NEMAČKI OŠTRODLAKI PAS II deo - Karakteristike rase i istorijat

KARAKTERISTIKE RASE

      Nemački oštrodlaki pas je pasioniran i čvrst radni – lovački pas. Ima dobar karakter i uravnotežen nervni sistem. Veoma je prilagodljiv, živahan, ali u osnovi tvrd pas sa jakom voljom, tako da je sposoban za izvršavanje i natežih zadataka u lovu pri natežim vremenskim uslovima i na teškim terenima u čemu mu pomaže čvrsta - oštra dlaka i kompaktno građeno snažno telo. Anatomski je  veoma snažno građen pas, u radu  energičan i veoma izdržljiv.

      Slično kratkodlakom nemačkom ptičaru, efikasan je u polju sa jakim nagonom za markiranjem, a posebno je uspešan u radu na vodi. Rad u šumi mu je natprosečan. Smireniji je od kratkodlakog, nešto sporijeg pretraživanja skoncentrisanog na nalaženje divljači. Ima razvijen nagon za praćenje traga.  Nemci kod njega traže bezuslovnu oštrinu na predatore i ranjenu divljač.

      U obuci zahteva energičan, dosledan i trajan tretman od strane vodiča.

D L A K A

      Ono što karakteriše ovu rasu, pored velike lovačke strasti za sve vrste lovova i čvrstine je dlaka, po kojoj je i dobila ime i koja daje specifičan izgled oštrodlakom nemcu. Dlaka nije oštra i pas bradat da bi dobro izgledao na nalepnicama nego u funkciji lova. "Drathaar" na nemačkom u prevodu znači "žičastu dlaku", mađari kažu "dròtszörü" što takođe znači pas sa "žičanom" dlakom. Naš izraz - oštrodlaki nemac takođe pogađa suštinu.

      Dlaka, kod ove rase, je tvrda, čvrsta, dužine između 2 i 4 cm po telu, sa gustom podlakom (zimi guščom, leti nešto ređom) i štiti psa od vremenskih neprilika (hladnoće, kiše, snega, leda) i povreda pri radu na teškom i pokrivenom terenu: trsci, šašu, kupini, šipražju, koprivi...... Brada i brkovi štite nosnik i labrnje, obrve oči. Takođe je važno je da je oštra i dobro pokriva telo po prsima i bokovima, delovima tela koji su najviše izloženi kontaktu sa rastinjem pri radu, i da nema "golih", ranjivih  površina ispod pazuha i na stomaku. U poslednje vreme su "u modi" psi sa oštrom ali veoma kratkom dlakom, skoro nalik kratkodlakom nemcu, koje odaju samo brada i brkovi. Ali moda je prolazna, a poželjna i prava dlaka je duga 2-3 cm i ovlaš pokriva obrise tela.

Ilustracija tipičnog mužjaka iz standarda matičnog Kluba (VDD)

NASTANAK I ISTORIJAT RASE

      Nastanak rase je istorijski vezan za promene u razvoju društva krajem XVIII veka nastale  Napoleonovim ratovima, i industrijskom revolucijom, tj. raspada feudalizma sa velikim zemljišnim posedima – feudima na kojima je mogao da lovi samo gospodar i njegova klika i stvaranja srednje “građanske” klase  koja je imala materijalnih mogućnosti, vremena i prava da lovi sistemom koji danas nazivamo sportskim lovom.

      Nov sloj ljudi koji su lovili u jednoj veoma razvijenoj lovačkoj kulturi ,,ao što je bila Nemačka, nije imao mogućnosti da održi velike štenare – odgajivačnice sa brojnim osobljem i rasama za svaki vid lova. U glavama tadašnjih nemačkih lovaca koji su shvatali da nema lova bez lovačkih pasa se oko 1800 .godine rađa ideja o stvaranju – uzgajanju jedne rase lovačkih pasa koja bi bila pogodna za lov sve vrste plemenite i štetne divljači (predatori su tada smatrani štetnim). Drugim rečima da od brojnih postojećih specijalističkih rasa naprave jednog univerzalnog – svestranog lovačkog pomoćnika. Moto im je bila i danas poznata izreka princa Solmsa “Dobrog psa za lov,  do tipa kroz rad” (Prinz Albrecht zu Solms-Braunsfels: "Durch Leistung zum Typ").

      U uzgoj su ubacili starog nemačkog ptičara, vodenu pudlu, engleske ptičare (poentere i setere), planinske ovčarske pse i razne kontinentalne ptičare. Stvorene su tri kategorije pasa po dužini dlake: dugodlaki u koje su spadali dugodlaki nemački ptičar, veliki i mali minsterlander i dugodlaki vajmarac, kratkodlaki u koje je spadao nemački kratkodlaki ptičar i kratkodlaki vajmarac i psi grube – čvrste dlake u koje su spadali kostretasti (stickelhaariger) pas, grifon, pudelpoenter i oštrodlaki pas. Najstariji među psima grube dlake je bio kostretasti nemački pas, više snažan nego krupan, izuzetneo grube i duže dlake. U radu se nije odlikovao velikim nagonom za stajanjem, više je naginjao radu posle pucnja i na vodi. Korišćen je u stvaranju oštrodlakog kao osnova. Ova rasa i danas egzistira, ali je malobrojna, u Nemačkoj se godišnje prijavi 50-ak štenaca.

      Razvoj oštrodlakog nemačkog psa nije bio bez trzvica. Grupa uzgajivača je osnovala Klub nemačkih pasa grube dlake i radila na gajenju posebnih, gore navedenih rasa, često zanemarivši radne osobine, forsirajući rasne i eksterijerne posebnosti svake rase.

      Druga grupa odgajivača okupljena oko Freiherr Sigismunda Zedlitz Neukricha (1838-1903) danas poznatog samo po nadimku Hegewald (valjda je i Nemcima predugačko njegovo originalno ime) koji je svoju ogromnu energiju uložio u ideju stvaranja nove rase je u uzgoj ubacila sve rase grube dlake i neke kratkodlake samo sa jednim ciljem: da se stvori dobar svestrani radni pas otporan na vremenske nepogode i teške terene. Hegewald je imao viziju, svoj entuzijazam i sistem je prenosio i na druge odgajivače. U uzgoj je ubačen ponovo i kratkodlaki nemac, biralo se samo na osnovu radnih osobina po veoma strogim principima od koga nije bilo odstupanja. U nekim krugovima se smatralo da ljudi oko Hegewalda prave “fantomskog psa”, da streme nemogućem cilju, diskusije u kinološkim krugovima su stigle do tačke usijanja. Dugo nisu priznavali oštrodlakog kao posebnu rasu. Ali Hegewald nije odustajao. On i njegovi istomišljenici su postepeno došli do tipa psa sa nešto kraćom, ali čvrstom i gurbom dlakom sa izraženim obrvama i bradom na glavi koji je bio svestran u lovu i daleko boljeg stajanja i nosa nego stari kostretasti - oštrodlaki ptičar.

      Energija sa kojom je radio Hegewald i njegova grupa istomišljenika poštujući samo radne osobine i rezultati prikazani na ispitima postepeno utiru put širenju popularnosti ove rase. Ovi ljudi su bili vizionari i idealisti koji nisu žalili trud da postignu željeno. Oko 1900. godine Nemački lovački savez dalekovido uviđa značaj ove rase i daje podršku njenom daljem razvoju. Rasa je priznata i počinje njen upis u registar svestranih lovačkih pasa Nemačke (Jadgebrauchshundverband e. V. osnovan 1899.).

      1902. se osniva Klub nemačkih oštrodlakih pasa (Verein Deutsch-Drathaar e. V.) na čelu sa prvim predsednikom Axe Lauffsom i kristalno jasnim ciljevima uzgoja i standardom kojeg se odgajivači rigorozno pridržavaju. Cilj je postignut: dobijen je lovački pas koji može da na veoma visokom nivou odradi sve zadatke u lovu u polju, vodi i u šumi na svu vrstu divljači. Rasa postaje popularna i širi se brzo.

    Drugu mladost rasa doživljava posle II. svetskog rata kada se širi svetom. Osnivaju se Klubovi koji gaje i vode pse po principima matičnog, nemačkog Kluba, po svim kontinentima od Severne i Južne Amerike do Azije. Matični Klub radi dalje na ujednačavanju kvaliteta dlake i do 70-ih godina uspeva da izbaci jedinke sa dužom i mekšom dlakom iz uzgoja, i dalje sprovodeći rigoroznu selekciju na rad na obaveznim ispitima u radu za sve jedinke koje učestvuju u uzgoju. Važno je napomenuti da Klub nikad nije težio elitizmu, nisu bili važni šampioni za uzgoj, niti su ih “pravili”, već visok radni kvalitet svih pasa. Takva planska, sistematična i dosledna selekcija od postanka rase do danas postavljena na jasnim uzgojnim ciljevima, uz proveru na obaveznim uzgojnim ispitima i razrađenu obuku dala je kao rezultat savremenog oštrodlakog nemačkog psa.

    Danas je ova rasa najrasprostraniji svestrani lovački pas kako u Nemačkoj (sa preko 3000 prijavljenih štenaca godišnje) tako i u svetu. Klub i Svetski savez imaju oko 18.000 registrovanih članova organizovanih u 34 regionalnih organizacija u celom svetu. Nemački Klub oštrodlakih pasa je član Nemačkog lovačkog saveza, Kinološlog saveza Nemačke, Saveza radnih - svestranih lovačkih pasa i FCI-a.