u razvoju i do negativnih procesa koji kasnije utiču na radni učinak psa.Jako je bitno da štene prođe fazu socijalizacije i stekne pozitivna iskustva prema ljudima, a posebno svom vodiču. Kroz igru psa treba pripremiti za obuku, tj. od malena naučiti da uči.

2. Psa držimo u boksu, hranimo ga sami i izbegavajmo preterane kontakte sa drugim osobama. Držanje psa na lancu je negativno u svim aspektima, u dvorištu može doći do stvaranja loših navika, držanje psa u kući dovodi do omekšanja psa na hladnoću i do nepoželjnih kontakata sa ukućanima koji se ne drže pravila gajenja. U boksu pas ne može steći loše navike pre početka obuke, što je izuzetno važno. Oberlander kaže da je 80 % pasa pokvareno pre početka obuke.

3. Sa mladim psom se moramo baviti dnevno najmanje 1 sat.

4. Uvek se ophodimo pažljivo i ljubazno sa štenedom da bi se kod njega razvio preko potrebno poverenje prema dreseru.

5. Držimo ga čisto, čistimo na vreme i redovno od endo i ektoparazita, čuvajmo i zaštitimo od krpelja i dajmo mu potrebne vakcine.

6. Hvalimo puno mladog psa. Neka pohvalu oseća kao nagradu (nagrada – zalogaj). nemojmo podceniti značaj nagrade u vidu hrane. To će nam kasnije puno koristiti.

7. Kad god možemo vodimo ga na teren (lovište). Tražimo divljač i upoznajmo ga sa mirisima divljači na mestu gde je ležala i na njenom tragu. Ne dozvoljavajmo da proganja divljač.

8. Kada je pas udaljen na 20-ak metara od nas i zabavljen nečim pucajmo iz plašljivca i pratimo njegovu reakciju. Ako se ne plaši pucajmo češće i na svim rastojanjima iz plašljivca ili sačmarice sa metkom koji ima samo kapislu. Ako se pas ne plaši u redu je, ako je „osetljiv na pucanj“ moramo napraviti plan privikavanja na pucanj koji ćemo početi kada pas stasa fizički i psihički.

9. Naviknimo ga na povodac (povodac je „osnovno sredstvo“ obuke od neprocenjivog značaja koji ćemo tek kasnije shvatiti) i od malena ga učimo da mirno prati vodiča pored leve noge. Pas treba da je, van boksa, ili na povodniku ili pod budnom kontrolom vodiča. Ne dozvoljavajte mu izlete i samostalna udaljavanja.

10. Naučimo ga na njegovo mesto. Na komandu mora otići na svoje mesto i leći. Nikada ga ne kažnjavati na njegovom mestu !

11. Komandu izdajmo – komandujmo samo kada pas zna šta treba da uradi i šta tražimo od njega.Budimo dosledni, komandujmo samo ako pas može da izvrši komandu i ako mi možemo da ga primoramo na to. Posle komande nema odustajanja od izvršenja.

12. U periodu vaspitavanja mladog psa izbegavajmo kažnjavanje koje može izazvati nepoverenje psa prema vodiču.

13. Obezbedimo redovno dnevno kretanje mladom psu. Kako raste potrebno mu je sve više kretanja. Samo kretanje obezbeđuje pravilan razvoj organa, izdržljivost i fizičku snagu koja je kasnije neophodna psu u lovu. Na početku ga vodimo peške, zatim pored bicikla pa mopeda uz poštovanje postepenog sticanja kondicije (dužine ture). Nemojmo prefosirati mladog psa odjednom! Uvek je najbolje slobodno kretanje u kome se pas umori. Partner u igri (drugi pas) dobro dođe. Za vreme istrčavanja biciklom ili mopedom nemojmo psa ostaviti daleko iza sebe, sačekajmo ga, zovimo.

14. U proleće počinje priprema mladog psa za ispit urođenih osobina. Cilj ispita je da se procene nasleđene osobine mladog psa i njegovi prirodni nagoni.Prema psu treba biti realan: ako mladi pas do godinu dana ne prati sa voljom trag zeca stotinak metara i ne traži energično i sa voljom nije vredan truda oko obuke.

Na ispitima urođenih osobina i uzgojnim ispitima se ispituju discipline nos, rad na tragu, pretraživanje, stajanje (kod ptičara) i ponašanje na pokrenutu divljač, karakter psa i njegova vodljivost. Pored ovih disciplina vodič treba da ispita psa još na lovačku strast svog „učenika“, njegovu inteligenciju, tj. volju za učenjem, upornost i izdržljivost i ljubav prema vodi. Kod nas nije uopbičajeno da se od ptičara traži oštrina kao kod matičnih klubova za nemačke ptičare ali nije na odmet.

    Bez obzira da li ćemo izvesti psa na ispit ili ne (a trebalo bi i zbog ispitivanja uzgojne vrednosti i roditelja i nasleđenih osobina mladog psa koji odlučujuće utiču na njegovu kasniju upotrebljivost kao lovnog psa) moramo sami rasčistiti sa osobinama mladog psa koje su potrebne za lov, i u krajnjem slučaju utvrditi da li je pas vredan truda koji se ulaže u obuku a koji nije ni mali ni zanemarljiv. Posebno je važno ispitati i biti načisto sa karakterom mladog psa.Način utvrđivanja osobina mldaog psa je tema drugog članka, sada smo već stigli do obuke.

   Obuka mladog psa, tzv. osnovna obuka, počinje obično 1. (ili oko 1.) marta. Pri osnovnoj obuci se moramo pridržavati sistema i plana obuke i principa postepenosti, što znači da novu radnju počinjemo da učimo kada je prethodnu pas shvatio. Kada pas shvati – „nauči“ radnju stalnim ponavljanjem kroz vežbe namećemo psu model ponašanja koji nama odgovara. Pas uči samo stalnim ponavljanjem. Ponavljanje je izuzetno važno! Svakodnevno obučavajmo psa 15 – 20 minuta. Ne više od pola sata! Prvi deo dnevne obuke je uvek ponavljanje naučenog. Toliko vremena može svako odvojiti svaki dan. Ako pas slabije napreduje radimo više. Brzanje daje kuse rezultate. Glavna osobina dresera je strpljenje, razmišljanje „psećom logikom“ i brzo, skoro munjevito, reagovanje kako pohvalom tako prinudom. Takoreći treba "čitati misli" mladom psu i reagovati pre nego što pogreši. Prvo obuku radimo na povodcu, zatim na dugom povodcu, pa u ograđenom prostoru i na kraju u prirodi bez povodca uz uznemiravajuće faktore da bi učvrstili poslušnost psa.

  

   Kaledndar obuke smo podelili u periode od dve nedelje. U proseku je ovaj vremenski period dovoljan za savlađivanje pojedinih radnji ili grupe radnji ako svakodnevno radimo sa psom.

Ima vremena i za vežbanje i ponavljanje na pretek. Zadatke koje je pas naučio i dalje ponavljajmo, usavršavajmo. Ako obuku počnemo 1. marta do 1. oktobra je možemo u potpunosti završiti.

   Samu obuku delimo na osnovnu obuku ili obuku poslušnosti i uvođenje pasa u lov.
  

   U osnovnu obuku spadaju radnje uz nogu, sedi, lezi, stoj, dođi, aport, daun, puzanje, lajanje na komandu i odloživost . Osnovnu obuku treba da završimo za oko 2 meseca (7 – 8 nedelja), zatim radimo uvođenje u lov, tj. primenu naučenog u lovištu. Za osnovnu obuku je potrebno imati plan obuke sa razrađenim tehnikama obuke za pojedine radnje, i potrebna su pomagala: kratki i dugački povodac, obična i bodljikava ogrlica, razni aportoci, punjene kože, pištaljka, prutić, praćka i parče lanca, pecaljka, i mirno neograđeno i ograđeno mesto za rad sa psom (prostor veličine 5 do 10 ari).

  

   U uvođenje u lov spada učenje pretraživanja u polju, navikavanje na pucanj, stajanja na divljač kod markiranata, upravljanje kretanjem psa, mirnoća na pokretanje divljači, mirnoća na hitac, izrada traga i vlečke, šaranje i grmarenje u šumi, rad na krvnom tragu, aport iz vode, izrada plovnog traga patke i pretraživanje zarasle vodene površine (šaranje u vodi).

     Ako ne želimo da radimo krvni trag ne moramo u osnovnoj obuci psa učiti lajanju. Za uvođenje u lov je potrebno lovište sa vodom i šumom, živa i odstreljena divljač i krv divljači za veštački trag.

  

   Ponekad zatreba pomoćnik i teletakt. Pomoćnik bi trebao i sam da bude iskusan vodič, ali u svakom slučaju mora da radi pod nadzorom dresera. Teletakt se upotrebljava samo po završetku osnovne obuke, kada drugi metodi prinude ne uspevaju, a pas je psihički „snažan“, i to za komande koje pas zna. Pre upotrebe teletakta pas mora najmanje dve nedelje nositi lažnjak. Pas ne sme povezati udar teletakta sa ogrlicom, sa divljači ili vodičem već samo sa poslušnošću. Sa teletaktom moramo biti oprezni i ne sme se koristiti kod radnji kao što je dolazak psa, aport, rad na tragu ili markiranje, ne smemo uništiti njegovu samostalnost, volju za traženjem i poverenje prema vodiču.

  

   Iako po redu prvo ide osnovna obuka ponekad se mogu kombinovati obe (aport – vlečka, odloživost – mirnoća na hitac itd.).

  

   Učenje svake radnje se izvodi u fazama koje se na kraju povezuju u celinu (na primer aport: primanje predmeta, prihvatanje, držanje, nošenje, prihvatanje sa zemlje, donošenje bačenog, donošenje neviđenog, donošenje razne divljači, donošenje izgubljenog na tragu vodiča, donošenje i nošenje teškog aportoka, donošenje iz vode).

  

   Ovaj kalendar je vodilja – orijentacija od koje po potrebi možemo odstupiti vremenski (ako pas nešto teško prihvata), ali nit – vodilju i redosled trebamo pratiti.

Kalendar obuke:

1 - 2 nedelja: Uz nogu na povodcu, sedi, dođi.
3 - 4 nedelja: Stoj, lezi, daun.
5 – 6 nedelja: Aport  i puzanje.
7 – 8 nedelja: Uz nogu slobodno, bez povodca, odloživost.
9 – 10 nedelja:Obnavljanje svega naučenog, korekcije, rad sa uznemiravanjem (uz nogu u gradu, odloživost u gužvi itd.).
11 – 12 nedelja: Rad na tragu zeca, pretraživanje.
13 – 14 nedelja: Pretraživanje, stajanje,  mirnoća na divljač koja se pokreće
15 – 16 nedelja: Mirnoća na hitac, upoznavanje sa vodom, aport iz vode.
17 – 18 nedelja: Vlečka, donošenje teškog aporta, rad u vodi.
19 – 20 nedelja: Vlečka razne divljači. Šaranje u trsci, traženje izgubljenog.
21 – 22 nedelja:Obnavljanje dosada naučenog, rad sa pecaljkom, plivanje.
23 – 24 nedelja: Rad na zdravom tragu krupne divljači, oblajavanje.
25 – 26 nedelja: Rad na veštačkom krvnom tragu, donošenje teškog aporta.
27 – 28 nedelja: Uvođenje u rad u šumi.
29 – 30 nedelja: Mirnoća na zeca, piršovanje, odloživost kod čekanja.

    Ovim je u suštini obuka završena. Naveliko traje lovna sezona. Celo vreme uvežbavamo pretraživanje, upravljanje psom, stajanje, mirnoću na pokretanje divljači i hitac, ispravno donošenje, rad na tragu – vlečki, rad u vodi i na krvnom tragu. Obnavljajmo. Ispravljamo greške.Što više lovimo sa njim to bolje. Samo praksa stvara dobrog radnog psa.

    Normalno je da bi pas konačno prihvatio obuku i sazreo potrebno je barem još godinu dana. Za tih godinu dana ne smemo prestati sa obukom, iako ona može biti manjeg intenziteta, tj. ne mora biti svakodnevna. U lovu te prve godine moramo više paziti na psa i na njegov korektan rad nego na sam lov i ulov i moramo se nešto odvojiti od ostalih lovaca i pasa da se međusobno ne ometamo. Ako naš pas greši odmah ga stavimo na povodac i uz korekciju greške obnavljajmo vežbe poslušnosti, posebno daun.

                                                                                               Po Bősz Józsefu i dr. Carlu Tabelu
     
    

KOMANDA "DOLE" (DOWN)

     „Dole“-zaleganje je alfa i omega celokupne obuke psa. Da na komandu „dole“ pas legne u svakoj prilici može obučiti samo majstor obuke.

Majstora nema mnogo. Delom nedostaju sposobnosti, delom prilike, ali najčešće nedostaje trud i vrednoća, nedostaje volja za učenjem da bi vodič postao kompletan instruktor  i sa razumevanjem obučio psa. Pošto u celoj obuci i vođenju lovačkih pasa komandu „dole“ smatram najvažnijom ponoviću napisano u mojoj prethodnoj knjizi („Mladi radni pas“): „Ceterum cendeseo, Halt“ ! Pre više od 2000 godina Markus Porcius Cato je svaki svoj govor u rimskom senatu završavao rečima „Ceterum censeo, Chartaginem esse delandam.“ (Ubeđen sam da Kartaginu moramo uništiti!). Za svoj narod je smatrao najbitnijim uništenje neprijatelja. Sve ostalo je drugorazredno. U razgovoru sa mladim  dreserima i vodičima treba da svaki razgovor završimo rečima „Dole (down) je najvažnija komanda na svetu !“

Za uspešno vođenje lovačkih pasa je bitna podređenost psa i poslušnost. Način na koji pas legne dole na komandu „down“ je mera njegove poslušnosti. Pomoću ove komande vodič vlada psom i štiti ga od grešaka koje bi činio usled lovačke strasti. Pomoću zaleganja vodič bezgranično ima u rukama psa. Ako je ova komanda zaista 100%-na ostalo skoro ide samo od sebe. Svakako ovo ne znači da će svaki pas koji zaleže na komandu „Dole!“ pravilno aportirati, mirno izraditi trag ili sam od sebe uraditi neki zadatak iz obuke. Ali smo jedno za svagda postigli: pas je naučen poslušnosti – da se podredi volji vodiča, i lako možemo slomiti suprostavljanje psa vodiču, koje se (često) može dogoditi kod tvrdih pasa. Pas je priznao ličnost vodiča.

Dok pas zaleže na ovu komandu neka drži glavu priljubljenu zemlji ili na prednjim nogama. Već sam ovaj položaj stvara osećaj podređenosti i pobeđenosti i pas gubi svaku osnovu za suprostavljanje vodiču. Zbog toga se u osnovnoj obuci mora sa najvećom strogošću i doslednošću, precizno, naučiti pas izvršenju ove komande (radnje). Mora se paziti na brzo i precizno izvršenje komande do krajnosti. Ovde treba upotrebiti psu – jedinki prilagođenu čvrstinu i prinudu.

Decenijama ne koristim već korbač, ipak kod ove vežbe, kod posebno tvrdih pasa, koristim štap i bodljikavu ogrlicu, ako je potrebno, i u skladu sa tvrdoćom psa sa kojim radim.

Najveću važnost kod ove vežbe treba dati držanju glave. Pas treba da nauči da kod ove vežbe ne samo mora brzo izvršiti komandu, nego da i glavu mora čvrsto priljubiti uz zemlju ili na noge. Vodič koji nije stručan ne veruje koliko je ova sitnica važna u pogledu poslušnosti. Nedoslednost vodiča, obuka kroz igru i površnost se nikada ne sveti kao kod ove komande. Ovo je radnja kod koje se najviše vodiče „nasuče“ na dno. Ne pravi učenje aporta najveći problem prosečnom dreseru, već korektno, beskompromisno, sigurno zaleganje. A ova radnja je odlučujuća za uspešnu obuku.

Raščlanjenje radnje na jednostavne vežbe:
1. Zaleganje bez primene bolne prinude (pritisak psa rukom, pri dizanju glave lak udarac tankim štapom);
2. Zaleganje uz bodljikavu ogrlicu i povodac;
3. Zaleganja sa štapom (cilj je što brže izvršenje komande);
4. Zaleganje na znak ruke i zvuk pištaljke (sa pištaljkom sa kuglicom, energično, jedan zvižduk, iz sedećeg stava, zatim iz stajaćeg stava i hoda);
5. Zaleganje na daljinu (pozvati psa sa duplim kratkim zvukom pištaljke, delom koji nema kuglicu – triler);
6. Zaleganje u pokretu ispred vodiča;
7. Komanda je „Dole“, „Down“, „Droop“ ili „Halt“, po želji, bitno da je kratka, zvučna i naredbodavna (izvršna što bi reko profesor Tadić, jedan od doajena naše kinologije, prim. prevodioca);
8. Vizuelni znak za komandu je dignuta desna ruka.

1. VEŽBA: UČENJE ZALEGANJA

    Pas sedi na povodcu, sa bodljikavom ogrlicom oko vratam uz levu nogu vodiča. Vodič ispušta povodac, levom rukom pritiska vrat psa kod ogrlice nadole i istovremeno desnom „izbija“ napred prednje noge i izdaje energično komandu „dole“! (rekli smo da svako bira koja komanda mu leži, ja koristim „droop“, često se koristi engleski „daun – down“, čuo sami i komandu „dipp“ – važno da je kratka, zvučna i ne liči ni na jednu drugu komandu, prim. prev.) Kod mekih, plašljivih pasa na početku radimo bez bodljikave ogrlice, samo pritiskamo vrat. Pas više puta pokušava da se digne na zadnje noge. Ovo onemugućimo pritiskom leve ruke prstima po slabinskom delu leđa, stvorimo mu neprijatan osećaj i držimo ga u ležećem položaju 30– 40 sekundi, zatim ga pohvalimo.

    Kod prvih vežbi nema značaj korektno izvršavanje, ali krajnje rigirozno pazimo na položaj glave psa, i ni po koju cenu ne dozvolimo da pas digne glavu ! Neka se priljubi uz zemlju sa glavom među ili na prednjim nogama. Naš zadatak je da pas shvati da, ako čvrsto drži glavu na zemlji neće doživeti nikakvu neprijatnost, ali ako digne glavu ili ustane doživeće bol. Komandom „dođi“ pustima ga da ustane. (Na taj način ujedno vežbamo i učvrčujemo i apel – dolaženje na poziv kod vodiča, jer pas jedva čeka da se oslobodi za njega neprijatnog položaja i rado dolazi do vodiča.Pri. prev.)

2. VEŽBA: „DOLE“ I OSTANAK NA ZEMLJI

    Kada već pas ne pokušava da se pridigne, a to se obično dešava posle 5 – 10 vežbi vodič smanjuje pritisak na vrat psa, ali ukoliko pas pokuša da se pridigne momentalno pritisnimo rukom vrat psa i ogrlicu na njemu. Potrebno je ponavljati dok pas ne ostane na mestu kada sklonimo ruku. Svaku vežbu završiti komandom „dođi“ i kada pas dođe tih nekolko koraka do vodiča pohvaliti ga. Neka pohvala ne bude prterano izdašna. Uopšteno neka za celo vreme učenja komande „dole“ vlada pomalo stroga atmosfera. Izdašnija pohvala sledi samo ako se pas boji, ili već ne reaguje na staru - stidljivu pohvalu.

Vodič stoji pored psa, pa iznad psa (opkorači ga) sa pretećim prutom u ruci (tanjim štapom) otprilike 1 minut, i, ako pas pokuša da digne glavu neka reaguje blagim ili jačim udarcem po glavi, po potrebi.

Potrebno je najmanje 20-30 ponavljanja u roku 2-3 dana da pas shvati da na komandu „dole“ mora zaleći na zemlju sa čvrsto prilubljenom glavom i da tako mora ostati.

3. VEŽBA: NA KOMANDU „DOLE!“ SAMOSTALNO I BRZO ZALEGANJE

    Pas sedi pored vodiča koji u ruci drži štap, na povodcu koji je prikačen na bodljikavu ogrlicu oko vrata psa. Vodič podvuče povodac pod levo stopalo, komanduje „dole!“ i digne ruku sa štapom u vis, a istviremeno zateže povodac u levoj da primora psa da legne dole. U slučaku jačeg opiranja da legne ili pokušaja da ustane odmah desnom rukom i štapom kaznimo psa, u skladu sa tvrdoćom psa. Ako pas razume komandu „Dole!“ smanjimo prinudu. Poneki snažniji udarac odmah posle komande  povoljno utiče na brzinu izvršavanja ove komande. Od početka težimo da naučimo psa munjevitom izvršavanju ove komande. Da mu uopšte ne padne na pamet da je labavost moguća. Uvek mora da iskusi da je svako odlaganje i neizvršenje nemoguće.

Od sada pazimo na korektno zaleganje. Pas neka leži na zadnjim nogama, prednje neka ispruži napred i glavu neka drži prilubljenu uz zemlju ili na prednjim nogama. Svaka sitnica je bitna, i nikako nije beznačajna i sporedna. Najvažnije je uvek munjevito izvršenje komande. Učenik koji čvrsto priljubleno drži glavu na zemlji neće pokušati da ustane.

Pošto kasnije, na terenu, na veće udaljenosti zvučnom komandom (rečju) i znakom ruke ne možemo postići željeno dejstvo (ne čuje komandu, ili nije okrenut nama da vidi znak ruke), potrebno nam je drugo uspešno sredstvo za izdavanje komande – zvuk  pištaljke. Za ovo koristimo pištaljku sa kuglicom. Čuje se daleko, deluje kao udar i bolji je nego ma koji  drugi zvučni signal. Za dva dana će pas shvatiti suštinu zvuka pištaljke na sledeći način: čim nauči zaleganje na znak ruke, vodič ne izdaje više komandu „Dole“ rečju, nego koristi pištaljku zajedno sa dizanjem ruke. Ako posle 3 i 4 vežbe zvuk pištaljke povežemo blagim udarcem štapom, pas će već ispravno ukopčati. Kada pas shvati šta želimo, još nismo završili. Treba dalje vežbati sve dok psu izvršenje komande ne postane navika. Od tog momenta je mnogo vežbanja i insistiranje na korektnom izvršavanju odlučujuće.

4. VEŽBA: „DOLE“, VODIČ SE UDALJAVA OD PSA (PREDVEŽBA ZA ODLOŽIVOST)

Pas po propisu leži. U levoj ruci vodiča je povodac, u desnoj štap. Štap drži preteći iznad glave psa i načini korak dva od psa i na stranu. Svaki pokušaj pridizanja kaznimo momentalnom komandom „Dole!“ i odmerenim udarcem štapom. Ako pas sigurno i propisano leži stanemo iza njega. Najverovatnije će sada pokušati barem glavu da digne da vidi vodiča. Na početku tako stanemo izta njega da štap dohvata glavu. Pošto poznaje „moć“ pretećeg štapa, najverovatnije će ostati na mestu. Sa glavom na zemlji.

Postepeno popvećavajmo razdaljinu od psa, obigrajmo oko njega, prekoračimo ga, sa pomoćnikom ga uznemiravajmo (poziv, bacanje predmeta), ali pas neka je uvek na povocu, kada smo dalje koristimo dugačak povodac, i svaki pokušaj pridizanja otklanjamo oštrom komandom „Dole!“ i štapom i okovratnikom. Ako bi ustao i pokušao bekstvo pustimo ga, zatim energično zaustavimo – trgnimo dugi povodac tako da mu bodljikava ogrlica pričini bol, dovucimo ga na mestu gde je ležao i ponovo ga postavimo da leži.

Pas neka nauči pet minuta da mirno leži, svejedno da li je vodič bliže ili dalje od njega i nek ne dozvoljava da uznemiravanja utiču na njega.Kasnije pri vežbanju mora znatno duže da ostane da leži, doduše u ne tako strogoj pozi, ali je to već drugi zadatak – odloživost, tj. ostajanje ležeći na mestu komande. Od trjanja ležanja je daleko bitnija brzina izvršavanja komande „Dole!“, takoreći momentalno.

5. VEŽBA: „DOLE“ IZ STAJANJA I HODA

Posle sigurnog izvršavanje vežbi od 1. do 4. zaleganje vežbamo iz stojećeg stava i hoda. Retko se dešavaju teškoće, ali može da se desi da poneki pas u novoj situaciji (položaju) izbegava da brzo zalegne. Ni po kojju cenu ovo ne trpimo ! Odmah reagujmo trzajem povoca ili štapom.

6. VEŽBA : ZALEGANJE DALEKO OD VODIČA I UZ UZNEMIRAVANJA

Kada već pas na dignutu ruku i znak pištaljke prirodno i sigurno zaleže, znači komandu odmah i brzo izvrši i na komandu „dođi“ reaguje sa zadovoljstvom počinjemo vežbanje zaleganja kada je pas udaljen od vodiča.  Neka je pas već toliko uznapredovao u obuci da zaleganje ne smatra neprijatnim teretom, i ne deluje utučeno posle komande „Dole!“, nego deluje oslobođeno, kao da radi brzo iz navike, sa radošću i prirodno ovu radnju. Vodič prepoznaje ovo stanje po tome da pas brzo izvršava ovu radnju na komandu i sa radošću, brzo dolazi na poziv do svog vodiča posle nje.

Pas sedi, stoji ili se kreće na dugom povodcu na udaljenosti 2-4 m od vodiča. U momentu kada ne očekuje tu komandu izdamo energično „Dole!“ sa dignutom rukom i prutom u njoj. Obično pas odmah izvrši komandu, ako ne trgnemo povodac i zamahnemo sa prutom. Pazimo da korektno zalegne. Ukoliko smo dosada tačno i dosledno odradili vežbe ni ova neće predstavljati problem. Postepeno povećajmo razdaljinu, sve do kraja dužine našeg dugog povodca, vežbajmo u lovištu, i sa faktorima uznemiravanja. Uvek komandujmo kada pas ne pazi na nas, nego je zauzet nečim drugim. Ukomponujmo svesno uticaje koje odvlače pažnju psa – plač zeca (da ne vidi pomoćnika koji duva u vabilicu), terajmo živinu u blizini psa, stranog psa, postavimo vlečku ispred njega itd. Suština je da uvek komandujemo „Dole!“ kada pas to ne očekuje.

Kod ovog vežbanja je od velike pomoći pecaljka sa omiljenim aportokom na kraju. Kada sa strašću juri taj predmet, već i samo pogled na njega uzbudi psa. Ovaj nagon za hvatanjem predmeta i uzbuđenje je čak poželjno kod vežbanja i učvršćivanja zaleganja na daljinu. Jedan pomoćnik pokreće pecaljku. Pas se kreće pored vodiča na povocu sa bodljikavom ogrlicom.

Pomoćnik baci aportok na kraju pecaljke na zemlju. Skoro je sigurno da bi se pas bacio na aportok da to ne preupredimo  energičnom komandom „Dole!“. Budimo oštri da da postignemo korektno zaleganje. Jako je važno zaleganje bez greške. Pomoćnik blago pokrene predmet i vuče, vodič pazi da pas ostane na mestu. Podizanje glave ovde možemo tolerisati da može očima pratiti kretanje predmeta. Najverovatnije će uzbuđeno, drhteći pratiti očima aportok koji vuče pomoćnik.

Ako pas ostane na mestu i kada se predmet brže vuče, prelazimo na drugu fazu: psa otkačimo sa povodca sa pištaljkom u levoj a štapom (bolje kamdžijom) u drugoj ruci, pored pomoćnika koji pokreće aportok pecaljkom. Ako prethodno ponovima i bez povodca, prelazimo na jurenje aportoka: vodič posdstiče psa da hvata – juri aportok. Pas kreće da uhvati, i u jeku jurnjave komanda zviždukom „Dole!“ , pas zaleže, zatim opet šaljemo psa da hvata i u jurnjavi ponovo komanda pištaljkom i rukom u vis.Ako su predvežbe bile dobre  nećemo imati teškoća. Ovde, gde je sva pažnja i trud psa uperena na aportok koji se kreće nema bojazni da će pobeći.Ide radnja na slobodi, bez povodca, samo na pištljku, bez druge prinude. Menjajmo:jurnjava-dole-jurnjava-dole-jurnjava za aportokom i dozvola da uhvati aportok i donese vodiču. Koji pas ovo radi sa radošću taj će refleksno da zalegne na komandu.

Uvek pazimo na korektno i brzo izvršavanje komande, svako odstupanje odmah kazniti, ako propisno uradi pohvaliti. Pas treba da stekne iskustvo da zaleganje nije neprijatno za njega i  da zbog toga neće doživeti neprijatnosti.

Ako ova vežba ide bez problema u jednom većem ograđenom prostoru, bašti ili dvorištu nastavljamo vežbanje bez pecaljke, ali samo tada kada usled mnogo, mnogo ponavljanja zaleže bez greške, tačno kako želimo. Nemojmo žuriti napred. Sledeći korak sledi samo ako prethodni funkcioniše besprekorno.

Vežbanje zaleganja možemo smatrati završenim kada je izvršenje apsolutno refleksno. Pošto se ovde ne radi o nasleđenom refleksu nego stečenom (uslovnom reflexu), vežbanje traje celog života psa, doduše nešto manjim intenzitetom.

Na kraju treba raditi zaleganje sa uznemiravanjem u polju i šumi (lovištu) sve dok na oko 150 m munjevito zaleganje na komandu ne postane prirodno kod psa.

Ponašanje na divljač, tj. poslušnost pri pokretanju divljači ćemo obraditi u delu o uvođenju psa u lov.

Zaleganje, zajedno sa puzenjem (sledeća radnja o kojoj piše u knjizi), su najefikasnije komande i radnje pomoću kojih se lovački psi drže u poslušnosti.

UPUTSTVO ZA POSTAVLJANJE KOMENTARA NA BLOG

Ovo je ujedno i poziv i molba svim zainteresovanim odgajivačima, vodičima i ljubiteljima nemačkih oštrodlakih pasa da obogate ovaj naš Blog i da učestvuju u njemu svojim člancima, primedbama, mišljenjima putem komentara. Zbog lake mogućnosti postavljanja komentara smo se i odlučili za formu Bloga kao izvor informacija o radu našeg Kluba na netu.

KOMENTAR JE JEDNOSTAVNO POSTAVITI: Ubacite kursor u belo polje ispod teksta na mesto za komentare, ukucate Vaš komentar i pritisnete "pošalji komentar". 

         Možete izabrati bilo koju opciju u polju "komentariši kao", čak i anonimnu i Vaš komentar će biti poslat i objavljen. Normalno uz poštovanje osnovnih pravila komuniciranja na internetu, bez vređanja, ličnih obračuna i slično.... O rasi koju gajimo. 

Ja se nadam da ćemo ovde prebaciti i diskusiju oko obuke koju tako uspešno i na visokom nivou drži Goran Zubanović na BK forumu, jer joj je ovde mesto.

Fotografije šaljite na mail administartora (lacika.torma@gmail.com) i biće objavljene u posebnom albumu.

Pozdrav svima

SPISAK NEMAČKIH OŠTRODLAKIH PASA I VODIČA KOJI SU DO SADA UČESTVOVALI NA HEGEWALDU IZ SRBIJE

2001. GODINA:

1.) Dan vom Balkanhoff , 198 bodova,  vodič Popović Marko
2.) Kuhls Mumm , 220 bodova, vodič Zubanović Goran
3.) Kuhls Laso , 210 bodova, vodič Rene v.d. Beck/ vlasnik  Laslo Kneht

2002. GODINA:

4.) Dolli v.d. Hollebachs Heide, 220 bodova, vodič Zubanović Goran (11/11, vrlo dobra u eksterijeru)

2003. GODINA:

5.) Herzog vom Balkanhoff , 203 bodova, vodič Zubanović Goran ( najmladji DD)

2004. GODINA:

6.) Ira vom Balkanhoff , 216 bodova, vodič Zubanović Goran
7.) Alma vom Wolf , 216 bodova, vodič Gerd Uhlken/ vlasnik Goran Zubanovic

2006. GODINA:

8.) Balko vom Wolf , 197 bodova, vodič Zubanović Goran

2007. GODINA:

9.) Rina vom Balkanhoff , 214 bodova, vodič Uwe Hermann
10.) Rea vom Balkanhoff , 191 bodova, vodič Manfred Höfges

2008. GODINA:

11.) Tilla vom Balkanhoff , 211 bodova, vodič Zubanović Goran

2010. GODINA:

12.) Baldur II vom Balkanhoff, 222 bodova, sa 12 za nos i 37. mesto vodic: Radonjić Igor


                                                    Spisak uradio Goran Zubanović

77. HEGEWALD U BILLERBECKU

      Ove godine se Internacionalni jesenji uzgojni ispit za nemačke oštrodlake pse, tzv. Hegewald (nazvan po pioniru u stvaranju ove lovno-radne rase pasa i neumornom borcu za njegovu propagandu i oblikovanje Freiherru Sigmundu Zedlitz Neukrichu koji se pamti po svom nadimku), održao u Billerbecku, U Nemačkoj u organizaciji Porta – Westfalica grupe Deutsch Drahthaar Vereina.

      Hegewald, kao najveći radni ispit koji se održava u svetu, zahteva opsežne pripreme koje traju mesecima. Tako je bilo i ove godine. Pripremljeno je 60 revira za ispitivanje pasa u polju i 5 revira za rad na vodi.

      Na ovogodišnji Hegewald je prijavljeno 214 pasa. Većina je bila iz Nemačke, no pored pasa iz Nemačke učestvovali su psi iz još 10 država sveta, potvrđujući međunarodni karakter ove manifestacije na kome se ocenjuje stanje populacije oštrodlakih nemaca i njen kvalitet u svetu. Iz Italije je bilo prijavljeno 10 pasa, iz Amerike 6, iz Austrije 5, iz Rusije 2, iz Bugarske 2, iz Holandije 2, iz Turske 1, Grčke 1, Srbije 1 i Danske 1 pas.

      Najviše pasa je prezentovala odgajivačnica „Bandorfer-Forst“ iz Nemačke – čak 13, zatim italijanska odgajivačnica „del Zeffiro“ 9, „vom Dachswwiese“ 8, „vom Erthal“ 5, pa “vom Donaueck“, „vom Liether-Moor“ i „Böckenhagen“ po 4 psa.....

      Hegewald je otvorio svojim govorom predsednik Svetskog saveza nemačkih oštrodlakih pasa – Deutsch Drahthaar Welt-Verbanda gospodin Dirk Frh. von Eller-Eberstein i najavio da neće da se kandiduje u sledećem mandatu. Posle njega je o pozitivnom značaju ovog radnog ispita za selekciju i uzgoj govorio predsednik Nemačkog Saveza svestranih radnih-lovnih pasa – Jagdgebrauchshundverband e. V. gospodin Werner Horskötter, zatim je govorio gospodin Joseph Pohling iz nemačkog kinološkog saveza o značaju dokumentovanog uzgoja i ispitivanja radnih osobina ove rase koje traje već ceo vek. Takođe je govoreno o značaju pojedinih disciplina i naglašeno da su najbitnije discipline rad na tragu zeca i rad na živu patku na ovom ispitu, kao i na HZP-u. Zaključio je da Hegewald pomaže očuvanju lovne upotrebljivosti ove rase.

      Uslovi za rad pasa na terenu nisu bili laki – septembar sa puno padavina, velika vegetacija i neobrana kukuruzna polja, što je otežalo i psima da pokažu maksimum, a otežalo i ocenjivanje od strane sudija.

      Od 214 prijavljenih pasa na ispit su privedena 206 pasa (osam nisu privedena). Od 206 ispitanih pasa Hegewald uzgojni ispit je položilo 162 pasa (78 %), 14 pasa je položilo HZP (da bi pas položio Hegewald mora osvojiti najmanju ocenu dobar i dobiti 6,7 ili 8 bodova u disciplinama trag, nos, pretraživanje , rad na živu patku i građa/dlaka. Psi koji dobiju pozitivnu ocenu, ali manju od dobar, polože samo HZP), i 30 pasa nije položilo ni Hegewald ni HZP (14,5 %).

      Prvo mesto i prelaznu Hegewald statutu  je osvjio pas Kliff II vom Rödlberg vodiča Ralf Arnesa (slika levo: radost pobednika) sa 239 Hegewald bodova i 230 osvojenih radnih bodova  (Hegewald bodovi se dobijaju tako što se na radne bodove doda prosek bodova za eksterijer, npr. ako je za građu pas dobio 10, a za dlaku 8 radnim bodovima se dodaje 9 bodova). Drugo mesto je osvojio pas Aron II vom Liether – Moor koju je vodila gospođa Ute Jochims (slika desno, supruga vlasnika odgajivačnice Liether-Moor) sa takođa 239 Hegewald bodova, ali sa jednim bodom manje za rad – 229, a treće mesto je osvojila kuja Xara vom der Dachswie vodiča Wilfried Steffensa sa 239 Hegewald bodova i 228 radnih bodova. Najbolje plasirani psi  koji nisu iz Nemačke su bili na 6. mestu Regent III del Zeffiro koga je vodio Sebastian Menz iz Italije sa 237,5 Hegewald i 227 radnih boda (njegov rad u polju na 77. Hegewaldu možete pogledati na Yu Tube, ili rad na vodi ovde), zatim na 20. mestu Droll v.d. Draustatdt iz Austrije koga je vodio Mf. Hannes Kallenberger sa 234 hegewald i 224 radnih bodova i na 37. mestu pas iz Srbije Baldur II vom Balkanhoff vodiča Igora Radonjića koji je osvojio 232 Hegewald i 222 radna boda ! Zvaničnu ranglistu 77. Hegewalda možete pogledati ovde.

      O suđenju dovoljno govore brojke: da su u radu dodeljene samo 20 odlične ocene sa 12 bodova, i to 6 u disciplini trag zeca, 4 za nos i 10 u disciplini rad na živu patku ! U oceni eksterijera je kriterijum bio još viši i strožije pridržavan: od 206 privedenih pasa su  samo 5 pasa dobili ocenu odličan i 12 bodova za dlaku, a za građu nijedan ! Ocenu 11 za građu (formu) i 11 za dlaku – 11/11 su dobila 5 pasa. To što je i pored tako strogog i zahtevnog suđenja Hegewald položilo preko dve trećine pasa govori o visokom radnom kvalitetu oštrodlakih nemaca danas.

      Baldur II vom Balkanhoff koga je vodio Igor Radonjić, koji je zastupao Srpski Deutsch Drahthaar Klub, je imao 7 Hegewald bodova manje od pobednika i 8 radnih bodova manje i zaradio je sledeće ocene: rad na tragu zeca 11, nos 12, pretraživanje 11, stajanje 11, vodljivost 11, volja za rad 11, aport patke 10, rad na živu patku 10, vlečka fazana 10, vlečka zeca 6, aport 10 i poslušnost 10. Da nije bilo greške na vlečki zeca ušao bi među prvih deset pasa. Ali i ovako je to ogroman uspeh za Srbiju, Baldur je dosada najbolje plasirani pas iz Srbije na Hegewaldu od svih koji su učestvovali ikada na njemu (pogledajte spisak učesnika Hegewalda iz Srbije)! Svojim učestvovanjem i plasmanom Igor Radonjić je neizmerno mnogo učinio za afirmaciju Srpskog DD Kluba i mi mu iz svog srca čestitamo i dugujemo mu zahvalnost. (Fotos dole levo Igor vodi Baldura na ocenu eksterijera, slika desno dole ocenjivanje Baldura u eksterijeru na 77. Hegewaldu)

      Evo samo nekoliko rečenica iz njegovog  (Igorovog)„pera“ : „Sad bih ja nešto napisao o 77 Internacionale Hegewaldu - Zuchtprüfung Billerbeck 2010 godine.

      Videti toliko dobrih pasa (214) na jednom ispitu koji je ujedno najveći ispit na svetu i biti deo toga je nešto fantastično. Kao što je Goran (Zubanović) naveo da je konkurencija toliko jaka da tu konkurišu minimum 100 pasa za pobednika. Možete tada predpostaviti kako je bilo prilikom polaganja gde je ponekad jedan mali detalj odlučivao koji je pas bolji tj. koji će pas dobiti poen više.

      Prvi dan smo ja i Baki imali rad u polju. Polja nisu bila najoptimalnija. Nedostajala je veličina - širina gde pas može odraditi zečiji trag par kilometara. Dosta je bilo obrađene površine pripremljene za setvu i što je bilo najgore gde god se okreneš polja kukuruza za silažu (gusto sejanog). U takvim okolnostima je prosto nemoguće dobiti veći broj poena od 11. Nakon toga smo imali vlečku  pernate i dlakave divljači.

      Tu stupam ja na scenu i sa mojom greškom umesto 10 poena dobijam 6 na vlečku. zeca. U slobodnoj pretrazi terena - pretraživanju Baki je oduševio prisutne sudije, vodiče i posmatrače svojim načinom pretrage i usto dve marke ( prvo na fazana pa fazanku ). Naime tog dana smo počeli sa ispitom u 7,30, a slobodna pretraga terena je počela 16.30 Većina pasa je već bila premorena ali ne i Baki koji je u punom galopu bez bilo kakve komande ispred mene pretraživao teren sa pravilnim petljama uvek u vetar.

      Drugi dan smo na programu imali vodu i ocenjivanje forme i dlake. Prva dva psa ispred mene padaju na vodenom ispitu. Prolazim kroz neki šumarak razmišljajuci o tim psima. Juče su se dobro pokazali, šta li sad nije bilo u redu? Izlazim iz navedenog šumarka a ispred mene bara ili kanal, nemogu oceniti. Umesto trske ( ševara ) i lokvanja drveće i granje u vodi. Na sredini još jedno ostrvce koje pokriva dalji pregled kanala.

      Psima je bilo stvarno teško prolaziti kroz to granje i žbunove koji su izvirivali iz vode tako da je patka bila u velikoj prednosti nad psima. Slikao sam tu vodenu površinu pa će te sami oceniti (fotos levo).

      Nakon završene vode imali smo skoro 4 sata vremena da pripremimo pse za ocenjivanje u formi i dlaci. Svaki pas pojedinačno ulazi u ring gde ga četiri sudije posmatraju i ocenjuju skoro čitavih pola sata. Osećao sam se kao da je Baki na sistematskom pregledu (videti fotografiju). Od pigmentacije nosa pa do drzanja repa ( os A do Š ).

      Na kraju smo ja i Baldur II vom Balkanhoff uspesno položili 77. Hegewald sa ukupno 222 radna poena eksterijernom ocenom 10/10, 64cm-65cm.
      Sve ukupno 232 Hegewald poena, 37 mesto i ZUCHTTAUGLICH (podoban za priplod).

      Normalno da mi je bilo izuzetno drago što sam uspeo da položim navedeni ispit ali mi je bilo najdraže kada je organizator 77. Hegewalda na govornici rekao "37. mesto prestavnici VDD SERBIJA vodič Igor Radonjić i Nod Baldur II vom Balkanhoff" i nakon toga aplauz prisutnih vodiča, sudija i ostalih gostiju ( vise od 1000 prisutnih u jednoj ogromnoj hali ) a meni prolazi kroz glavu TANDRČAK BATO.“ Toliko od Igora.

      Sledeći, 78. Hegewald će se održati od 31. avgusta do 3. septembra 2011. godine u Hollabrunnu u Austriji. Zbog lokalnih uslova i vremenskih prilika je ispit planiran za raniji datum od uobičajenog, što, nažalost, učesnicima oduzima skoro mesec dana vremena za pripremu pasa.

      Nama je ta destinacija daleko bliža nego Nemačka, smatramo da imamo pse i vodiče koji su sazreli za Hegewald. Srpski Deutsch Drahthaar Klub će učiniti sve da pomogne zainteresovanim članovima – vodičima da učestvuju na ovoj prestižnoj manifestaciji od tehničke, edukativne, pa do materijalne pomoći.

      Jer Igorov uspeh obavezuje, a Hegewald je jedino mesto gde se kvalitet oštrodlakog nemca i znanje vodiča potvrđuje bez ikakve sumnje i senke !

 Aron vom Liethermoor, 2. mesto, 229 radnih i 239 Hegewald bodova, građa/dlaka 10/10

     
     
     
     
     
     
     
     
 

APORT (kompletan prevod)

Na početku jedna važna stvar i objašnjenje: još uvek ima lovaca i dresera koji misle da mogu svog psa naučiti aportu i kroz igru. Ponosni su što im štene od 6 meseci donese bačenu loptu, komad drveta ili čak i divljač. Ako želimo da ispitamo nagon za donošenjem mladog psa, to je u redu, ali nemojte ni pomisliti da ćete imatu pouzdanog aportera u lovu ako ga obučavate donošenju kroz igru.Na kursu za obuku se pojavi polaznik i kaže "Moj pas već nosi zeca od 4 kg." želeći time da izarazi da on nema potrebe da prisustvuje kursu. Jadni neznalica ! Među 1.000 pasa jedva da postoji jedan pouzdani aporter koji donosi svu divljač ako nije naučen donošenju prinudom. Bez prinude to jednostavno ne ide! Ni sa hiljadu ponavljanja, ni sa pravovremenim pohvalama ne možemo postići siguran rezultat. Postoje psi koji, naučeni aportu kroz igru, donose pernatu divljač ili kunića, ali ako se pojavi neki uznemiravajući faktor zataje, ako poleti fazan na kojeg se puca, ili nedaj bože, skoči zec.Uobičajeno je da takvi psi, kada naiđu na divljač na koju nisu naučili ili je neprijatna za aport (sitne grabljivice, šljuke, vrane, lisica), zataje sa donošenjem - ostave divljač, ne uzmu je u usta.
Džabe lepe reči i molbe - nema aporta.
Na pitanje da li učenje aporta - donošenja treba početi pre "dauna" (zaleganja) ili obrnuto, ili pak istovremeno i koji način daje veći uspeh ne možemo dati jednostavan odgovor. (Aport se radi posle "uz nogu" i "sedi", primedba prevodioca). Odgovor u potpunosti zavisi od psa.Ja sam u principu obe radnje obučavao psa istovremeno, u većini slučajeva uspešno. Zaleganje (daun) počnimo samo kada pas već prima (prihvata) razne predmete sa zemlje. Naime zaleganje se mora učiti veoma tvrdim načinom koji psa zaplaši - taj strah prirodno kasnije nestane, kod mekih pasa taj strah često traje satima, čak može trajati i danima i može loše uticati na vežbanje donošenja.Ovde je veoma veliki značaj veštine samog lica koji vrši obuku.
Sama složena radnja donošenja se uči podeljena na više osnovnih i jednostavnijih delova - vežbi, i to: (Iako spada u osnovnu obuku - vežbe poslušnosti, aport je složena radnja veštine. Ne možete reći psu "idi tamo negde i traži predmet - divljač, nađi, uzmi u usta tako da ne povrediš i brzo ga donesi meni, sedi ispred mene i pusti aportok tek na moju komandu u moje ruke". Zbog toga se ova radnja uči postepeno, kroz jednostavnije vežbe koje neki nazivaju koracima obuke. Te vežbe se kasnije povezuju u celinu i dobija se aport.Slično je i kod drugih složenih radnji kojima se psi uče - primedba prevodioca).

1.Trpljenje rukavice u ustima
2. Drži,
3. Donesi (nošenje predmeta),
4. Pas nosi,
5. Preskakanje prepreka sa aportom i bez njega,
6. Drži (hvatanje),
7. Drži (samostalno hvatanje udaljenih predmeta, niže),
Pas sam treba da hvata lakše predmete (predmete koje koristimo pri vežbanju i učenju donošenja, a koji su prilagođeni tome, zovemo "aportok" prim. prev.) Dan za danom pojačavamo prinudu. Kod psa smo potisnuli svaku želju za donošenjem. Pas ne treba da izvršava našu želju jer to hoće, nego zato što mora. To nam je cilj: da ostavi za sobom donošenje kroz igru i njene negativne pratioce (griženje, kidanje, načinjanje, zakopavanje itd.). Veoma je važno da kasnije, bilo kada, možemo da posegnemo unazad na ove vežbe učenja radi korekcija i učvršćivanja naučenog.
Blaži i tvrđi načini prinude su
a) pritiskanje labrnja (usni),
b) štipanje ušiju,
c) gaženje zadnjih šapa,
d) svaki uticaj na koji pas otvara usta (bodljikava ogrlica itd.).Prvi nagoveštaj prihvatanja predmeta je otvaranje usta, i kod tog prvog znaka izdašno hvalimo psa. To se odnosi i na sledeću vežbu. Zato olakšajmo psu taj prvi korak: izbegavajmo sve što ometa i skreće pažnju psa, pas neka bude odmoran, svaka pomoć dobro dođe. Prinudu upotrebiti nakratko. Ubaciti relaksirajuće vežbe, posebno one koje pas rado radi.

8. Hvatanje sa zemlje (pas samostalno hvata predmete koje mu držimoo ispred usta, postepeno udaljavamo premet, spuštamo ga niže, sve do zemlje, koristit cigle kao pomoć),
9. Donošenje (pas ide do aportoka, uzima ga i donosi so vodiča. Trudimo se da pas što brže donese, vežbajmo sa raznim predmetima, povećavajmo prinudu, ne dajmo mu vremena da razmišlja i okleva),
10.Donesi izgubljeno (predvežba za donošenje po tragu vodiča),
11.Izgubljeno, donesi (donošenje po tragu vodiča, pomagala kratki i dugi povodnik, laki aportok, teški aportok, punjene kože divljači, zec, mačka, lisica.,
12.Donošenje teškog aportoka, raznih predmeta i divljači,
13.Samostalno donošenje (bez komandi) i
14.Donošenje uz ometanja

Štap i korbač su zabranjeni! Kod svih vežbi učenja donošenja zaboraviti na to. Preći na sledeću fazu - vežbu, samo kada prethodna već dobro ide. Samo tako možemo sa uspehom koristiti prinudu.

VEŽBA 1.
Pas trpi u ustima ruku vodiča u rukavici
Psa postavimo da sedi uz levu nogu sa bodljikavom ogrlicom oko vrata. Pustimo da povodac padne na zemlju i stanemo nogom na njega. Levom rukom obuhvatimo nosnik psa odgore i kažiprstom i palcem pritisnemo usne na zube psa tako da ga zaboli i da ga nagoni da otvori usta. Istog momenta uz komandu"drži" vodič stavlja desnu šaku dlanom okrenutom nagore u usta psu. Popustimo pritisak na usne i uz pohvalu "dobro" (ili "bravo") ostavljamo ruku oko 10 sekundi u ustima.Pri tom levom rukom malo gurnemo glavu psa unapred. Ako uspemo, počešemo ga po glavi, korenu ušiju i hvalimo ga.Svaku neprijatnost sada već treba izbegavati.Pazimo da ruku ne gurnemo toliko nazad da bi da pritisne koren jezika ili usne na kutnjake. Kod ptičara 2-3 prsta neka idu iza predkutnjaka, kod jazavičara 1 prst.Kod prve vežbe nije važno trajanje koliko drži ruku u ustima nego da se pas ne protivi. Posle nekoliko sekundi uz otegnuto "pusti" izvučemo šaku. Sledi velika pohvala. ovo vežbamo dok pas ne trpi ruku vodiča do 1 minuta bez otpora. Vežba je svrsishodna jel pas radije trpi ruku svog vodiča u ustima neko bilo koji predmet, tako da ovim olakšamo prvu vežbu do maximuma. Pas pri ovooj vežbi uči meko držanje i ne navikava se na griženje i tvrd zahvat.

VEŽBA 2.
"Drži !"
Pas treba da drži (trpi) laki aportok i zečju kožu u ustima. Pristup kao kod prethodne vežbe.Samo mesto ruke u rukavici stavljamo predmet psu u usta toliko duboko da bude iza sekutića i pohvala odmah čim pokaže i malo naklonosti ka držanju. Desnu ruku podvučemo ispod brade da sprečimo ispadanje ili izbacivanje ("pljuvanje") predmeta. Ako pas drži kraće vreme drveni aportok posle 6-15 vežbi koristimo punjenu kožu zeca. Ako i to ide idemo na sledeću vežbu.

VEŽBA 3.
"Drži", "donesi"
Pas drži drveni aportok i zečju kožu.Dok on drži aportok levom rukom ga mazimo po glavi i hvalimo a desnu uklanjamo ispod brade postepeno uz oštru komandu "drži!" Oštar pogled u oči psa ga primoraba da se skoncentriše na vodiča i smanjuje njegov otpor. Na svaki pokušaj da pas sipusti ili ispljune aportok munjevito reagujemo podmećući desnu ruku ispod brade i pridržavajući donju vilicu da se ne otvori uz oštru komandu "drži".
Biće potrebno 5-20 pokušaja da bi pas držao predmet 1 minut.Svaki put uz otegnutu komandu "pusti" uzmemo predmet psu i hvalimo ga.
Kod ove tri vežbe izbegavajmo zastrašivanje, a prinuda mora biti umerena, smirena i neumitna-neizbežna, bez ikave velike tvrdoće.Ne škrtarimo sa pohvalama ako se pas ponaša po našoj želji.Jako je važno da pas pusti predmet samo na komandu "pusti".Zato toplo preporučujem da komandu pusti ne izdajemo odmah čim krenemo rukom ka aportoku, nego da ruku nekoliko puta vratimo, da uhvatimo predmet i ponovo vratimo ruku i tek posle 3., 4. pa i 5.približavanja ruke KADA UHVATIMO APORTOK KOMANDUJEMO "PUSTI" !  Da bi izbegli nekorektno donošenje, tj. predavanje preporučujem sledeće: čim pas nauči da drži aportok na komandu naučimo ga da pusti izričito samo na komandu. Pas je izvanredan osmatrač naših pokreta i postupaka, i to može da nam pogne u obuci. Naime, ako vodič komanduje "pusti" čim dohvati predmet, ili čak kada pruža ruku prema predmetu, a ne kada čvrsto uhvati aportok, pas brzo poveže da aportok može pustiti čim vodič pruža ruku prema psu ili uhvati aportok i bez komande što ima za posledicu otvaranje usta i puštanje aporta pred nogu vodiča pre vremena. "bacanje" aporta pred nogu vodiča pas neuči brzo, potreban je samo jedan mali korak. Da bi to izbegli od početka obukeaporta preporučujem da komanda "pusti" ne sledi čim pas sedne ispred vodiča sa aportom, ili čim uhvatimo aportok, ili neposredno posle toga, nego posle sedanja prvo pomilujemo psa po glavi, sklonimo ruku, još jednom pomazimo psa po glavi i sklonimo ruku, a pazimo da pas pri tome drži aportok, i tek tada uhvatimo predmet i posle male pauze komandujemo "pusti". Ovo kasnije pri učenju korektnog donošenja ima veoma veliku važnost.Psa uči da se skoncentriše.
Ovde ću da sažmem ceo proces vežbanja kod držanja i puštanja aporta i preporučujem svakom vodiču da to uzme smišljeno k znanju i precizno primenjuje.. Od viška nikad ne boli glava, ali manjak disicpline može imati neprijatne posledice.
Ako se pas pri dolaženju sa aportom ponaša plašljivo nikako ne idimo prema njemu, već nekoliko koraka unazad uz obilno hvaljenje psa.
Neki psi, dobri aporteri, od sreće zaborave da sednu ispred vodiča i radosno prave krugove oko njega. Istina, počasni krug nije greška, ali ako se to ponavlja sa više krugova vodič mora energično da se umeša  i natera ga da sedne ispred njega, jer se kvari opšta slika i sled radnji i pas zaboravlja svoj zadatak. Znači još kod podgoja - predradnji naviknomo psa da sedne tu, ispred nas, na rukohvat. ovo možemo postići pri dolasku blagim udarcem prutićem po zadnjici. Izbegavajmo kod pasa koji kruže svaku pohvalu dok ne uzmemo aportok.
Stupnjevi, delovanje vodiča,po redosledu:
1. Sedi, po mogućstvu na znak rukom sa aportom u ustima,
2. Pauza (do pola minuta),
3. Jednom - dva puta pomilovati glavu,
4. Mala pauza,
5. Uhvatiti aportok,
6. Mala pauza,
7. Povući ruku,
8. Mala pauza,
9. Ponovo uhvatiti predmet,
10.Mala pauza,
11.Komanda "pusti!" i preuzeti aportok i
12.Pohvala psa.

Nemojte se smeljuti na ove sitnice. Male pauze imaju veliku važnost. Psa uče korektnom radu - da ne pusti aport kada hoće, tj. pre vremena.
Meni su veoma važne 5-10 faze, nikada nemojte komandovati "pusti!" dok pružete ruku prema aportoku. Nikada zajedno te dve akcije. I kod odraslih pasa ne žurimo sa preuzimanjem divljači.
ovo je posebno važno kod donošenja iz vode, jer pas žuri da otrese vodu sa sebe, što dovodi do toga da često odloži divljač. I, ako je živa - ranjena, patka nestane u šašu i često se više ne nađe.Prethodna preporuka to eliminiše. Čim pas stigne do obale napravimo nekoliko brzih koraka unazad. Nepravilno je ići prema psu i grubo ga zastrašivati.

VEŽBA 4.
Pas nosi predmet
pas sa aportom u ustima sedi pored noge. Vodič korakne ispred njega, levom rukom hvata povodac na kratko a desnu drži ispod brade psa. Uz komandu - poziv "dođi!" napravimo nekoliko koraka unazad i blago povučemo psa. najverovatnije da će pas pokušati da ispusti aportok pre nego što ustane i krene prema vodiču. To sprečimo desnom rukom, blago ga vukući prema sebiuz poziv i ulagivanje psu. Ako ipak ispusti aportok ne smemo ga odmah kažnjavati nego mirno, strpljivo vratimo aportok u usta i iz početaka kako je gore opisano, samo pazimo da ne ispusti aportok.U 90 posto slučajeva posle 6-10 pokušaja uspevamo.Ako ne ide pokažimo više strpljenja. samo se nemojmo ljutiti. Ako posle nekoliko koraka sedne, uzmimo mu predmet.Kod ove vežbe naš tom treba da je prijateljski.
kada već nosi, menjajmo premdete - aportoke. U međuvremenu će se otkriti, ako dosada nije, da pas neke predmete radije nosi nego druge, ali vežbanjem odbojnost prestaje.
Desiće se da će u hodu ispasti predmet iz usta psu. To je zbog toga što pas još ne zna dobar zahvat i kada treba da nosi na veće ratdaljine izgubi volju za nošenjem.U ovim sitaucijama je bitno, da uz energično "fujj!", istog momenta predmet brzo i uz blagu prinudu vratimo u usta psu.Posle nekoliko ponavljanja i 3-4 dana pas će laki aportok nositi pored vodiča 3-4 minuta.

VEŽBA 5.
PRESKAKANJE PREDMETA SA APORTOM
Naši psi rado skaču. Sa radošću preskaču i na povodcu sa vodičem  preko kanala ili manje prepone na komandu "hopp!". Ponovimo to 5-6 puta i videćemo da pas rado skače. Često se pas oneraspoloži i izgubi volju za rad usled monotonih vežbi. Interes vodiča je da psa ne zaplaši u uvoj predfazi obuke, da mu ne dosadi obuka i da ga održi u dobrom raspoloženju. Zbog toga pri obuci aporta vežbajmo preskakanje.
Najbolje da odaberemo neki uži (korak) kanal, potok, ili prepreku visoku oko 30 cm., da posle 5-6 vežbi povećamo na 50-60 cm. pas brzo nauči da drži predmet pri preskakanju.pri zamornim vežbama donošenja pas je sklon da mekano "labavo" drži predmet, ali pri preskakanju prilagođava zahvat skoku.I za psa će cela stvar biti zanimljivija.U svakom slučaju preporučujem da probate. Dreser neka menja tempo i neka svaku moguću priliku iskoristi da psu obezbedi uslove i prilike za ove vežbe. To će ubrzati stvar.
Kasnije će nam trebati jedna visinska prepreka (do 110 cm za "ptičare"), kod manjih pasa niže. Ja sa sledeće radio: u uglu dvorišta koji nije prometan sam ogradio površinu 2x4 m. visine 110 cm od žice, letve, oblica... Na jednu užu stranu od 2 m. sam postavio po dve motke vodilje na debljinu daske. Uzmeđu njih sam dodavao daske na visinu po želji. Inače preskakanje treba raditi i u prirodi, kad god se ukaže prilika za tim, sa prirodnim preprekama (sa kojima će pas kasnije da se sreće u lovu). Pas je uvek na povodcu za vreme vežbanja.

VEŽBA 6.
"DRŽI"
Dosadašnje delovanje psa je bilo pasivno, posle ovoga treba da krene sa aktivnim delovanjem, što znači da predmet koji je postavljen ispred njegovih usta samostalno treba da uhvati i drži.U dosadašnjim vežbama jedva da je bilo prepreka, i osrednji dreser može da postigne da posle nedelju dana pas nosi okolo aportok. Posle ovog povećavamo zahteve.
Obazrivo, smišljeno i postepeno napredujmo, izbegavajmo svaku tvrdu intervenciju prema psu i sačuvajmo uvek prisebnost. Prvi pokušaj za samostalno hvatanje predmeta predstavlja veću teškoću nego kasnije uzimanje aportoka sa zemlje. Mir, strpljenje i brze intervencije bez grubosti su zakon.
Dreser stoji sa desne strane psa.Pustimo povodac da padne na zemlju.Na otvorenoj šaci desne ruke držimo aportok tak da vrhovima prstiju dodirujemo donju vilicu psa. Desnom rukom obuhvatimo gornju vilicu psa kao raije opisano kod komande "drži" i prinudimo psa da otvori usta.Istovremeno glavu psa umereno guramo unapred i jednovremeno desnom rukom otkotrljamo aportok u tako otvorena usta psa.Pas mora da iskusi da pritisak prstiju na žvale izaziva bol od kojeg može da se oslobodi samo ako pruži glavu unapred i uhvati aportok.Samo prvom prilikom pomažimo kotrljanjem aportoka, posle više prisiljavajmo pas guranjem glave unapred.na svaki aktivni znak otvaranja usta momentalno prestanimo sa nanošenjem bola i hvalimo. Uspeh najčešće zavisi od umešnosti vodiča. On pojavu volje za akcijom odmah i brzo prepozna i prinudu zamenjuje momentalno pohvalom - nagradom. Prvi korak je najteži, ali i de brže ako pas shvati: pasivnost je bočlna, ako deluje nestaje bol.
Mesto pritiska desni na zube prstimo možemo koristiti povlačenje bodljikave ogrlice napred.
Smatram svrsishodnim da posle prvog hvatanja prestanemo sa vežbom uz veliko hvaljenje psa, i ponoviti tek posle 1 sata. Dešava se, kod tvrdih pasa, da ni posle 20-ak pokušaja ne uspemo, i da moramo primenuti jaču prinudu. Uhvatimo povodac naposredno ispred okovratnika i povucimo uz komandu "drži!" napred. Na bol izazvan bodljikavom ogrlicom pas će otvoriti usta, i tada uz našu malu pomoć aportok psu stavimo aportok u usta, momentalno prekinimo povlačenje ogrlice i pohvalimo psa. Više načina primene prinude daju isti rezultat, samo se razlikuju u stepenu jačine prinude. kada pas već samostalno hvata i uzima predmet, menjajmo predmete hvatanja.
Drugi dreseri prinuđuju psa da uzne predmet tako što ga povuku za uvo, uštinu, ili nagaze na šapu.Ja sam sam u najviše navrata postizao željeno sa pritiskanjem usne na zube. Ali je u svakom slučaju nepravilno privoleti psa kroz igru, dodvoravanjem i maženjem na otvaranje usta....Ko tako radi ne shvata suštinu zadatka, i sigurno nije obučio više od 2-3 psa.
Prinudu pojačavamo.  Pas u ovoj fazi hvata aportok ne zato što mu to čini zadovoljstvo, nego zato što to mora, što mu vodič to komanduje.

VEŽBA 7.
SAMOSTALNO HVATANJE PREDMETA
Ako je pas već nekoliko puta uhvatio aportok i bez našeg uticaja - prinude otvorio usta, aportok postavimo na 2-3 santimetara ispred njegovih usta (u istoj visini sa njima). ovu razdaljinu od nosa psa do aportoka povećavamo postepeno do razdaljine od 1 metra. Aportok držimo na njegovom jednom kraju desnom rukom, levom pomoću povodca malo povučemo glavu psa unapred i komandujemo "drži !". Po izvršenju komande momentalna pohvala.Povećavajući daljinu aportoka od psa postepeno ga spuštamo niže, dole prema zemlji, sve dok skoro ne dodirne zemlju. Kod ove vežbe će najverovatnije trebati više pokušaja i ponavljanja dok pas na komandu "drži !" ne krene napred i uhvati aportok.Svaki otpor suzbiti uz bodljikavu ogrlicu i povodac. Sada već uz svaku komandu "drži" izdajemo i komandu "aport" i posle nekoliko koraka neka pas nosi aportok i zatim ga postavimo da sedne pred nas. Na komandu "pusti" mu uzimamo aportok uz mnogo-mnogo pohvala.
Može se desiti da pas, posle nekoliko uspešnih samostalnih hvatanja aportoka, uzjoguni i zazire od kretanja napred i hvatanja. U tom slučaju dreser neka se dreser ne ljuti i neka ne pribegne grubostima i zaplaši psa, jer to nema smisla i ničemu ne vodi. Ako ni upotreba bodljikave ogrlice i povodca ne daje rezultat vratimo se na ponavljanje 6. vežbe. Najverovatnije je vodič previše "požurio napred" i uradio "drugi korak pre prvog".
Kada ova vežba posle 8-10 ponavljanja ide umirujuće možemo preći na sledeću vežbu.

VEŽBA 8.
"DRŽI" SA ZEMLJE
Napredujemo korak po korak. Ako pas uhvati svaki predmet koji držimo pri zemlji, sa jednim krajem aportoka dodirnimo zemlju, ali ga još držimo drugim krajem u ruci. Ako pas i ovako izvrši zadatak ostavimo aportok na zemlji, ali još ovlaš dodirnimo aportok i postepeno držimo dalje ruku od aportoka sve dok samostalno ne uzme aportok sa zemlje. U početku se nagnimo ka zemlji i prstom pokažimo na aportok i postepeno se ispravljajmo.
Kod nekih pasa nastaju male teškoće kod ovog stadijuma vežbe. Pomognimo tako što aportok postavimo na dve razmaknute i kant postavljene cigle, tako da je bliži psu, "na zemlji je - a nije". Zatim položimo cigle i tako postavimo aportok, zatim razmaknemo cigle da aportok legne između njih. Na ovaj način neće biti teško naterati psa da uzme aportok sa zemlje 20-30 ponavljanja će biti dovoljno za uspešan učinak.
Prirodno, neće uvek pas otići do aportoka da ga uzme, nego će normalno trebati nekoliko puta pomoći sa bodljikavom ogrlicom i povodcem. Ali je to dobro, jer pas treba da nauči da mora da uzme predmet ne zato što mu to čini zadovoljstvo nego zato što je to želja vodiča.Ako vežba uspe menjajmo aportok !
( Moje iskustvo je da je ovo najteža faza u obuci aporta (uzimanje sa zemlje). Kada to prelomi, posle ide. Puno pomaže ako je urađeno zaleganje: psa privedete ispred aportoka, energično komadujete "daun!" (dole) i kada zalegne ogrlicom i povodcem ga naterate da uzme aportok uz komandu "drži" u usta. Bez nervoze i ljutnje, čim uzme u usta pohvala i nagrada ! Prevodilac)
Kada pas shvati šta želi dreser menjajmo predmete za donošenje i pazimo da je vodič uvek u pravu i nikada ne prekidajmo vežbanje dogod pas ne uradi ono što vodič želi - komanduje !  Dosada je trebalo malo pomoći, na kraju uvek se može desiti da se pas usprotivi. Komanda "drži!" je postala jasna psu dosada i naučio je da komande "drži" i "aport" znače da predmet mora doneti vodiču.
Ako se i sada protivi moramo ga primorati svim raspoloživim sredstvima. Donošenje je obaveza ! Na kraju se tako formira i radost donošenja. Pri svakom uspešnom donošenju ne škrtarimo sa nagradom i pohvalom.

VEŽBA 9.
PAS DONOSI APORTOK
Dosada smo uvek stajali pored aportoka da u slučaju potrebe pomognemo. Sada pas treba da nauči da sam ode do aportoka, uzme ga i donese do vodiča. Psa postavimo da sedne pored naše leve noge na povodcu. Aportok bacimo nekoliko koraka napred da pas vidi kako leti i pada i leži na zemlji. pazimo da pas ostane da sedi. Posle kraće pauze uz komandu "aport!" (donesi) krećemo prema aportoku sa psom na povodcu, a kada pas spusti glavu i uzme aportok napravimo nekoliko koraka unazad, postavimo ga da sedi i uzmemo mu aportok uz pohvalu. U sledećoj fazi krenimo samo malo prema aportoku i pustimo da pas nastavi sam, i u sledećoj samo napravimo pokret rukom prema aportoku i izdajmo komandu. Na kraju ostanimo na mestu.  Ako pas izvršava komandu ne žalimo pohvalu. Ako je neposlušan odmah ga prinudimo ogrlicom na poslušnost i kada uzme aportok hvalimo ga.
Kada pas već sigurno radi kratak povodac zamenimo dužim i lakšim i tražimo da donese razne predmete sa razdaljine do 10 m. Najčešće sada već pas radi sa radošću i možemo lagano korisiti i prepreke. često menjajmo mesto vežbanja, nalazimo razne terena, ali barem ne radimo uvek na jednom mestu na koi je pas navikao. Čarolija je pobeđena !

VEŽBA 10.
IZGUBLJENO, DONESI !
Predvežba za praćenje traga (vodiča)
Radimo na dugom povodcu, napolju, u prirodi. U hodu pustimo aportok tako da pas to vidi. Posle pet koraka stanemo i uz komandu "izgubljeno, aport" i pokazivanje rukom šaljemo psa prema aportoku.
Najčešće će pas doneti bez ikakvog problema, možemo uraditi i nekoliko koraka unazad. Posle nekoliko ponavljanja povećajmo udaljenost na 8-10-15 m, i ako više puta sa radošću donosi otkačimo povodac sa okovratnika pre nego ga šaljemo po aportok unazad.
Nemojmo žuriti sa skidanjem povodca, jer je povodac najbolje pomoćno sredstvo da se pas uveri da će vodič uvek da nametne svoju volju psu i da ima moć nad njim. Sve dok osećamo da pas pokušava da se oslobodi našeg uticaja ne ostavljajmo ga bez dugog povodca ni pod kojim okoplnostima. Kda već na dugom povodcu radi sa radošću i pouzdano mirno možemo preći na vežbanje bez povodca.

VEŽBA 11.
APORT PO TRAGU VODIČA
Podsticanje i navođenje psa za brzo donošenje. Preskakanje - donošenje aporta preko prepreka i donošenje po tragu vodiča su najbolji načini da pas radosno i brzo donese aportok do vodiča.Vežbajmo što više donošenje po svom tragu na šumskim i polskim putevima. Ako pas već dobro donosi po našem tragu kada vidi kako je aportok bačen sledeći put bacimo tako aportok da on ne vidi to - ne primeti dok hoda uz nogu. Posle 20-ak koraka stanimo, pokažimo unazad prema aportoku i komandujmo "izgubljeno - aport". Pas najčešće otrči nazad 10-ak m  pošto već od pre poznaje komandu i znak, ugleda aportok, uzme ga i vrati se sa njim do vodiča. Ako je potrebno krenimo nekoliko koraka sanjim prema aportoku uz komandu "izgubljeno, traži". Retko je potrebno više od 5-6 ponavljanja da pas shvati šta treba da radi. Sigurno se vraća, trčeći, po putu kojim smo došli, da nađe aportok.
Kada pas nađe aportok i uzme ga, vodič treba što brže da se udalji od psa dalje napred putem, još bolje trčeći. Učenik će želeti što pre da stigne svog vodiča i stiže do njega u punom trku. Što više vežbamo ovo, to više mu postaje navike da vodiču brzo donese aportok, i sa što veće daljine donosi to brže trči. Postepeno povećajmo daljinu na 10-50-100 m, i na više. Skoro ne predstavlja nikakav problem poslati tako psa po aportok na daljinu od 1 km (1.000 m) po tragu vodiča. Menjajmo aportoke, vežbajmo sa rukavicama, torbom, ključevima, štapom za šetnju i kasnije i sa teškim aportokom.
Daljim vežbanjem podstičemo korišćenja nosa i vežbamo moć koncentrisanja psa. Više o ovome u poglavlju "Uvod u praktičan rad na terenu".

VEŽBA 12.
DONOŠENJE TEŠKOG APORTOKA, DIVLJAČI - SVEGA - donošeje lakog i teškog aportoka sve do težine 8 kg.
Pas uči iz iskustva. Uopšteno donosi samo predmete sa kojima smo vežbali sa njim. Važno je menjati predmete da pas nauči zahvate istih pri uzimanju i nošenju.  Nije potrebno razglabati da nošenje lisice od 7-8 kg. zahteva drugačiji zahvat od nošenja goluba ili šljuke. Na kraju za donošenje teških predmeta je pšotrebna određeno razvijena muskulatura, i tehnika zahvata i nošenja koje pas mora savladati. Sve to možemo postići jedino stalnim i upornim vežbanjem.
Prema tome čim pas upozna osnovne zahvate aportoka vežbajmo sa raznim predmetima donošenje, sa sitnom divljači, ali uglavnom sa teškim aportokom.

a) Teški aportok se može lako napraviti sa drvenim i metalnim tegovima da bude sve do 7-9 kg. težak. Prvo koristimo samo drvene tegove, jer oni retko predstavljaju problem, pas je već navikao na njih jer je sličan aportok već bezbroj puta doneo. Smatram dobrim da sredinu drvenog apotoka čvrsto uvežemo parčetom nekim krznom (zeca ili lisice). To donekle podseća na divljač, i pas će najverovatnije sa voljom da ga uzima.
Kada pas već rado nosi otežani (veći) drveni aportok postavimo na obe strane spolja metalne tegove (u obliku diska). Sledeće tegove dodajemo samo kada pas ovo već sigurno nosi nekoliko minuta. Bilo bi nerazumno sa 3 kg. odmah preći na 8 kg. težine. Psa bi ovo naglo povećanje težine učinile nesigurnim. Baš zbog toga posle početne težine od oko 3 kg. treba postepeno povećavati težinu. Težinu aportok od 1 kg. povećajmo za 172 kg., to je povećanje za 50%, ali težinu od 3 kg. povećajmo samo za 15%, postepeno. tehniku uzimanja i nošenja, kao i brzo donošenje pas uči aportom po tragu vodiča. U nastojanju da što pre dođe do vodiča zaboravlja sve prepreke i teškoće. Ne plaši se tako lako kao kada prvi put dođe do teškog aportoka.Naravno, ne tražimo da otežani aportok  odmah donese sa 300 m, već sa 30-40. Tu razdaljinu povećavajmo samo kada već sigurno donosi na njoj. Ostavimo vremena psu kod ove vežbe ! pošto obuka počinje u proleće za razvoj muskulature i savladavanje tehnike zahvata i nošenja imamo 5-6 meseci na raspolaganju. Uvek povećajmo težinu aportoka samo kada pas nosi bez znaka zamora i u brzom 5-6 minuta težinu. Veoma je dobar metod za izgradnju pravilnog zahvata pri nošenju donošenje teškog aportoka preko neke prepreke (potok, kanal, oboreno stablo, stepenice, gustiš).
Pri donošenju po tragu vodiča izradimo tako trag da pas mora preći slične prepreke sa aportokom.
Preskakanje (visinskih) prepreka treba vebati, ali pazimo da mladi pas samo jednom dnevno preskače sa teškim aportokom da se ne bi preopteretio. Kod preskakanja se često desi da pri doskoku na zemlju aportok ispadne iz usta psa. Treba se truditi da pas odmah opet uzme aportok u usta, te stojmo blizu prepreke tamo gde je pas preskače da bi mogli pomoći i čam pas uzme aportok koji je ispao otrčimo dalje 10-15 m i tek tada uzmimo aporto od njega. Ovako odradimo pri preskakanju predmeta sa svim vrtama aportoka. vežbe radimo sve dok jaki pas  može da nosi aportok od 8 kg. a slabiji pas aportok od 6-7 kg. bez znaka zamora 10 minuta. Samo na ovaj način možemo prišpremiti psa da kasnije, u lovu, može da izvrši teške zadatke pri donošenju lisice, zeca ili guske bez teškoće i zastoja.

b) Teška koža lisice. U zahvatu i nošenju kod donošenja teškog aportoka i teže sitne divljači (lisica, zec) postoji znatna razlika.Ustvari je aportok izbalansiran, na sredini stanjen za zahvat i tvrd. Zahvat lisice i zeca  zahteva drugačiju tehniku zahvata, jer pas mora sam da nađe mekšu sredinu divljači gde ju je najcelishodnije uhvatiti da divljač bude u ravnoteži sa obe strane i da može da je nosi. Za ovu vežbu koristimo krzno lisice teško 6-7 kg. Pripremu ovog aportoka sam već opisao. Neka rep ne fali, jer kod prirodne divljači on visi i ometa kretanje psa pri nošenju (kada stane na njega), i neka već pri vežbanju navikne na prirodan oblik divljači. Sredinu otežanog lisičjeg krzna, ne u santimetrima nego po ravnoteži,obmotajmo čvrsto u širini oko 12 cm. kanapom tako da bude debela oko 8 cm. Ovim navikavamo psa da divljač hvata po sredini.
Donošenje kože ne predstavlja problem jer je pas već nosio ovu težunu, ali krzno ima neprijatan miris za psa. U tom slučaju dreser mora biti dosledan i na dosada opisane načine mora postepeno da primora psa na uzimanje, držanje i donošenje i na veće daljine. Veoma ima velik značaj da svakako dreser pobedi. Vežbanje prekinimo samo kada je vodič u pravu. Uopšteno se dešava da u obuci pas otkaže poslušnost. Čak planirano osigurajmo ovakve situacije sa greškom psa, da bi ga naterali da se pokori (Videti u sledećem poglavlju).

c) Divljač. (golub, kunić, vrane, svraka, kreja, močvarice, mačke, lisica). Treba vežbati ne samo da pas nauči razne zahvate, već i da se izbegne da pas neku divljač donosi rado, a neku izbegava, mrzi je i gadi se da je donese. Dešava se da "omiljenu" divljač hvata, u radosti, pretvrdo. Ako dreser primeti da pas neku divljači sa posebnom radošću i uzbuđenjem hvata i nosi, neka sa posebnom pažnjom i istrajnošću, brižno, precizno, do detalja, zahteva korektno donošenje.
Češće se dogodi da pas odbije uzimanje ove ili one divljači ili kasni sa njenim uzimanjem (zahvatom). U svakom slučaju, ako od učenika tražimo da donese novu vrstu divljači prvo to odradimo na povodcu i dovedemo na povodcu psa do divljači. Dobro je prvo, kao kod predvežbi, postaviti psa da sedi i na komandu "drži" staviti mu dotičnu divljač u usta, zatim učiniti nekoliko koraka sa psom da nosi i komandovati "sedi" i uzeti divljač. Pohvala. Ako se protivi vežbati dok ne prestane otpor.
Pernatu divljač neka pas hvata sa sastavljenim krilima koji su u ustima psa i sa leđa, stomakom napred. Dlakavu divljač tako da hvata leđni deo. Kod teške divljači je ovaj zahvat neizbežan.
Kada je pas naučio ispravno da drži i nosi divljač, bacimo je nekoliko koraka i uz komandu "aport" ga nateramo da je donese. U ovoj fazi ne smemo dozvoliti da bez komande ide po divljač.
Mnogo puta predstavlja teškoću uzimanje sveže ulovljenog zeca, jer zbog labave kože zec često isklizne iz usta psa. Pre nego što pas aportira toplog zeca vežbajmo sa njim aport toplog kunića i hladnog zeca. Prvog "toplog" zeca postavimo tako da pas priđe sa leđa i dovodimo psa do njega na povocu i naterajmo psa da ga brzo uzme.Donošenje zeca po tragu vodiča vežbajmo samo kada je već naučen da ga uzima - prihvata.
Najveće probleme imamo sa psima koji ne vole lisicu. Ako smo sa psom dovoljno vežbali sa teškim aportokom i otežanom lisičjom kožom donošenje, težina ne predstavlja problem kod donošenja lisice. Preporučujem: pre aporta lisice dovoljno vežbajte sa teškim aportokom. Donošenje lisice počnimo prvom prilikom sa ohlađenom srednje velikom lisicom. Vodič mora svakako biti u pravu, vežbu ne smemo završiti sve dok pas ne uzme i donese lisicu. Veoma je važno vežbati psa da donese lisicu preko raznih prepreka. Na taj način uči zahvat i balansiranje i zaboravlja na odbojnost prema lisici.
Najbolji način navikavanja na lisicu i savlađivanja odbojnosti prema njoj je kontakt sa mladom živom ili ranjenom lisicom.  Ako uspemo u julu-avgustu uloviti mladu lisicu i odmah pustiti psa na toplu ili ranjenu lisicu da je hvata, da je dobro protrese, još bi bilo bolje da je živa, sigurno će "zavoleti" lisicu.
Za vreme napada, hvatanja i otresanja mlade lisice se sklonimo 30 - 40 m da ne ometamo psa. Kada se smiri posle "pobede" nad neprijateljem najverovatnije će potražiti pogledom okolo vodiča, koji ovom prilikom ide dalje unazad kao da želi da ode. Često pas sam uzme lisicu i žuri prema vodiču. Obavezno je korektno predavanje i pohvala. Ovi psi kasnije neće ostaviti lisicu.  Ako pas sam ne donese lisicu, neka to učini vodič i posle 15 minuta neka na povodcu vežba pravilno uzimanje, držanje, nošenje i predaju lisice. Samo ako pas ovo radi samouvereno pređimo na donošenje lisice po tragu vodiča.
Treba iskoristiti svaku mogućnost da vežbamo donošenje lisice. Svaka lisica - zavisno od vremenskih prilika - se može danima koristiti. Okačimo je na promajno mesto, pas mora da donosi i divljač koja pomalo miriše.
d)Golub i jaje. Sa njima vežbajmo samo ako pas jako tvrdo nosi. Dobar aporter pernatu divljač donosi živu, prilagođava zahvat prema divljači koju donosi. Kod pasa koji su učeni aportu kroz igru je često griženje i i tvrd zahvat kod lake divljači. Ako psa učimo aportu prema prethodnom sistemu, a ipak tvrdo nosi i gnječi, uzrok najverovatnije možemo potražiti u nervnom sistemu psa. Uzbudljiv, nemiran i nesiguran pas je češće naklonjen tvrdom držanju nego jedan staložen, miran pas. Ako učenik predmet ili divljač pretvrdo nosi vežbajmo na povodcu donošenje tvrdo kuvanog jajeta i sveže odstreljenog goluba. jaje već na manji pritisaj puca, prska, a golub odbacuje puno perja usled jačeg stiskanja.  Prirodno pas treba da je na povodcu. Svaki predmet jednom postavimo pse u usta pa uzmemo, zatim tražimo da pas uzme sa zemlje i ako neće odmah intervenišimo sa bodljikavom ogrlicom ako tvrdo drži i lomi jaje ili grize goluba. (Vidi odeljak griženje divljači).
Ako zadatak dva-tri puta uradi zadovoljavajuće odmah vežbajmo sa lisicom ili lisičjom kožom, i svaki predmet neka donosi preko prepreka.  Sigurno će naučiti, zavisno od situacije, da hvata čvrsto ili mekše.
e) Ključevi i džepni nož. Veoma je dobar način da naučimo psa da donosi svežanj ključeva ili džepni nož. Oba ova predmeta pas drži oprezno i mekano jer mu je tvrdoća metala neprijatna. Dalji značaj ove vežbe je da pas nauči da pronađe vodičeve izgubljene stvari. Po prilici vežbajmo donošenje sa šeširom, kapom, štapom, smotanim povodcem, novčanikom, jer to može biti samo od koristi.

VEŽBA 13.
DONOŠENJE BEZ KOMANDI
Veoma korisna i poželjna osobina psa. Obučeni lovački pas neka donese svaku hladnu nađenu divljač, čak i kada malo "miriše" bez komande. Sutradan posle lova se tako nađena divljač još može iskoristiti. Na terenu možemo razrešiti skriveno surovo delovanje lovokradica kada pas nađe divljač u omči ili zamci. Ovu osobinu možemo razviti i ako pas nije neki urođeno veliki aporter.
Počnimo vežbanje tako što pored puta ili šume bacimo što dalje divljač u gustiš, i više komada, ali tako da možemo pratiti pogledom rad psa. Posle nekoliko sati ili sutradan pretražimo sa psom taj deo terena na vetar i posmatrajmo da li pas pronađenu divljač uzima i donosi bez komande. Ako ne uzima divljač odmah komandujmo "aport" i naterajmo ga na donošenje. Kada je donese pohvalimo ga.
Retko će se desiti da dobro obučeni aporter na komandu "aport" ne donese divljač. U tim izuzetnim prilikama na povodcu primorajmo psa na aport. Posle nekoliko ponavljanja pas redovno uzima divljač koju nađe bez komande i donosi. Vežbajmo u gustišu gde pas ne vidi nas ni mi njega.
Postepeno povećavajmo sigurnost. Odstrelimo divljač na ivici šume i ostavimo je da leži, tako da nema pored sebe miris čoveka, a sutradan dođimo sa psom i potražimo je.
Posebno je važno vežbati sa hladnom lisicom. Ako i nju donese, možemo reći: imamo psa koji bezuslovno donosi.

VEŽBA 14.
DONOŠENJA UZ RAZNA OMETANJA
Pošto je pas naučio da svaki pronađeni predmet treba da odnese do vodiča i nosi, navikavajmo ga da isto to učini i uz razna ometanja - uznemiravanja. U grupnim lovovima ovakvih ometanja ima na pretek i treba da nauči da ono što je uzeo nikako ne sme ispustiti ni pod kojim uslovima. Prema tome namerno izivamo takve uslove koji ometaju psa. Prvo u blizini vodiča, a posle dalje (100 m i više...) Naprimer: pogoniči se dernjaju, pomoćnik vodi i podstiče drugog psa, imitiranje ranjenog zeca, pucnji, divljač koja beži, domaća živina u blizini.... Ako slučajno vidimo zeca kako leži u logi postavimo u blizini aportok i kad ga pas ponese dignimo zeca, i još bolje pucajmo za njim.
Ovo preporučujem samo kada je pas već naučio zaleganje i puženje pouzdano i kada je poslušan na zeca, da, ako bi slučajno pustio aportok i pojurio zeca, po povratku na povodcu sledila kazna sa puženjem i ponovnim uzimanjem aportoka.

ODNOS VODIČA I PSA ZA VREME UČENJE APORTA
Onaj koji je do sada pažljivo čitao zapazio je da smo do sada prinudili psa na željeno ispravno ponašanje izbegavajući svaku igru i naviku sa igrom. Svaka igra je otrov pri obuci. Jednom će nekada u lovu pas obučen kroz igru izneveriti vodiča. Suština i cilj osnovne obuke je - ovo smo već više puta naglasili - ne samo naučiti psa određenim radnjama i ponašanjima, nego staviti do znanja psu i pokazati mu da je suprostavljanje volji vodiča bezizgledno.
Ovaj proces koji se događa u svesti psa je važniji iz ugla kasnijeg rada sa psom nego učenje - postizanje rezultata u pojedinim radnjama.
Dok pas to shvati i prihvati više puta će se naći u sukobu sa vodičem, u osnovi toga je protivljenje psa da se povinuje drugom, ne htenje, ali kraj uvek mora biti isti - pas se mora pokoriti volji vodiča.Za vreme obuke se više puta ukazuje prilika za iskušavanje moći. Najizrazitiji primer je kada pas napadne vodiča, reži na njega ili grabi prema njemu. Doduše ove prilike su retke, ali ne i isključene.  Od 500-600 pasa sam naišao na tuce ovih prilika. Pa ako se tako nešto desi vodič treba da reaguje po prethodno opisanom. Što mirnije, staloženije i sa samosavlađivanjem deluje vodič to je uspeh brži.  Može pobediti samo dreser koji je u ovakvim situacijama samouveren. Ko se i sam boji, ne može biti vođa čopora! Samo tvrda volja vodiča i samouverenost !
Uopšteno je prijemčivost pasa na obuku u takvoj meri prisutna i tako se ponašaju da se prethodno opisano sukobljavanje volje i ne dešava i nema potrebe za "borbom moći". Ali to može biti često opasno, jer pas nije iskusio beskomromisnu vlast i nadmoć vodiča. Za slučajeve tvrdog psa preporučujemo da pokušamo sami da izazovemo suprostavljanje psa i da ga zatim suzbijemo po prethodno opisanoj metodi. Ova prilika se nudi pri donošenju, i nemojmo se ustručavati primeniti kod pasa koji donose sa radošću. Sigurno će se isplatiti u kasnijem celom životu psa. Čim pas na komandu "drži" uzme naviknuti aportok sa zemlje, zamenimo ga sa predmetom koji ne uzima rado. Vežbajmo sa ovim predmetom sve dok ne izgubi volju i otkaže na komandu, neće da uzme predmet, i tada ga bodljikavom ogrlicom primorajmo da nekoliko puta uzme aportok jedno za drugim.
Često naiđemo na otpor ako sveže ulovljenu mačku ili lisicu na 12-15 sati plitko zakopamo ili pokrijemo travom i zatim koristimo za vežbanje donošenja. Ovako tretirana grabljivica ima miris koji je odvratan za svakog psa. Ovim načinom ćemo odgajiti stvoriri sebi aportera koji nikad neće zakazati.Najvažniji osnovni princip kod učenja donošenja: pas donosi jer treba, a ne zato što mu to pričinjava radost ili zadovoljstvo. Radost donošenja dolazi sama od sebe, kada nauči pravilno donošenje. Od tog momenta znači psu da može da donese.



   

IZVEŠTAJ SA II MEĐUNARODNOG JESENJEG UZGOJNOG ISPITA U KOVINU 9. i 10.10. 2010. godine

Desno: otvaranje II INT. HZP-a - intorniranje himni, levo deo učesnika II INT. HZP-a na zatvaranju

Sudije na II INT. HZP-u (sa leva na desno): Velimir Neković, Laslo Torma, Fritz Blumel, Goran Zubanović, Miodrag Jojić i Đura Munćan
 

9. i 10. oktobra 2010. godine, u subotu i nedelju, u organizaciji Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba i lovačkog udruženja "Lovac" iz Kovina i lovačkog društva "Fazan" iz Kovina, a pod pokroviteljstvom Deutsch Drahthaar Welt-Werbanda i Kinološkog saveza Republike Srbije je održan II Međunarodni jesenji uzgojni ispit za nemačke oštrodlake pse na terenima lovišta LU "Lovac". (Fotografija levo: a baterija na terenu pre početka ispita sa leva na desno Dragan Nedeljhković sa Bokkom, Predrag Marković-Mapac, Dragutin Jakovac sa Juliusom v. Schaar, sudije Miodrag Jojić, Laslo Torma i Fritz Blumel, Vojko Pirher sa Danteom, vođa utakmice Emil Đorđević i pucač Lazar Pejov, fotografija desno gospodin Blumel drži govor 9. ujutro pre početka manifestacije). Na ispitu su sudile sudije Fritz Blümel iz Straubinga u Nemačkoj, Goran Zubanović iz Westerstedea u Nemačkoj, Velimir Netković iz Uzdina, Đura Munćan iz Vršca, Miodrag Jojić iz Novog Sada i Laslo Torma iz Padinske Skele (iz Srbije). Delegat KSS-a je bio njen predsednik gospodin Dušan Nešić iz Kostolca, vođa utakmice Emil Đorđević iz Kovina, vođa baterije Zvonko Lužajić iz Kovina, sekretar ispita Lazar Pejov iz Kovina.

    Na ispit je prijavljeno 8 pasa, 2 iz Slovenije i 6 iz Srbije. Na našu žalost nije bilo više vodiča iz okruženja - mađari su istog vikenda organizovali jesenji uzgojni ispit i svestrani ispit (njihov Klub nemačkih ptičara gde sve nemačke rase polažu zajedno, po nešto modifikovanim nemačkim pravilnicima), bugari su takođe organizovali HZP i VGP (sa nemačkim sudijama), te su svi bili zauzeti u svojim matičnim Klubovima. Dogovorili smo se sa čelnim ljudima ovih Klubova da se ubuduće dogovaramo o terminima većih manifestacija da bi mogli učestvovati svi na njima i uporediti svoje pse. Naših takmičara se prijavilo malo, treba spremiti pse za ovakav ispit, što većini još ne uspeva. Pored ovih nesretnih podudaranja termina je i naš "bratski Klub" iz Temerina istog vikenda organizovao "svoj" HZP sa svojim sudijama, te je sve to rezultiralo ovim, malim brojem prijavljenih pasa (za ovakvu manifestaciju u čije organizovanje je uloženo mnogo napora i sredstava) sa kojim nismo zadovoljni.

    Cilj Srpskog DD Kluba pri organizaciji ovog ispita je bio da omogućimo jedan ozbiljan presek i vidimo dokle smo stigli u vođenju i obuci oštrodlakih nemaca,i, što je još važnije, da da ocenimo naše pse onako kao to rade u matičnoj zemlji i matičnom Klubu - Verein Deutsch Drahthaaru, i da pri tom mi, i vodiči, a posebno sudije, učimo od nemačkih sudija, tj. usaglasimo kriterijume.Jer iskusni sudija koji je došao da sudi kod nas po nalogu glavnog vođe uzgoja Verein Deutsch Drahthaara gospodina Sigurda Cronaissa, gospodin Fritz Blümel je jedan od najiskusnijih sudija Nemačke (A sudija): pobednik Hegewalda, 4 puta plasiran među prvih deset na Hegewaldu, četiri puta glavni organizator Hegewalda, odgajivač nemačkih oštrodlakih pasa, vlasnik renomirane odgajivačnice "vom Stadtgraben", jedan od 11 nosilaca zlatne značke Verein Deutsch Drahthaar od osnivanja (1902.) do danas, srebrne i zlatne igle Hegewalda, sudija koji je u svojij 74 godina ocenio na hiljade pasa.... I koji je voljan da pomogne, razjasni i poduči. Gospodina Blümela je doveo Goran Zubanović, naš član i podpredsednik Kluba zadužen za vezu sa matičnim Klubom i Svetskim savezom nemačkih oštrodlakih pasa, poznati dreser, odgajivač, vodič i lovac u Nemačkoj, vlasnik odgajivačnice "Balkanhoff", takođe sudija za rad.

    II Internacionalni jesenji uzgojni ispit je počeo u subotu ujutru po programu koji je štampan u katalogu manifestacije. Kao i obično, učesnici su kasnili. Od osam prijavljenih pasa na ispit je privedeno šest pasa. Svečano otvaranje je obavljeno na platou ispred Lovačkom doma LD "Fazan" u Kovinu, uz zvuke lovačke muzike i postrojene vodiče i pse, intoniranje srpske, slovenačke i nemačke himne, svečani govor predsednika Srpskog DD Kluba Lasla Torme i gospodina Fritza Blümela. Po izvlačenju brojeva formirane su dve baterije po tri psa.

    Prvu bateriju su ocenjivali Fritz Blümel kao glavni sudija, te sudije Miodrag Jojić i Laslo Torma (sa Predragom Markovićem - Mapcem kao prevodiocem i konsultantom). U njoj su ocenjivani psi Hjortlund`s Dante sa vodičem Vojkom Pirherom, Julius vom Schaar vodiča i vlasnika Dragutina Jakovca i Boka Dragana Nedeljkovića. (Fotografija desno vodiči i psi II baterije na terenu pre početka ispita, sa leva Nemanja Bogdanović sa Julius v. Schaarom, Dragan Bunardžić sa Dagom i Stevan Mladenović sa Z-Ruto Fantastic of Miki, dole Vojko Pirher sa Hjortlund`s Danteom na terenu)

    Drugu bateriju su ocenjivali sudije Goran Zubanović, Velimir Netković i Đura Munćan i u njoj su ispitivani psi Dag sa vodičem Draganom Bunardžićem, Jupp vom Erthal vodiča Nemanje Bogdanovića i Z-Ruto Fantastic of Miki vodiča Stevana Mladenovića.

    Prvi dan su se, po programu, ispitivali psi u disciplinama rada u polju i na vlečkama. Radilo se do 14 časova na terenu, bilo je dovoljno vremena. Vetar je bio slab, temperatura oko 15 stepeni celzijusa, vreme suvo, bez kiše, i oblačno. Povoljno za rad i ocenjivanje pasa. Zeca je bilo dovoljno, fazana za ocenjivanje u drugoj bateriji dovoljno, a u prvoj se moralo pribeći ocenjivanju marke na puštenog fazana jer je, u podne, u inače bogatom lovištu i uz puštanje 50 fazana predhodno veče, sva divljač bila u gustišu i kukuruzu koji još nije skinut.

    Psi su dobro odradili discipline u polju, i zaslužili dve visoke vrlo dobre ocene od 11 poena na rad na tragu zeca, jednu 10, jednu devetku i jednu sedmicu. Gospodin Blümel, kao i Zubanović, su demonstrirali svoje znanje i iskustvo u ocenjivanju i načelo otvorenog suđenja: po završetku svake discipline su detaljno obrazložili ocenu za svakog psa i prodiskutovali rad pasa u razgovoru sa vodičima.

    U 14 časova su se svi učesnici vratili u lovački dom u Kovin na ručak, prvoklasan i ukusan paslulj i mali odmor, da bi se zatim nastavio rad na terenu ocenjivanjem vlečki. Na vlečki su ispala dva psa: Z-Ruto Fantastic of Miki Stevana Mladenovića (koji je za discipline rada u polju dobio visoke ocene) zbog nedenošenja fazana na vlečki i Boka Dragana Nedeljkovića zbog nedonošenja zeca na vlečki. Ostala četiri psa su odradili vrlo dobro vlečke sa ocenama po deset bodova. Aporti su bili nešto lošiji, što potvrđuje staru konstataciju, koju je ponovio i gospodin Blümel: mi imamo dobre pse, ali ili ne znamo da ih obučimo, ili ne radimo dovoljno sa psima.

Po završetku vlečki i obrazlaganja ocena svi učesnici su se vratili u lovački dom u Kovin, gde se, posle okrepljenja i diskusije među vodičima od 19 časova održao seminar - razgovor sa gospodinom Blümelom koji je odgovarao na pitanja zainteresovanih o ocenjivanju eksterijera i rada (boja očiju, dlaka, bodovanje na ispitima itd.). Gospodin Blümel je strpljivo odgovarao na pitanja, Goran Zubanović vatreno prevodio. Na našu molbu da da ocenu rada naših pasa je rekao da imamo dobre pse, koji se nimalo ne razlikuju od materijala u matici, ali da na polju obuke i vođenja pasa moramo još napredovati. Razgovarali smo sa njim o prevođenju Tabelove knjige o obuci svestranih lovačkih pasa i on je podržao ideju obećao pomoć pri dobijanju dozvole za prevod od porodice Tabela jer je prijatelj njegovog sina Uve Tabela. /Fotografija desno gore Hjortlund`s Dante, prvoplasirani na INT. HZP-u nosi zeca posle vleč, levo iskusni sudija iz Nemačke Fritz Blumel, desno dole sudija i podpredsednik Srpskog DD Kluba Goran Zubanović)

Po završetku razgovora se prešlo na zajedničku večeru i druženje. Goran Zubanović i Blümel su ostali sa nama do kraja i otišli među poslednjima na spavanje, iako su putovali skoro 20 sati i stigli u Kovin u tri sata ujutro, samo pet sati pre početka ispita. U svom obraćanju učesnicima je gospodin Blümel istakao da je osetio, na svoju radost, da je porodica oštrodlakih nemaca dobila novog člana koji radi u izvornom duhu matice, da smatra da su članovi Kluba u dobrim rukama i obećao svu podršku i pomoć u Verein Deutsch Drahthaaru i Deutsch Drahthaar Welt-Verbandu. Takođe se ponudio da dođe sledeće godine da sudi i da održi jedan ozbiljan seminar za suđenje za koji bi se temeljno pripremio sada kada zna našu situaciju i potrebe, što smo mi sa radošću prihvatili. Doslovno je rekao: "Hoću i želim da Vam pomognem, koristite me dok možete i zovite !" (misleći na svoje godine).

    Drugi dan, u nedelju ujutro, posle zajedničkog doručka, su svi zajedno krenuli na ocenjivanje disciplina rada na vodi na Crnu Baru kraj Kovina, na deo koji su prethodni dan sudije odabrale. Svi psi su prošli (položili) discipline na vodi, ali se i tu pokazala slaba pripremljenost pasa i neadekvatno vođenje: ocene su se kretale od 4 do 9 bodova. Sudije iz Nemačke su zamerile vodičima previše podsticanja pasa, jer se samo jednom sme izdati komanda, sve ostalo smanjuje ocenu i pokazuje slabu obučenost pasa.

    Ocenjivanje na vodi je završeno u 11 časova i svi zainteresovani - vodiči, sudije i gledaoci su se prevezli do lovačkog odmarališta u prelepom ambijentu hrastove šume pored Crne bare na uzojnu smotru na koju je prijavljeno 12 pasa i na kojoj su sudili gospoda Blümel i Zubanović demonstrirajući na najreprezentativniji način ocenjivanje eksterijera nemačkih oštrodlakih pasa po "nemačkom" sistemu, uz detaljno obrazlaganje karakteristika svakog psa. Ocenjivanje je trajalo dugo, jer je bilo detaljno, u stajanju, hodu, trku, sa preciznom ocene dlake. Publika je pomno pratila ocenjivanje i upijala svaku reč iskusnog Blümela, koji je sa svoje strane uživao da nam da što više informacija, uz prevođenje i asistenciju gospodina Zubanovića.

    Za to vreme su obrađene ocene i popunjene ocenske liste i po završetku uzgojne smotre i povratku učesnika u lovački dom sudije su potpisale potrebne dokumente i prešlo se na proglašenje rezultata i svečano zatvaranje II Int. HZP-a.

REZULTI II INTERNACIONALNOG JESENJEG UZGOJNOG ISPITA:

I BATERIJA, Sudije Fritz Blumel, Miodrag Jojić i Laslo Torma

1.HJOTRLUND`S DANTE SLRNŽ 001660, vlasnik Bojan Valenčič, vodič Vojko Pirher
  OCENE PO DISCIPLINAMA: rad na tragu zeca 10, nos 10, pretraživanje 10, stajanje 11, vodljivost 10, volja za rad 9, rad na tragu žive patke 6, traženje izgubljene patke 8, vlečka fazana 10, vlečka zeca 10, aport 10, poslušnost 8, sledoglasan, forma/dlaka 10/5, položio sa 194 bodova, I mesto, najbolji pas ispita

2.JULIUS vom SCHAAR JR 78088, vlasnik i vodič Dragutin Jakovac
   OCENE PO DISCIPLINAMA: rad na tragu zeca 7, nos 10, pretraživanje 10, stajanje 10, vodljivost 10, volja za rad 9, rad na tragu žive patke 4, traženje izgubljene patke 5, vlečka fazana 10, vlečka zeca 10, aport 10, poslušnost 6, nem na tragu, forma/dlaka: 10/10, položio sa 172 boda, četvrto mesto

3. BOKA JR 77567vlasnik i vodič Dejan Nedeljković 
  OCENE PO DISCIPLINAMA: rad na tragu 9, pretraživanje 7, stajanje 9, vodljivost 9, vlečka fazana 10, vlečka zeca 0, aport 8, sledoglasna,forma/dlaka:11/11, nije položila ispit zbog nedonošenja zeca na vlečki

II BATERIJA, sudije Sudije Goran Zubanović, Velimir Netković i Đura Munćan

1.DAG JR 77451, vlasnik Dalibor Stanković, vodič Dragan Bunardžić
  OCENE PO DISCIPLINAMA: rad na tragu zeca 11, nos 10, pretraživanje 7, stajanje 10, vodljivost 7, volja za rad 10, rad na tragu žive patke 8, traženje izgubljene patke 6, vlečka fazana 10, vlečka zeca 10, aport 9, poslušnost 10, sledoglasan, forma/dlaka:9/7, položio sa 189 bodova, II mesto

2.JUPP vom ERTHAL 208542, Vlasnik Siniša Vukanović/Nemanja Bogdanovć, vodič Nemanja Bogdanović
  OCENE PO DISCIPLINAMA: rad na tragu zeca 10, nos 10, pretraživanje 9, stajanje 10, vodljivost 9, volja za rad 8, rad na tragu žive patke 6, traženje izgubljene patke 9, vlečka fazana 9, vlečka zeca 10, aport 10, poslušnost 10, sledoglasan, forma/dlaka: 10/9, položio sa 189 bodova III mesto (isti broj bodova kao Dag, ali je stariji)

3. Z-RUTO FANTASTIC of Miki JR 87684, vlasnik i vodič Stevan Mladenović
  OCENE PO DISCIPLINAMA. rad na tragu zeca 11, pretraživanje 10, stajanje 11, vodljivost 9, vlečka fazana 0, sledoglasan, nije bio na uz. smotri, nije položio jer nije doneo fazana sa vlečke.

Levo Crna Bara na kojoj su ispitivani psi u radu na vodi, fotografija desno Jupp vom Erthal aportira patku.






Fotografija levo dole ocenjivanje eksterijera, desno dole predsednik Srpskog DD Kluba laslo Torma predaje pehar Draganu Bunardžiću za osvojeno II mesto sa Dagom

 Ponovo su postrojeni vodiči sa psima na platou ispred lovačkog doma, sada po redosledu osvojenih bodova - kvalifikaciji, sledilo je intoniranje himni uz skinute šešire, te je predsednik Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba Laslo Torma je održao govor i analizirao tok i rezultate II INT. HZP-a, posle njega je isto učinio i g-din Blümel. Zatim su proglašeni rezultati i podeljeni pehari, medalje, pokloni (hrana za pse "Premil) i diplome učesnicima - vodičima na ispitu i zahvalnice svima kojima su pomogli u organizaciji ispita:KSS-u, SO. Arilje, SO Kovin, "Mini farmi Nedeljković", mesari "Nedeljković", "Premil" fabrici hrane za pse. Potom je predsedni Srpskog DD Kluba podelio prigodne svečane plakete - zahvalnice gospodinu Blümelu za trud i energiju da dođe na ovu manifestaciju i doprinose njenom kvalitetu kao i za želju da pomogne našem Klubu, gospodinu Zubanoviću za sve njegove zasluge u organizovanju ovog ispita i našeg Kluba, jer bez njega svega ovoga ne bi bilo, Marku Popoviću, osnivaču Kluba za energiju kojom je podigao Klub, Emilu Đorđeviću za nepresušnu energiju kojom je organizovao ovaj i niz drugih manifestacija Kluba, LD "Fazan" iz Kovina za pomoć i predusretljivost pri organizaciji manifestacija i gospodi Dušanu Nešiću i Mahmudu Al Dagistaniju, predsedniku i generalnom sekretaru Kinološkog saveza Republike Srbije, za pomoć i podršku radu Kluba, bez koje ovaj Klub ne bi funkcionisao na ovom nivou.

    Posle zatvaranja II INT. HZP-a učesnici su pristupili zajedničkom ručku i druženju do pred mrak, kada su se oprostili i krenuli svojim domovima. Gospodin Blümel se zahvalio svima na fer učestvovanju i pozivu da dođe i izrazio volju da se što pre ponovo vidimo i poručio nam da nastavimo naš rad ovako kako sada radimo.(Fotografija ispod levo odličja gospodina Blumela: zlatna igla Hegewalda, zlatna značka VDD-a i srebrna igla Hegewalda, fotografija desno Vojko Pirher pušta Dantea na trag zeca)

    Rezime II INT. HZP-a za kraj ovog izveštaja: Organizatori (četvorka Emil Đorđević, Dragan Bunardžić, Zvonko Lužajić, Lazar Pejov) su odradili prvoklasan posao, sve je teklo bez zastoja, sve je bilo obezbeđeno (katalog, sudijske beležnice i notesi, idetifikacione kartice, hemijske olovke, kompjuterska podrška, hrana, piće, divljač, teren.....)i kvalitetno, uz besplatnu hranu i piće sim učesnicima. Gostoprimstvu i domaćinu - usluzi u lovačkom domu svaka pohvala. Dovođenje gospodina Blümela od strane Zubanovića pun pogodak. Videli smo visokokvaliteno suđenje na licu mesta, uživo, u praksi, bili smo deo toga, bili smo uz jednog od velikana Verein Deutsch Drahthaara. Sudio je smireno, otvoreno, znalački, objektivno, nepristrasno i dobronamerno. Moramo reći da su naše sudije, iz Srbije, bile na visini zadatka i da nije bilo velikih razlika u pri oceni rada pasa, možda smo mi za nijansu oštriji od nemaca. Gospodin Blümel se iznenadio visokim nivoom razumevanja problematike rase koju su ispoljili naši članovi iljudi iz Kluba i pohvalio rad Kluba. Ono što smo od njega naučili je smirenost, analiza situacija, otvorenost suđenja i davanje iste šanse svim psima.Svim vodičima se zahvaljujemo na fer, tolerantnom i drugarskom držanju. Gostima iz Slovenije, gospodinu Valenčiču i Pirheru se zahvaljujemo što su uveličali našu manifestaciju svojim prisustvom. Oni su uvek dobrodošli kod nas i u naš Klub !

Svi mi smo bogatiji za jedno veliko iskustvo i druženje.

Imamo dobre pse, samo treba raditi !



Organizatori II INT. HZP-a, sa desna na levo: Emil Đorđević, Zvonko Lužajić i Lazar Pejov

GALERIJA FOTOGRAFIJA sa II INT. HZP.a (pritisnuti)