A P O R T - I deo

           Na početku jedna važna stvar i objašnjenje: još uvek ima lovaca i dresera koji misle da mogu svog psa naučiti aportu i kroz igru.Ponosni su što im štene od 6 meseci donese bačenu loptu, komad drveta ili čak i divljač. Ako želimo da ispitamo nagon za donošenjem mladog psa, to je u redu, ali nemojte ni pomisliti da ćete imatu pouzdanog aportera u lovu ako ga obučavate donošenju kroz igru.Na kursu za obuku se pojavi polaznik i kaže "Moj pas već nosi zeca od 4 kg." želeći time da izarazi da on nema potrebe da prisustvuje kursu. Jadni neznalica ! Među 1.000 pasa jedva da postoji jedan pouzdani aporter koji donosi svu divljač ako nije naučen donošenju prinudom. Bez prinude to jednostavno ne ide! Ni sa hiljadu ponavljanja, ni sa pravovremenim pohvalama ne možemo postići siguran rezultat. Postoje psi koji, naučeni aportu kroz igru, donose pernatu divljač ili kunića, ali ako se pojavi neki uznemiravajući faktor zataje, ako poleti fazan na kojeg se puca, ili nedaj bože, skoči zec.Uobičajeno je da takvi psi, kada naiđu na divljač na koju nisu naučili ili je neprijatna za aport (sitne grabljivice, šljuke, vrane, lisica), zataje sa donošenjem - ostave divljač, ne uzmu je u usta.

        Džabe lepe reči i molbe - nema aporta.

       Na pitanje da li učenje aporta - donošenja treba početi pre "dauna" (zaleganja) ili obrnuto, ili pak istovremeno i koji način daje veći uspeh ne možemo dati jednostavan odgovor. (Aport su radi posle "uz nogu" i "sedi", primedba prevodioca). Odgovor u potpunosti zavisi od psa.Ja sam u principu obe radnje obučavao psa istovremeno, u većini slučajeva uspešno. Zaleganje (daun) počnimo samo kada pas već prima (prihvata) razne predmete sa zemlje. Naime zaleganje se mora učiti veoma tvrdim načinom koji psa zaplaši - taj strah prirodno kasnije nestane, kod mekih pasa taj strah često traje satima, čak može trajati i danima i može loše uticati na vežbanje donošenja.Ovde je veoma veliki značaj veštine samog lica koji vrši obuku.

       Sama složena radnja donošenja se uči podeljena na više osnovnih i jednostavnijih delova - vežbi, i to: (Iako se pas obučava aportu u osnovnoj obuci zajedno sa vežbama poslušnosti, aport je složena radnja, tzv. radnja veštine. Ne možete reći psu "idi tamo negde i traži predmet - divljač, nađi, uzmi u usta tako da ne povrediš i brzo ga donesi meni, sedi ispred mene i pusti aportok tek na moju komandu u moje ruke". Zbog toga se ova radnja uči postepeno, kroz jednostavnije vežbe koje neki nazivaju koracima obuke. Te vežbe se kasnije povezuju u celinu i dobija se aport. Slično je i kod drugih složenih radnji kojima se psi uče. Aport, tj. nagon za nošenjem kod pasaj e urođena, nagonska osobina. Po teoriji predstavlja jedan vid prehrambenog nagona. Zadatak vodiča je  da ovaj urođeni nagon modifikuje tako da koristi njemu - čoveku lovcu, tj. da pas njemu donosi predmete na komandu.-U principu je to suština celokupne obuke: mi, uz pomoć niza uslovnih refleksa, forsiramo i razvijamo one osobine pasa koji nama odgovaraju i koji su nama korisni, a ne psu. Primedba prevodioca).

1.Trpljenje rukavice u ustima,
2. Drži,
3. Donesi (nošenje predmeta),
4. Pas nosi,
5. Preskakanje prepreka sa aportom i bez njega,
6. Drži (hvatanje),
7. Drži (samostalno hvatanje udaljenih predmeta, niže),

       Pas sam treba da hvata lakše predmete (predmete koje koristimo pri vežbanju i učenju donošenja, a koji su prilagođeni tome, zovemo "aportok", prim. prev.) Dan za danom pojačavamo prinudu. Kod psa smo potisnuli svaku želju za donošenjem. Pas ne treba da izvršava našu želju jer to hoće, nego zato što mora. To nam je cilj: da ostavi za sobom donošenje kroz igru i njene negativne pratioce (griženje, kidanje, načinjanje, zakopavanje itd.). Veoma je važno da kasnije, bilo kada, možemo da posegnemo unazad na ove vežbe učenja radi korekcija i učvršćivanja naučenog.

Blaži i tvrđi načini prinude su
a) pritiskanje labrnja (usni),
b) štipanje ušiju,
c) gaženje zadnjih šapa,

d) svaki uticaj na koji pas otvara usta (bodljikava ogrlica itd.). Prvi nagoveštaj prihvatanja predmeta je otvaranje usta, i kod tog prvog znaka izdašno hvalimo psa. To se odnosi i na sledeću vežbu. Zato olakšajmo psu taj prvi korak: izbegavajmo sve što ometa i skreće pažnju psa, pas neka bude odmoran, svaka pomoć dobro dođe. Prinudu upotrebiti nakratko. Ubaciti relaksirajuće vežbe, posebno one koje pas rado radi.

8. Hvatanje sa zemlje (pas samostalno hvata predmete koje mu držimooispred usta, postepeno udaljavamo premet, spuštamo ga niže, sve do zemlje, koristit cigle kao pomoć),

9. Donošenje (pas ide do aportoka, uzima ga i donosi so vodiča. Trudimo se da pas što brže donese, vežbajmo sa raznim predmetima, povećavajmo prinudu, ne dajmo mu vremena da razmišlja i okleva),

10.Donesi izgubljeno (predvežba za donošenje po tragu vodiča),

11.Izgubljeno, donesi (donošenje po tragu vodiča, pomagala kratki i dugi povodnik, laki aportok, teški aportok, punjene kože divljači, zec, mačka, lisica.,

12.Donošenje teškog aportoka, raznih predmeta i divljači,
13.Samostalno donošenje (bez komandi) i
14.Donošenje uz ometanja.

Štap i korbač su zabranjeni! Kod svih vežbi učenja donošenja zaboraviti na to. Preći na sledeću fazu - vežbu, samo kada prethodna već dobro ide. Samo tako možemo sa uspehom koristiti prinudu.

VEŽBA 1.
PAS TRPI RUKU VODIČA U RUKAVICI U USTIMA

       Psa postavimo da sedi uz levu nogu sa bodljikavom ogrlicom oko vrata. Pustimo da povodac padne na zemlju i stanemo nogom na njega. Levom rukom obuhvatimo nosnik psa odgore i kažiprstom i palcem pritisnemo usne na zube psa tako da ga zaboli i da ga nagoni da otvori usta. Istog momenta uz komandu"drži" vodič stavlja desnu šaku dlanom okrenutom nagore u usta psu. Popustimo pritisak na usne i uz pohvalu "dobro" (ili "bravo") ostavljamo ruku oko 10 sekundi u ustima. Pri tom levom rukom malo gurnemo glavu psa unapred. Ako uspemo, počešemo ga po glavi, korenu ušiju i hvalimo ga.Svaku neprijatnost sada već treba izbegavati.Pazimo da ruku ne gurnemo toliko nazad da bi da pritisne koren jezika ili usne na kutnjake. Kod ptičara 2-3 prsta neka idu iza predkutnjaka, kod jazavičara 1 prst.Kod prve vežbe nije važno trajanje koliko drži ruku u ustima nego da se pas ne protivi. Posle nekoliko sekundi uz otegnuto "pusti" izvučemo šaku. Sledi velika pohvala. Ovo vežbamo dok pas ne trpi ruku vodiča do 1 minuta bez otpora. Vežba je svrsishodna jel pas radije trpi ruku svog vodiča u ustima neko bilo koji predmet, tako da ovim olakšamo prvu vežbu do maximuma. Pas pri ovoj vežbi uči meko držanje i ne navikava se na griženje i tvrd zahvat.

VEŽBA 2.
"DRŽI!"

       Pas treba da drži (trpi) laki aportok i zečju kožu u ustima. Pristup kao kod prethodne vežbe.Samo mesto ruke u rukavici stavljamo predmet psu u usta toliko duboko da bude iza sekutića i pohvala odmah čim pokaže i malo naklonosti ka držanju. Desnu ruku podvučemo ispod brade da sprečimo ispadanje ili izbacivanje ("pljuvanje") predmeta. Ako pas drži kraće vreme drveni aportok posle 6-15 vežbi koristimo punjenu kožu zeca. Ako i to ide idemo na sledeću vežbu.

VEŽBA 3.
"DRŽI"" I "DONESI"

       Pas drži drveni aportok i zečju kožu.Dok on drži aportok levom rukom ga mazimo po glavi i hvalimo a desnu uklanjamo ispod brade postepeno uz oštru komandu "drži!". Oštar pogled u oči psa ga primoraba da se skoncentriše na vodiča i smanjuje njegov otpor. Na svaki pokušaj da pas sipusti ili ispljune aportok munjevito reagujemo podmećući desnu ruku ispod brade i pridržavajući donju vilicu da se ne otvori uz oštru komandu "drži".

       Biće potrebno 5-20 pokušaja da bi pas držao predmet 1 minut.Svaki put uz otegnutu komandu "pusti" uzmemo predmet psu i hvalimo ga.

       Kod ove tri vežbe izbegavajmo zastrašivanje, a prinuda mora biti umerena, smirena i neumitna-neizbežna, bez ikave velike tvrdoće.Ne škrtarimo sa pohvalama ako se pas ponaša po našoj želji.Jako je važno da pas pusti predmet samo na komandu "pusti".Zato toplo preporučujem da komandu pusti ne izdajemo odmah čim krenemo rukom ka aportoku, nego da ruku nekoliko puta vratimo, da uhvatimo predmet i ponovo vratimo ruku i tek posle 3., 4. pa i 5. - približavanja ruke KADA UHVATIMO APORTOK KOMANDUJEMO "PUSTI" !  Da bi izbegli nekorektno donošenje, tj. predavanje preporučujem sledeće: čim pas nauči da drži aportok na komandu naučimo ga da pusti izričito samo na komandu. Pas je izvanredan osmatrač naših pokreta i postupaka, i to može da nam pogne u obuci. Naime, ako vodič komanduje "pusti" čim dohvati predmet, ili čak kada pruža ruku prema predmetu, a ne kada čvrsto uhvati aportok, pas brzo poveže da aportok može pustiti čim vodič pruža ruku prema psu ili uhvati aportok i bez komande što ima za posledicu otvaranje usta i puštanje aporta pred nogu vodiča pre vremena. "bacanje" aporta pred nogu vodiča pas neuči brzo, potreban je samo jedan mali korak. Da bi to izbegli od početka obukeaporta preporučujem da komanda "pusti" ne sledi čim pas sedne ispred vodiča sa aportom, ili čim uhvatimo aportok, ili neposredno posle toga, nego posle sedanja prvo pomilujemo psa po glavi, sklonimo ruku, još jednom pomazimo psa po glavi i sklonimo ruku, a pazimo da pas pri tome drži aportok, i tek tada uhvatimo predmet i posle male pauze komandujemo "pusti". Ovo kasnije pri učenju korektnog donošenja ima veoma veliku važnost.Psa uči da se skoncentriše.

      Ovde ću da sažmem ceo proces vežbanja kod držanja i puštanja aporta i preporučujem svakom vodiču da to uzme smišljeno k znanju i precizno primenjuje.. Od viška nikad ne boli glava, ali manjak disicpline može imati neprijatne posledice.

      Ako se pas pri dolaženju sa aportom ponaša plašljivo nikako ne idimo prema njemu, već nekoliko koraka unazad uz obilno hvaljenje psa.

       Neki psi, dobri aporteri, od sreće zaborave da sednu ispred vodiča i radosno prave krugove oko njega. Istina, počasni krug nije greška, ali ako se to ponavlja sa više krugova vodič mora energično da se umeša  i natera ga da sedne ispred njega, jer se kvari opšta slika i sled radnji i pas zaboravlja svoj zadatak. Znači još kod podgoja - predradnji naviknomo psa da sedne tu, ispred nas, na rukohvat. ovo možemo postići pri dolasku blagim udarcem prutićem po zadnjici. Izbegavajmo kod pasa koji kruže svaku pohvalu dok ne uzmemo aportok.

Stupnjevi tj. delovanje vodiča, po redosledu:
1. Sedi, po mogućstvu na znak rukom sa aportom u ustima,
2. Pauza (do pola minuta),
3. Jednom - dva puta pomilovati glavu,
4. Mala pauza,
5. Uhvatiti aportok,
6. Mala pauza,
7. Povući ruku,
8. Mala pauza,
9. Ponovo uhvatiti predmet,
10.Mala pauza,
11.Komanda "pusti!" i preuzeti aportok i
12.Pohvala psa.

       Nemojte se smeljuti na ove sitnice. Male pauze imaju veliku važnost. Psa uče korektnom radu.

Meni su veoma važne 5-10 faze, nikada nemojte komandovati "pusti!" dok pružete ruku prema aportoku. Nikada zajedno te dve akcije! I kod odraslih pasa ne žurimo sa preuzimanjem divljači.
(Fotografija levo: pre nego što komandujete "pusti" više puta dodirnite aportok, malo ga prodrmajte, povucite ruku nazad).
      Ovo je posebno važno kod donošenja iz vode, jer pas žuri da otrese vodu sa sebe, što dovodi do toga da često odloži divljač. I, ako je živa - ranjena, patka nestane u šašu i često se više ne nađe.Prethodna preporuka to eliminiše. Čim pas stigne do obale napravimo nekoliko brzih koraka unazad. Nepravilno je ići prema psu i grubo ga zastrašivati.

VEŽBA 4.
NOŠENJE PREDMETA

       Pas sa aportom u ustima sedi pored noge. Vodič korakne ispred njega, levom rukom hvata povodac na kratko a desnu drži ispod brade psa. Uz komandu - poziv "dođi!" napravimo nekoliko koraka unazad i blago povučemo psa. najverovatnije da će pas pokušati da ispusti aportok pre nego što ustane i krene prema vodiču. To sprečimo desnom rukom, blago ga vukući prema sebiuz poziv i ulagivanje psu. Ako ipak ispusti aportok ne smemo ga odmah kažnjavati nego mirno, strpljivo vratimo aportok u usta i iz početaka kako je gore opisano, samo pazimo da ne ispusti aportok.U 90 posto slučajeva posle 6-10 pokušaja uspevamo.Ako ne ide pokažimo više strpljenja. Samo se nemojmo ljutiti. Ako posle nekoliko koraka sedne, uzmimo mu predmet.Kod ove vežbe naš tom treba da je prijateljski.

       Kada pas već nosi, menjajmo premdete - aportoke. U međuvremenu će se otkriti, ako dosada nije, da pas neke predmete radije nosi nego druge, ali vežbanjem odbojnost prestaje.

       Desiće se da će u hodu ispasti predmet iz usta psu. To je zbog toga što pas još ne zna dobar zahvat i kada treba da nosi na veće razdaljine izgubi volju za nošenjem.U ovim sitaucijama je bitno, da uz energično "fujj!", istog momenta predmet brzo i uz blagu prinudu vratimo u usta psu.Posle nekoliko ponavljanja i 3-4 dana pas će laki aportok nositi pored vodiča 3-4 minuta.

VEŽBA 5.
PRESKAKANJE PREDMETA SA APORTOM

       Naši psi rado skaču. Sa radošću preskaču i na povodcu sa vodičem  preko kanala ili manje prepone na komandu "hopp!". Ponovimo to 5-6 puta i videćemo da pas rado skače. Često se pas oneraspoloži i izgubi volju za rad usled monotonih vežbi. Interes vodiča je da psa ne zaplaši u uvoj predfazi obuke, da mu ne dosadi obuka i da ga održi u dobrom raspoloženju. Zbog toga pri obuci aporta vežbajmo preskakanje.

       Najbolje da odaberemo neki uži (korak) kanal, potok, ili prepreku visoku oko 30 cm., da posle 5-6 vežbi povećamo na 50-60 cm. Pas brzo nauči da drži predmet pri preskakanju.p Pri zamornim vežbama donošenja pas je sklon da mekano "labavo" drži predmet, ali pri preskakanju prilagođava zahvat skoku.I za psa će cela stvar biti zanimljivija.U svakom slučaju preporučujem da probate. Dreser neka menja tempo i neka svaku moguću priliku iskoristi da psu obezbedi uslove i prilike za ove vežbe. To će ubrzati stvar.

     Kasnije će nam trebati jedna visinska prepreka (do 110 cm za "ptičare"), kod manjih pasa niže. Ja sam sledeće radio: u uglu dvorišta koji nije prometan sam ogradio površinu 2x4 m. visine 110 cm od žice, letve, oblica... Na jednu užu stranu od 2 m. sam postavio po dve motke vodilje na debljinu daske. Uzmeđu njih sam dodavao daske na visinu po želji. Inače preskakanje treba raditi i u prirodi, kad god se ukaže prilika za tim, sa prirodnim preprekama (sa kojima će pas kasnije da se sreće u lovu). Pas je uvek na povodcu za vreme vežbanja.

VEŽBA 6.
"DRŽI"

       Dosadašnje delovanje psa je bilo pasivno, posle ovoga treba da krene sa aktivnim delovanjem, što znači da predmet koji je postavljen ispred njegovih usta samostalno treba da uhvati i drži.U dosadašnjim vežbama jedva da je bilo prepreka, i osrednji dreser može da postigne da posle nedelju dana pas nosi okolo aportok. Posle ovog povećavamo zahteve.

       Obazrivo, smišljeno i postepeno napredujmo, izbegavajmo svaku tvrdu intervenciju prema psu i sačuvajmo uvek prisebnost. Prvi pokušaj za samostalno hvatanje predmeta predstavlja veću teškoću nego kasnije uzimanje aportoka sa zemlje. Mir, strpljenje i brze intervencije bez grubosti su zakon.

       Dreser stoji sa desne strane psa.Pustimo povodac da padne na zemlju.Na otvorenoj šaci desne ruke držimo aportok tak da vrhovima prstiju dodirujemo donju vilicu psa. Desnom rukom obuhvatimo gornju vilicu psa kao raije opisano kod komande "drži" i prinudimo psa da otvori usta.Istovremeno glavu psa umereno guramo unapred i jednovremeno desnom rukom otkotrljamo aportok u tako otvorena usta psa.Pas mora da iskusi da pritisak prstiju na žvale izaziva bol od kojeg može da se oslobodi samo ako pruži glavu unapred i uhvati aportok.Samo prvom prilikom pomažimo kotrljanjem aportoka, posle više prisiljavajmo pas guranjem glave unapred.na svaki aktivni znak otvaranja usta momentalno prestanimo sa nanošenjem bola i hvalimo.         

       Uspeh najčešće zavisi od umešnosti vodiča. On pojavu volje za akcijom odmah i brzo prepozna i prinudu zamenjuje momentalno pohvalom - nagradom. Prvi korak je najteži, ali i de brže ako pas shvati: pasivnost je bočlna, ako deluje nestaje bol.

       Mesto pritiska desni na zube prstima možemo koristiti povlačenje bodljikave ogrlice napred.

       Smatram svrsishodnim da posle prvog hvatanja prestanemo sa vežbom uz veliko hvaljenje psa, i ponoviti tek posle 1 sata. Dešava se, kod tvrdih pasa, da ni posle 20-ak pokušaja ne uspemo, i da moramo primenuti jaču prinudu. Uhvatimo povodac naposredno ispred okovratnika i povucimo uz komandu "drži!" napred. Na bol izazvan bodljikavom ogrlicom pas će otvoriti usta, i tada uz našu malu pomoć aportok psu stavimo aportok u usta, momentalno prekinimo povlačenje ogrlice i pohvalimo psa. Više načina primene prinude daju isti rezultat, samo se razlikuju u stepenu jačine prinude. Kada pas već samostalno hvata i uzima predmet, menjajmo predmete hvatanja.

       Drugi dreseri prinuđuju psa da uzne predmet tako što ga povuku za uvo, uštinu, ili nagaze na šapu.Ja sam u najviše navrata postizao željeno sa pritiskanjem usne na zube. Ali je u svakom slučaju nepravilno privoleti psa kroz igru, dodvoravanjem i maženjem na otvaranje usta....Ko tako radi ne shvata suštinu zadatka, i sigurno nije obučio više od 2-3 psa.

       Prinudu pojačavamo.  Pas u ovoj fazi hvata aportok ne zato što mu to čini zadovoljstvo, nego zato što to mora, što mu vodič to komanduje.

                          (Nastaviće se, crno bele fotografije iz knjige dr. Tabela, kolor fotografije prevodioca)

SA SASTANKA UPRAVNOG ODBORA I STRUČNE KOMISIJE KLUBA

    Sastanak Upravnog odbora i Stručne Komisije Srpskog Kluba Deutsch Drahthaar je održan 12. juna 2010. godine u prostorijama Lovačkog udruženja "Beograd" (LUB) u Beogradu.

      Sastanak je otvorio predsednik Kluba Laslo Torma, koji je konstatovao da su sa ovog sastanka odsutni Ðordević Emil i Pantelić Dejan. Pozdravio je prisutne, zahvalio se što su našli vremena i nisu žalili truda da dodu po ovom vremenu na sastanak i predložio sledeći

                         D N E V N I   R E D:
1.    Izveštaj o prolećnom delu Klupske aktivnosti;
2.    Analiza prolećnih ispita i utakmica;
3.    Dogovor o jesenjem delu aktivnosti, određivanje sudija;
4.    Izveštaj o dosadašnjim aktivnostima na pripremi  II Medunarodnog jesenjeg
uzgojnog ispita (HZP) i dalji dogovor;
5.    Predlog plana manifestacija za 2011. godinu (za KSS);
6.    Razmatranje i usvajanje Disciplinskog pravilnika i Pravilnika o vrednovanju pasa i
7.    Razno

Komisije rade

       Velja Netković je predložio dopunu dnevnog reda u vidu smernica za rad Stručnog saveta, što je jednoglasno prihvaćeno uz predlog da to bude svrstano u šestu tačku dnevnog reda. Zatim se prešlo na rad po predloženom dnevnom redu.

1.    Predsednik Stručnog saveta Velja Netković je predložio da  Torma pročita izveštaj o prolećnom delu aktivnosti koji je vec ranije istaknut na blogu našegKluba.  Nakon pročitanog izveštaja je konstatovano da su sve predviđenemanifestacije realizovane, što zaslužuje pohvalu, da nije bilo posebnih problema i da se polako izdvajaju - pronalaze tereni gde ima i zeca i fazana za uspešno odvijanje ispita. Zasada smo imali terene sa zecom, veći je problem bio nedostatak fazana za ocenu rada u polju. V. Netković se složio, ali smatra da je sudenje neujednaceno, da su tu problemi.

2.    Goran Šestic je preporučio da za ispite i utakmice tereni moraju biti odabrani tako da garantuju dobru pokrivenost potrebnomn divljaci za uspešan rad i ocenjivanje pasa, da odgovaraju radu oštrodlakih nemaca, a ne da su ogromna otvorena polja i da shodno tome treba voditi računa gde se šta od manifestacija organizuje. Takođe predlaže da se na utakmicama pasa ptičara u organizaciji KSS-a pravi posebna baterija za NOD pse i da naši članovi sa psima učestvuju na tim manifestacijama.

       Nenad Glumac : Kovin ima dobre terene i bogat je sa divljači ali treba izabrati prave vođe ispita koji ce takmičare dovesti na adekvatne delove lovišta. Laslo Torma je istakao da nedostaju stručni ljudi za suđenje, a kamoli za vođu utakmica, pokušaj proširivanja sudijske liste i njenog podmladivanja iz clanstva Kluba je u toku. Do sada je angažovano 8 sudija (ovog proleca). Očekuje se da mlađi članovi kluba počnu sa stažiranjem i suđenjem. Zasada se kandidtati koji su odredeni za sudijske pripravnike, a prihvatili su obavezu,  nisu aktivirali. Marko Popovic je odustao od polaganja za sudiju, Emil Ðordević je bio izuzetno angažovan u prethodnom periodu u radu Kluba i organizovanju manifestacija i vodio je psa te opravdano nije stigao da polaže , a Dejan Pantelić, i pored toga što nije učestvovao ovog proleća na ispitima nije se još prijavio za sudijskog pripravnika iako se toga prihvatio u januaru.

      Goran Šestic je predložio da se jedna od manifestacija Kluba održi u Žitkovcu (Aleksinac), kako bi se i u tom delu Srbije (jug) propagirale radne odlike nemačkog oštrodlakog psa. Apsolutno je potrebno  proširiti naš rad na sve delove Srbije, posebno jug. Netkovic je kritikovao kriterijum suđenja za koji je rekao da je neujednačen bez obzira što je na prethodnom sastanku suđenje razmatrano a i pravilnici su detaljno izanalizirani. Znači glavni zadatak za dalji rad je ujednačiti kriterijum suđenja i naći terene za organizaciju naših ispita i utakmica gde ima i pernate i dlakave divljači u dovoljnom - potrebnom, a koji odgovaraju načinu rada oštrodlakog nemca.

       Potrebno je ponovno i redovno održavati sudijske sastanke u cilju ujednačavanja kriterijuma suđenja. Zajednički je konstatovano da  je trenutno važeci Pravilnik KSRS-a (KSSCG-a), o radu pasa ptičara manjkav, pun nejasnoća i da Klub treba da da predlog KSRS da se pokrene izmena istog.

3.    Po trećoj tački dnevnog reda Miodrag Jojić je povodom prve sledeće manifestacije - utakmice na vodi, predložio dopunu ispitnih disciplina, tj. da se dodaju još tri discipline:  odložljivost; hodanje uz nogu bez povoca i traženje patke bacene na suprotnu obalu kanala (širine oko 5 m) po ugledu na Pravilnike o utakmici na vodi slovenaca i italijana, a da bi utakmica odgovarala zahtevima praktičnog lova na vodi. Pošto su navedene discipline dresurnog tipa maksimalna ocena za njih ne može biti veaa od 10 bodova.To je prihvaćeno, L. Torma se prihvatio da uradi Pravilnik o utakmici na vodi i okači na internet. Predlozi za mesto održavanja ove utakmice su Veliko Gradište (nakon obilaska predsednika Kluba i predsednika

Stručnog saveta ce se doneti konačna odluka o mestu održavanja, zasada nismo u potpunosti zadovoljni lokacijama gde smo radili vodu), Banatski Karlovac ili Kovin. Sudije: Miodrag Jojić, Torma Laslo.
JESENJI UZGOJNI ISPIT U ŠAPCU - za sada neizvestan zbog nedolaska člana  UO iz Šabca Dejana Pantelica. Potrebno je kontaktirati ljude iz Šapca i doneti odluku posle toga.

JESENJI UZGOJNI ISPIT U KOVINU - održati ga , Sudije : Ðura Munćan i Predrag Marković, a po potrebi i druge sudije (zavisno od broja prijavljenih, tj. broja baterija).

JESENJI UZGOJNI ISPIT U POŽAREVCU (ili KOSTOLCU) - održati ga ukoliko Šabac ili Kovin odustane, potreban je prethodni dogovor sa Predragom Markovićem - Mapcem.

4.    II MEĐUNARODNI JESENJI UZGOJNI ISPIT (HZP)  u organizaciji Srpskog DD Kluba i Svetskog saveza za oštrodlake nemce je potvrđen od strane Deutsch Drahthaar Welt - Verbanda. Počinje u petak, 8. oktobra  uzgojnom smotrom, obaveznom za sve učesnike, sa tim da se na uzgojnu smotru mogu prijaviti svi zainteresovani vodiči oštrodlakih nemaca (preporuka Kluba), bez obzira da li se takmice, da bi dobili Klupsku ocenu od nemačkih sudija, kao i prijavljivanjem takmicara za Int. HZP. Sledeća dva dana, tj. u subotu (u subotu uveče svečana zajednička večera za sve učesnike) ceo dan i u nedelju pre podne će se vršiti ispitivanje u radu u odgovarajucem broju baterija zavisno od broja prijavljenih pasa. U nedelju po podne svečano proglašenje rezultata i zatvaranje manifestacije.

     Očekuje se dolazak šest  sudija iz Nemacke, a njima ce se prikljuciti i naše sudije. Prijave će se primati do 20. septembra kako bi se blagovremeno odradile sve prateće obaveze. Poslati zahteve za pomoć LSS-u i LSV. Napraviti odgovarajuće suvenire (znacke, kape i sl). U objektu u kome ce se sumirati rezultati, mogu se

postaviti panoi  odgajivača i takmičara sa fotografijama i propagandnim materijalom po predlogu Šestica.

Na ovo takmicenje pozvati vodice iz okruženja: Bugarske, Madarske, Slovenije, Rumunije, Hrvatske i Republike Srpske.

5.    Za sledeću, za Klub jubilarnu  2011. godinu, predlažu se sledeće manifestacije (Plan manifestacija se mora predati KSS do 1.09. ove godine):
A.    PROLECNI UZGOJNI ISPITI (VJP):
Velebit: 19.03.2011.;
Ritiševo: 09. I 10. 04.2011. ;
Kovin:     16.04. 2011.

B. PROLECNE  POLJSKE CACIT  UTAKMICE BEZ ODSTRELA:
 Požarevac: 26.03. 2011. ;
 Velika Plana: 02.04. 2011.

C. JESENJI UZGOJNI ISPITI  (HZP):
  Ritiševo: 17.09.2011. ;
  Požarevac: 01.10.2011.

D. SVESTRANI UZGOJNI ISPIT  (VGP):
Veliko Gradište : 22.10.2011.

E. OTVORENO PRVENSTVO KLUBA - MEÐUNARODNA  CACIT UTAKMICA
U POLJU I NA VODI, TIP D:
Velika Plana: 05.11.2011.

6.    Po 6-oj tački dnevnog reda Velja Netković je izneo nacrt smernica o radu Stručne komisije (Saveta), a to je:
*    Da Komisija broji pet članova i odmah je izneo predlog sastava: Netković Velimir, Perdag Marković, Miodrag Jojić, Emil Ðordević i Goran Šestic.
*    Usvojiti nemački Uzgojni pravilnik uz modifikacije koje bi bile u skladu sa Pravilnikom o stručnom radu KSS-a ovog momenta;
*    Sačiniti listu sudija koja ce ocenjivati na manifestacijama, ujednačiti kriterijume, uticati na članstvo da polažu ispite, analizirati organizaciju ispita,  propuste u radu i organizaciji ispita i
*    Vođa ispita bi trebalo da bude po mogućnosti kinološki sudija zbog kvalitetne organizacije istih.

      Nenad Glumac je predložioda se u Stručni savet izaberu pravi, kvalitetni ljudi, jer će isti imati i veliku odgovornost u daljem radu Kluba i ne slaže se sa predlogom Netkovića za članove.

      Mica Gajić je predložio da se na Skupštini Kluba iznesu ovi predlozi. Torma predlaže da se KSS-u napiše zahtev da se standard koji je objavljen u izdanju KSS rediguje, tj. uskladi sa originalnim važecim standardom matičnog Kluba, kao i da Velja napiše ove smerniceo radu, tj. Pravilnik o radu stručne komisije i dostavi ih UO koji treba da usvoji predlog koji će biti podnet na glasanje -usvajanje Skupštini po statutu, pa da se tada biraju članovi ove Komisije .

      Posle diskusije je zaključeno da je predlog Disciplinskog pravilnika Dragana Prokića  dobar i treba ga takvog dati na usvajanje od strane prve Skupštine.

      Pravilnik o vrednovanju pasa koji je predložio Prokic, kao i Tormin pokušaj korekcije treba doraditi još pre iznošenja pred Skupštinu, pa je Jojić predložio da se vrednuju samo psi sa položenim prolećnim i jesenjim uzgojnim ispitima (znači ispiti su uslov učestvovanja u vrednovanju i oni se ne vrednuju) , i to učinak  pasa na utakmicama (VGP, Hegevald, CACT i CACIT utakmice) jer je smisao Kluba uzgoj radnih i lovno upotrebljivih a ne salonskih pasa i kućnih ljubimaca.

Pošto nije bilo daljih diskusija sastanak je oko 14 sati završen.

PREVOD KNJIGE O OBUCI PASA DR. CARLA TABELA "SVESTRANI LOVAČKI PAS - UZGOJ, OBUKA I VOĐENJE"

    Ovo je uvodni tekst o prevodu knjige za obuku svestranih lovačkih pasa u kom bi želeo da rasčistim neka pitanja da bi čitaoci mogli imati jasniju predstavu o cilju ovog projekta. Naslov knjige je "Odgoj, obuka i vođenje svestranih lovačkih pasa" - "Der Jagd-gebrauchshund, seine Erziehung, Abrichtung und Fuhrung (izdao BLV Verlagsgesellschaft Munchen, Bayern, Wien 1978., 1. izdanje izdato 1964.) autora dr. Carla Tabela iz Nemačke.

   Prvo je pitanje: zašto knjiga o obuci pasa ? Jer je vreme usmenog predanja prošlo. Onaj koji obučava (dresira, školuje) i sam mora da zna kako i šta, tj. da se školuje. Jer obučiti psa ne možete samo pomoću trikova, posebno svestranog psa koji mora da zna dosta radnji i da se preštima na razne zadatke (naprimer žustro pretraživanje polja, pa posle njega smiren i detaljan rad na tragu).  Obuka pasa nije nauka, ali je složena veština i umeće. Potrebna su izvesna znanja: poznavanja teorije obuke, psihologije pasa, same tehnike učenja pojedinih radnji, redosled učenja radnji, način uvođenaj psa u rad u realnim uslovima lova, ispravke mana, sistem obuke. Od nekog morate naučiti barem osnovne stvari koje kasnije možete  sami dograditi i upotpuniti ako imate talenta za dresuru. Ali je malo ljudi koji znaju, još manje onih koji danas imaju vremena i voljni su da Vam prenesu znanje,a još manje onih koji imaju talenta za pedagogiju. Ostaju knjige - udžbenici. U njima je sakupljeno znanje generacija i generacija ljudi koji su se bavili obukom pre nas, knjiga je uvek raspoložena da Vam objasni i pomogne kadgod Vam zatreba i otvorite je.

    Kao mlad ljubitelj lovačkih pasa slušao sam starije iskusne kinologe: čika Ozrena Radoševića, Nenada Čanka i niz lokalnih dresera u mom Srbobranu i čitao svaki članak u kinološkoj i lovačkoj periodici i literaturu koju god sam mogao naći na temu obuke pasa. Sećam se prve knjige koju sam nasledio od oca "Dresura lovačkih pasa" od Tibora Lovrenčića i Slavka Miškulina. Puno mi je značila u prvim koracima dresure: na jednom mestu sve sistematizovano i možeš da posegneš za bilo kojim savetom kadgod ti zatreba. Ta knjiga je nestala - neko od pozajmljivača je nije vratio, nadam se da nije upotrebio za potpalu. Pomoću te knjige sam obučio svog prvog psa negde pri kraju osnovne škole - kratkodlaku jazavčarku Džipsi. Ja bi se šunjao ulicama ispod krošnji dudova "piršovao" na vrabce praćkom, kasnije vazdušnom puškom, Džipsi bi išla poslušno uz nogu i na komandu aportirala "odstrelejenog"vrapca ili visoku divljač - goluba ili gugutku. Nisam imao veliko iskustvo, ali želja za obukom i stalan rad i neprestani kontakt sa psom, kao i odličan odnos je učinio čudo, Džipsi je ostala jedna od mojih najbolje obučenih pasa do danas.

    Kasnije sam koristio knjigu Milivoja Tutorova "Dresura lovačkih pasa". Ostala mi je u pamćenju i danas uvodna rečenica: "Pasa ima raznih rasa pogodnih za ljude. Kakav gazda takav pas". Pa knjigu koju je izdao Dnevnik, tj. Lovačke novine 1970. "Lovački psi - lovac i pas, dresura, standardi" autora Lj. M. Popova i P. J. Kojića, pa enciklopediju lova, dr. Lokarevu kjnigu "Naši psi"  u prevodu Nikole Radovanovića iz 1949.   Koristio sam knjige za obuku službenih pasa, kao što je knjiga Miroslava Zidara "O psih"  u izdanju "Kmečki glas" iz Ljubljane, knjiga ruskog autora N. A. Saharova "Dresura pasa" (službenih) u izdanju "Sportske knjige" iz Beograda 1977. mi je puno pomogla oko raščišćavanja psihologije pasa i sređivanja pojmova teorije obuke, kao i knjiga "Odgoj i školovanje pasa" autora Urs Ochsenbeina u izdanju "Mladosti" iz Zagreba 1985. godine (ova knjiga mi je ostala u lepom sećanju i pomogla dosta). Zatim je došla knjiga Ivana Richtera "Lovački psi - uzgoj i školovanje" u izdanju "Znanja" iz Zagreba (1976.). Dobra knjiga, dosta informacija, cenjen autor, ali knjiga ima ozbiljnih mana: piše o svemu, ali ne o problemima, o onim začkoljicama koji čine temelj obuke i gde obično dreser - posebno neiskusni  kome je najpotrebniji savet - nema rešenja. To sakriva, ostavlja za sebe, kao i većina ostalih knjiga o dresuri lovačkih pasa objavljenih kod nas. A možda ni autori nisu stigli do nivoa da imaju rešenja za sve probleme pri obuci ?

     Pa sam čitao sve što je objavljeno u Srbiji posle. Da ne nabrajam i zamaram. Tanko. Kod mađara sam našao nekoliko dobrih naslova od Felix Endrea do Jilly Bertalana juniora i seniora. Pomalo sam savladao nemački i počeo da čitam njihove autore.Ostale su mi u sećanju dve knjige nemaca: klasika i pionira nemačko sistema obuke Oberlandera "Dressur und Fuhrung des gebrauchshundes" i knjiga A. Konrada "Gerehchte Jagdhundschulung". Ovde je već bilo obilje znanja koje su nudile ove knjige za koje dotada nisam čuo - čitao. Negde 80-ih godina naš veliki dreser (šteta što se povukao iz javnog kinološkog života) Ilija Latinović iz Kikinde, iznerviran mojim naklapanjem o aportu na jednoj utakmici kada je njegov čuveni kratkodlaki nemac Alf vom Steinecker stisnuo jarebicu da joj iskoče creva, mi je poklonio originalnu knjigu na nemačkom dr. Carla Tabela. Čitajući pomalo koliko sam znao nemački preda mnom se "digla magla dilema" oko obuke lovačkih pasa. Neviđena rešenja, a jednostavna i iz prakse.

    1999. godine mađari, tačnije njihov Klub nemačkih ptičara (kod njih Klub objedinuje sve nemačke rase iako je kratkodlaki nemac vodeća rasa) prevode istu knjigu koja mi dopada u ruke. Prevodioc je stari, fini gospodin Bosz Jožef, počasni predsednik mađarskog Kluba nemačkih pasa. Poznavao sam ga lično, često pitao telefonom za savete kada bi sa nekim psom zapao u probleme koje nisam znao da rešim. Specijalnost mu je bila obuka. Svi su ga znali i voleli. Na utakmicama i ispitima je neumorno delio savete o obuci, večito je bio okružen mladim vodičima koji su ga zapitkivali i on je strpljivo savetovao. Slagao sam se sa njim u većini pogleda, pošto mi je (ne mojom krivicom) mađarski maternji jezik. Od tog momenta je ova knjiga za mene bila u potpunosti dostupna i otvorena (interesantno je kako štivo daje više saznanja ako ga čitate na više jezika). U toj knjizi sam našao sistematizovane sve odgovore na moje nedoumice, uputstvo za sve što je potrebno za rad sa lovačkim psima od A do Š. Ništa nije nedostajalo, sve je bilo tu, dostupno u svako doba dana, korak po korak, koncizno, jednostavno, bremenito - natopljeno iskustvom.Knjiga koja nam je nedostajala,  (ako ste "kompjuteraš" sreli ste se sa serijom priručnika "Priručnik koji nedostaje - knjiga koja uvek treba da je pri ruci !, e to je to). Tako sam tada osećao, tako osećam i danas.

    Drugo pitanje: da li se dresura pasa može naučiti iz knjige ? Ili samo iz knjige ? Teško za početnika. Malo ljudi može, koristeći samo "suvu" pisanu reč da postane uspešan dreser, i to samo ako puno radi sa psima i ima talenta. Bolje je rešenje, kada pored knjige ima nekog ko Vam priskače kad zapnete, objasni detaljno kada zatreba i pokaže primerom kako treba (ili kako ne treba). To se radi na kursevima obuke koji su u razvijenim kinološkim zemljama godinama već ustaljena praksa. Pomažu nešto i DVD filmovi o obuci. I rad i razmišljanje. Ali se bez knjige - priručnika o obuci ne može. Ona je osnova i nezamenjiva, sem ako nemate nekog iskusnog dresera - vodiča koji Vam prenosi svo potrebno znanje. A malo je srećnika koji imaju takve prijatelje.

    Treće pitanje glasi: zašto baš ova knjiga ? Prevešću predgovor čika Bosz Jožefa prevodu Tabelove knjige, jer mislim da nema šta da se doda, niti ima potrebe izmišljati neke nove rupe u saksiji.

   On u tom predgovoru daje svoj odgovor na moja sva postavljena pitanja u ovom članku. Ovako piše Čika Bosz u predgovoru: "Zašto smo se upustili u prevođenje knjige o obuci pasa i zašto baš ove knjige ? Na prvo pitanje je odgovor jednostavan. Godinama već nije objavljena knjga na ovu temu. Nemoguće je naći stare knjige i izdanja po antikvarnicama, a da postoji potreba za takvom knjigom sam iskusio godinama na isptima, utakmicama u razgovoru sa vodičima, ali ne samo na kinološkim manifestacijama već i u lovu.

   Posle mnogo molbi i predloga, procenjujući i vagajući iste, i mi smo došli do zaključka da je zaista potreban jedan vodič - priručnik za obuku pasa koji je lako razumljiv i pisan na osnovu iskustva i prakse. Nebrojano puta smo konstatovali prilikom proglašenja rezultata na ispitima i utakmicama pasa, kada smo analizirali prikazano, da greška nije u psima, već u njihovoj obuci i vođenju. Nedostaju sistematsko, dosledno i do potpunosti obučene radnje kod pasa. I još mnogo iskustva i razloga govore u prilog objavljivanju ove knjige.

Mislim da je na osnovu gore rečenog opravdano pitanje zašto baš ova knjiga ?

   Zato što od knjiga objavljenih na drugim jezicima ona odgovara najpotpunije našim potrebama. Zašto ? Jer način pisanja i raspored materijala najviše pomaže čitaocu.

   Prvo poglavlje piše o uzgoju mladog psa dok ne stasa za obuku. Opisuje temelje naophodne za stvaranje dobrog radnog psa i način gajeja i odabira. Jednostavno, ali saopštava činjenice koje su mnogima neznanice. Okolina i ophođenje prema štenetu je odlučujuće za njegov kasniji razvoj. Kako treba probuditi lovačke nagone i razvijati ? Kako ispitati da li mladi pas ima neophodne osobine i u kojoj meri da postane dobar lovački pas ?

   Za nas je najvažniji deo o osnovnoj obuci, tzv. vežbama poslušnosti, i u njemu deo koji govori o važnosti odnosa između psa i vodiča i kako se taj odnos razvija. Kako da me razume moj pas ? Kako i u čemu grešimo ?

    Detaljno opisuje zadatke osnovne obuke, načine, redosled učenja radnji, greške i način njihovog ispravljanja.

    Zatim kako da psa koji je završio osnovnu obuku uvedemo u rad - praktičan lov i način vođenja pasa u raznim načinima lova i izvršavanju pojedinih zadataka u lovu.

    Autor u posebnim poglavljima piše o obuci jamara i cunjavaca. Upravnicima lovišta i profesionalnim lovcima daje veoma korisne savete.

    Na kraju dolazi poglavlje o najboljem putu za dobro vođenje i obuku pasa: o kursevima za obuku. Dr. Tabel kaže: "Stručne knjige su dobre i važne, skoro nezamenjive, ali malo njih mogu sami postići rezultate. Broj onih kojikoji nauče iz knjige je mali u odnosu na broj onih koji nauče na osnovu viđenog (pokazanog). Izgovorena reč, uticaj i pokazni primer instruktora i odnos učenika i instruktora ima daleko drugačiji i delotvorniji uticaj nego knjiga. Njihov uticaj je živ i trajniji.

    Šta da učimo psa i kojim načinom ? Na ovo teško pitanje odgovara ovo poglavlje knjige.

    I na kraju, najdobronamernije, nekoliko dobrih saveta kako koristiti ovu kjnigu: kao napomena, prema sistemu obuke opisanom u knjizi godinama sam uspešno obučavao pse. Predlažem da se pri čitanju knjige udubimo u nju do potpunog razumevanja. Sitni detalji mnogo znače.

    U svemu se prudržavajmo postepenosti, ne preskačimo stepenice.
    Budimo dosledni so kraja.

    Posebnoj Vašoj pažnji preporučujem poglavlje o obuci prinudom, jer o toj temi je kod nas mnogo nestručnog i pogrešnog napisano. Pojedinci tvrde da pojedine rase "ne trpe obučavanje prinudom". Prinuda se sme koristiti samo primerena karakteru psa sa kojim radimo. Veoma je važno razumeti zašto je potrebna prinuda. Nije količina samo bitna, nego način primene.

    U delu koji govori o kursevima - kako sam autor primećuje - ono što je napisano nije "sveto pismo". Treba razumeti potrebu za kursom i njenu suštinu u prvom redu, a samo izvođenje prilagoditi lokalnim mogućnostima.

    I sam sam vodio više ovakvih kurseva, i to uspešno. Bilo je lovaca koji su posle uvodnog izlaganja i upoznavanja izjavljivali "ovo moj pas nikada neće uraditi". Pas mu je bio izrazito tvrdoglav. Postao je najbolji do kraja kursa. Ali treba da kažem da je vodič savesno i vredno radio sa njim iz nedelje u nedelju.

    Mislim da ova knjiga u potpunosti odgovara potrebama naših lovaca. Iz srca kažem da sam prevodio sa radošću i elanom i nadam se da onaj ko uzme u ruke ovu knjigu i proučava je - da proučava, jer stručna knjiga se proučava i studira a ne samo čita - da će takođe to raditi sa radošću, i ako na osnovu naučenog bude uspešniji imaćemo više obučenih lovačkih pasa. Ovo je krajnji cilj izdavanja ove knjige. Kolegama lovcima za ovaj poduhvat želim puno strpljenja, doslednosti, vrednoće i istrjanosti i kao rezultat puno uspeha u obuci !"

    Toliko od gospodina Bosza. Samo da još ja dodam malo na ovo treće pitanje. Ono što me je fasciniralo kod ove knjige je konciznost - sa malo reči, skoro ijedne suvišne je sve objašnjeno. Tačno koliko treba.  Nema ni "grama" suvišne teorije, samo koliko je potrebno za uspešnu  praksu. Iz svakog reda "miriše" praksa, iskustvo. Sistem je potpun i zaokružen, sve je tu, na dohvat ruke, ispod jastuka ili u torbi koju koristimo za pribor pri obuci. Naći ćete odgovore na pitanja koja su tištala koje niste ni sanjali, a toliko godina radite sa psima. Sve jasno, jednostavno svima i razumljivo.
      Još samo nekoliko reči o samom dr. Tabelu. On sam ne pripada pionirima koji su stvarali sistem nemačke obuke svestranih lovačkih pasa u drugoj polovini XIX veka, među kojima je najistaknutija figura Oberlander. Čak nije ni među najvećim nemačkim dreserima novog doba, jer ima dresera koji su obučili više stotinu pasa. Njegova je zasluga što je sistematizovao nemački sistem obuke, osavremenio i prilagodio jezik današnjem dobu i što je talentovano i koncizno napisao knjigu o dreusri koristeći pozitivna iskustva svojih  prethodnika. Dovoljno.

    A tajna je, nećete verovati, u radu.

   A sada o objavljivanju prevoda. Pokušaću da jednom nedeljno, po mogućstvu svakog utorkak, objavim jedan tekst (post) na blogu - prevod (dolazi leto, ima posla). Neću ići redom: prvo ću prevesti i objaviti deo o "aportu", zatim deo o "daunu" (zaleganju), pa o radu o vodi (dolazi sezona).  Mislim da svako može savladati radnje "uz nogu" i "sedi". Ali nemojte ih preskakti jer su oni osnova za dalju obuku ! U knjizi koju će Srpski Deutsch Drahthaar Klub izdati (nadamo se da će pregvori o dozvoli za objavljivnje biti uspešni) sve će biti redom i identično kao u originalu. Moj tekst na blogu, koji ću tu i tamo ubaciti kao dopunu ako mislim da je potrebno radi potpunijeg razumevanja će biti druge boje i italik - ukošenim slovima.
   Takođe molim čitaoce da, ako ima pitanja ili dopuna, drugih mišljenja, budu aktivni učesnici ovog poduhvata i objave sve što imaju preko komentara na blogu.

    Dobar pogled i dobre pse, obučene !  
   
                                                                     Laslo Torma

NA KRAJU PROLEĆNE SEZONE

Završila se prolećna sezona uzgojnih ispita i utakmica u polju sa ispitom u Gradištu. Po programu koji je usvojen na Skupštini (u februaru) Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba organizovali smo 3 prolećna uzgojna ispita i dve utakmice u polju bez odstrela. Termine manifestacija smo nešto morali pomerati zbog hladnog i izuzetno kišnog proleća i kašnjenja vegetacije.

Na prolećnom uzgojnom ispitu u Kovinu 28.03. je ispitano 12 pasa. 10 je položilo a 2 nisu (zbog nemarkiranja).

Na ispitu u Kanjiži je privedeno 9 pasa, 6 je položilo ispit a 3 psa nisu, od toga 2 nisu markirala a jedan je odustao.

Na ispitu u Velikom Gradištu - Kurjačama je ispitano 4 pasa i sva četiri su položila ispit. Ukupno je ovog proleća ispitano 25 pasa, 20 je položilo a 5 nije prolećni uzgojni ispit. Sa rezultatima možemo biti zadovoljni.

Na prolećnim utakmicama je učestvovalo 20 pasa (13 u Vršcu - Vatinu i 7 u Velikoj Plani). 12 pasa se kvalifikovalo, 2 psa odličnom ocenom (CACT u Vršcu i CACIT u Plani), 2 sa vrlo dobrom i 7 sa PUO (potvrdom urođenih osobina), što ukazuje da treba i dalje raditi na usavršavanju rada oštrodlakih u polju. Bez obzira što je Klub zauzeo osnovni princip o oštrodlakom nemcu kao svestranom lovačkom psu i što forsiramo i rad posle pucnja u vodi i šumi, rad u polju je osnova rada svakog lovačkog psa, pa i oštrodlakog i kroz pretraživanje polja, nos i stajanje pas pokazuje svoje osnovne lovačke osobine i volju za rad i te discipline ne smemo zanemariti nikako, tako da ćemo i u sledećem periodu organizovati poljske utakmice i podsticati članove za učestvovanje na njima.

Baron vom Liethermoor Dejana Pantelića aportira lisicu

Na manifestacijama Kluba je sudilo 6 sudija: Velimir Netković, Dragan Vujić, Miloje Gajić, Đura Munćan, Goran Šestić i Laslo Torma. Nažalost pripravnici Kluba se nisu pojavili da stažiraju ovog proleća, te sudijski podmladak kasni.

Letnju pauzu ćemo iskoristiti za analizu učinjenog i razradu daljeg rada Kluba ove godine, tj. u jesenjoj sezoni. Održaćemo u međuvremenu sastanak Upravnog odbora i Stručnog saveta (zapisnik će biti objavljen na blogu) i preciziraćemo jesenji program i objaviti na vreme. Prva manifestacija koja sledi je Nacionalna CACT utakmica na vodi 04.09. 2010. Pozivamo vodiče da izvedu svoje pse na ovu interesantnu utakmicu. Cilj i propozicije utakmice na vodi ćemo objaviti na ovom blogu blagovremeno.

U "pauzi" do jeseni ćemo raditi na finiširanju sajta Kluba. Ovaj blog nećemo zanemariti i umrtviti - sledeće nedelje počinjemo sa objavljivanjem knjige o obuci - dresuri svestranih lovačkih pasa od dr. Carla Tabela. Počinjemo sa radnjom "aport" zatim prelazimo na "Daun" i tako redom. Svake nedelje po jedan post o obuci, a kada sve prevedemo štampaćemo i knjigu. Videćete, vredeće ! Prevešćemo i neke interesantne članke o dešavanjima u matičnom Klubu (Verein Deutsch Drahthaar) i Svetskom savezu oštrodlakih (Deutsch Drahthaar Welt-Verband).

Pratite i dalje naš sajt, pozivamo Vas da pišete svoje komentare bez ustezanja i da učestvujete u radu NAŠEG, ZAJEDNIČKOG KLUBA ! 

DOBAR POGLED !

PROLEĆNI UZGOJNI ISPIT U VELIKOM GRADIŠTU 24.04. 2010.

Rad na tragu zeca

Poslednji prolećni uzgojni ispit ovog proleća u organizaciji Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba je održan 24.04. 2010. u Velikom Gradištu u saradnji sa LU "Golub" iz  Velikog Gradišta. Ispit se odvijao se na terenima LD "Golub" - sekcija Kurjače. Ispit počeo u 8,30 a završio se u 12,30 sati.

Na ispitu su sudili Đura Munćan iz Vršca i Marković Predrag Mapac iz Beranja. Vođe ispita su bili Mišić Dragan i Jenić Saša  iz Kurjača. Na ispit je prijavljeno 5 pasa, a četiri su privedena i svi su položili ispit.

Sledeći psi su položili prolećni uzgojni ispit u Gradištu:
1. ORIONIS AMOR, JR 77410, vlasnik i vodič Mitić Slobodan - Džo iz Velike Plane 55 bodova;
2. DARK, JR 77005, vlasnika i vodiča Gajić Miloja iz Velikog Gradište sa 46 bodova;
3. ORIONIS DŽIMI, JR 77397, Mitić Slobodana iz Velike Plane 44 boda i
4. ZANA SIRIJUS, JR 88023, vlasnika Stojanović Bore iz Vračevog Gaja sa vodičem Emilom Đorđevićem iz Kovina 39 bodova.

Mitić Slobodan - Džo sa Amorom Orionis na ispitu

 

Vreme je bilo oblačno, vetar slab, zemljište vlažno, kulture pšenica i detelina, dlakave divljači zadovoljavajuće, pernate nedovoljno. Ispit je protekao bez problema.Zahvaljujemo se domaćinima na trudu, organizaciji i gostoprimstvu, kao i vođama ispita koji su pomogli da se sve odvija po planu i bez zastoja. Slika levo sudijski tandem na ispitu, slika desno lovački dom Kurjače.

CACT U VRŠCU - VATINU 17.04. 2010. PROLEĆNA UTAKMICA U POLJU BEZ ODSTRELA

 

       Učesnici pred utakmicu

Dana 17.04. 2010. je održana nacionalna CACT prolećna utakmica u radu u polju bez odstrela za nemačke oštrodlake pse u organizaciji Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba i Lovačkog udruženja "Vršačka Kula" i Lovačkog društva "Graničar" iz Vatina. Utakmica se odvijala na terenima lovačkog društva "Graničar" pored rumunske granice. Tereni su bili dobri za utakmicu, iako je pšenica već odmakla, u visinu, još se mogao ispitati i oceniti rad pasa. Vreme je bilo povoljno za utakmicu sa slabim vetrom i temperaturom od 18-19 stepeni. Divljači je bilo dovoljno, i to fazanske, te je kretanje fazana prouzrokovalo problema kod realizacije marke kod pasa, što se odrazilo i na ocene.

Cilj ove utakmice je bio da ocenimo rad i kvalitet pasa u polju: volju za pretraživanjem, energiju, kretanje u polju i stil, nos i markiranje divljači. Bez obzira što se naš Klub zalaže za oštrodlakog nemca kao svestranog psa, rad u polju je osnova za svaki dalji rad i discipline koje se ocenjuju u polju su izuzetno važne i Klub neće da ih zanemari.

Domaćini su bili izuzetno gostoljubivi i predusretljivi, primili su sve učesnike sa toplinom i željom da pomognu i svoj deo posla su odradili maksimalno korektno i efikasno. I ovom prilikom im se zahvaljujemo i nadamo se daljoj saradnji.
(Desno doručak u prijatnoj atmosferi lovačkog doma u Vatinu)

Na utakmici su sudili Đura Munćan iz Vršca i Laslo Torma iz Padinske Skele, vođa utakmice je bio iskusni kinolog Dragan Stojanov iz Vatina.Utakmici je, kao gost, prisustvovao osnivač i prvi predsednik Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba Marko Popović.

Planirano je, na osnovu prethodnih prijava, da se radi u jednoj bateriji, ali pošto su na samoj utakmici prijavljena 13 oštrodlaka nemca utakmica se odvijala u dve baterije u dogovoru sa vodičima, da bi izbegli rad na popodnevnoj vrućini koja je pretila na osnovu prognoze. 1. bateriju je sudio Laslo Torma sa 6 pasa, a drugu Đura Munćan sa 7 pasa.

Od 13 prijavljenih i privedenih pasa na utakmici se kvalifikovalo 6 pasa: Brik JR 75502 Gorana Šestića sa ocenom odličan i kandidaturom CACT, Gita od Hajdučkog Kamena JR 78155 Mara Dorela sa ocenom vrlo dobar i Orionis Amor JR 77410 Slobodana Mitića, Boka JR 77567 Dragana Nedeljkovića, Riči von der Takić JR 75070 Radiše Milojkovića i Dark JR 77005 Miloja Gajića svi sa PUO.

Na utakmici se nisu kvalifikovali Dona - Bina JR 77321 Nebojše Petrovića Šoneta zbog izostavljanja divljači, Erna JR 76853 Dragana Bunardžića zbog nerealizovane marke, Rubi JR 77179 Dragana Nedeljkovića zbog nepripremljenosti za poljsku utakmicu, Wolf JR 76729 Predraga Markovića zbog uletanja u divljač, Orionis Ada JR 77412 Gorana Šestića - odustao, Orionis Erik JR 77396 Šestića - odustao i Boj JR 75281 Dragana Prokića jer nije markirao fazane.

Prvoplasirani pas Brik je pokazao odličan nos ušavši u polje mirisa gde su se fazani kretali, markirao, kulirao na koku koja se pomerala, na poletanje i pucanj ostao miran, tražio energično u odličnom tempu i prilagođeno terenu, markirao divlju patku, vratio se na komandu sa traga zeca i pokazao odličan rad u polju i iskustvo. Pošto nije imao konkurenciju u odličnom ocenskom razredu dobio je i CACT. Na kraju utakmice je prikazao kretanje - pretraživanje svojstveno rasi i veoma energično pred svim učesnicima.

Drugoplasirana kuja Gita od Hajdučkog Kamena je pokazala veoma široko i odlučno osvajanje polja - pretraživanje, možda i najbolje na utakmici ali je loše koristila vetar i imala slab kontakt sa vodičem. Markirala je u dva maha fazane, na poletanje i pucanj je kratko (5-6 metara) krenula za njima i vratila se. Na fotografiji desno Brik markira, vodič spreman za pucanj pri poletanju, levo pobednici: Goran šestić sa Brikom JR 75502, odličan, CACT.

Moramo napomenuti još Boja Dragana Prokića pokazao veliku inicijativu, veoma energično i sa velikom voljom pretraživao i sistemom koji je dobro pokrivao teren koristeći vetar pretraživao polje u svom turnusu, ali na fazane nije stao, nije ih markirao, već uleteo u njih te se nije kvalifikovao.

Takođe pohvaljujemo Orionis Amora Mitić Slobodana, mladog psa koji je pokazao veliku volju za radom i odlično pretraživanje terena, vodljivost, markirao fazanku, na poletanje ostao miran, ali zatim otišao po tragu srne (koju smo prethodno videli) van ruke vodiča, te je ocenjen sa potvrdom o visokim urođenim osobinama.

O preostala tri psa koja su dobila PUO nemamo pri ruci detaljne podatke o radu u turnusu, ali dodaćemo izveštaju naknadno.

U diskusiji koja je sledila proglašenju rezultata Radiša Milojković je izrazio svoje nezadovoljstvo načinom prezentacije rada njegovog psa od strane sudije Munćana, te je usledilo objašnjenje. Neki od vodičaje  su izneli da smatraju da je suđenje u bateriji gde se takmičili bilo prestrogo, obrazloženo je da je to  CACT utakmica i kriterijum mora biti visok.(Na fotografiji desno Maru Dorel sa Gitom od Hajdučkog Kamena JR 76155, vrlo dobar, posle turnusa. Levo proglašenje rezultata posle utakmice, desno stoji podpredsednik Kluba Miloje Gajić, u sredini Torma, levo stoji Munćan, sedi sekretar Dragan Bunardžić. Više fotografija pogledajte pritiskom ovde).Vodičima koji su se plasirali su dodeljene diplome i medalje Kluba po proglašenju rezultata.Utakmica je završena druženjem uz lovački gulaš koji su pripremili domaćini.

CACIT ZA OŠTRODLAKE NEMCE VELIKA PLANA 03.04. 2010.

03.04. 2010. u Velikoj Plani u organizaciji Kinološkog društva "Velika Plana" je održana CACT - CACIT utakmica u radu upolju. Na utakmici, pored dve baterije engleskih ptičara i jedne kontinentalnih ptičara je održana utakmica nemačkih oštrodlakih pasa koja je imala svoju posebnu bateriju. Utakmica nemačkih oštrodlakih pasa je organizovana u saradnji sa Srpskim Deutsch Drahthaar Klubom. UItakmica je održana na terenima bogatim divljači  lovačke sekcije Krnjevo.

    Na utakmicu oštrodlakih nemaca je prijavljeno osam pasa, a na ispit su privedena sedam pasa.Sudija je bio Goran Šestić iz Velike Plane koji veoma   korektno i stručno sudio "specijalku". (Desno pozdravni govor domaćina i sudije Gorana Šestića ) 

  Tereni su bili prelepi, takoreći idealni za utakmicu, divljači možemo reći previše: fazana, jarebice, zeca.....Pobedio je Predrag Marković - Mapac iz Beranja sa Wolfom koji je dobio titulu CACT, a kasnije i CACIT jer u baražu nije imao konkurencije.

    Drugoplasirani je pas Kos od Hajdučkog Kamena Pere Uskokovića iz Kovina sa odličnom ocenom, trećeplasirani Fred takođe vodiča Predraga Markovića sa vrlo dobrom ocenom i slede Erna Dragana Bunardžića iz Arilja, Birka Emila Đorđevića iz Kovina i Orionis Džimi Mitrić Slobodana iz Velike Plane sa PUO. (Desno P. Marković - Mapac pušta Wolfa)

    Sudija Goran Šestić je pri obrazloženju plasmana istakao da je Wolf pokazao najviše inicijative u pretraživanju, primio miris jarebica, kulirao, podigao jarebice i ostao miran pri poletanju što mu je donelo titulu.

    Drugoplasirani Kos od Hajdučkog Kamena je imao marku na fazansku koku koju je realizovao, bio je miran pri poletanju, ali je nešto sporije (lovački) pretraživao teren.

    Trećeplasirani Fred Mapca je imao marku, ali je u jednom trenutku kratko bio van ruke vodiča što je rezuktiralo vrlo dobrom ocenom. Erna Bunardžića je imala marku na fazana, ali je odjurila za zecom koju je digao vodič. Birka Emila Đorđevića je markirala koku, a zatim naletela na jato fazana koji su se dizali ispred nje, Džimi Mitrića je markirao zeca, ali je kasnije opao u tempu i nije trčao.

(Levo Petar Uskoković sa Kosom od Hajdučkog Kamena i Predrag Marković Mapac sa Fredom)

Sedmi pas sa utakmice, pas koga je vodio takođe Slobodan  Mitrić je diskvalifikovan zbog uletanja u par jarebica i kasnije fazana. (Levo  Erna Dragana Bunardžića markira, desno Emil Đorđević sa Birkom).