UVODNI DEO KNJIGE CARLA TABELA: ODGOJ I DEO

        

ODGOJ I DEO (od šteneta do početka obuke)

1.   Osobine rasa

Lovački psi nisu, kroz istoriju, bili uvek (i odmah) osobina kao danas. Razne rase su razvile razne radne sposobnosti i građu koje danas poseduju tokom decenija pa i vekova. To možemo odmah uočiti ako uporedimo jednog terijera i jednog krvoslednika: kod terijera možemo uočiti neograničen temperament i borbenost bez straha nad i pod zemljom, dok kod krvoslednika mirnoću, „promišljenost“ i sposobnost koncentracije.

         I ostale rase se razlikuju po svojim karakteristikama. I treba da se razlikuju, jer se razlikuju i prohtevi lovaca i načini lova u kojima ti psi učestvuju i pomažu.

Ekaterina Dunavska i Vuk sa Sirijusa

Ptičari (VII FCI grupa)

Kod svake rase u ovoj grupi (VII FCI grupa, gde ne spadaju samo psi „ptičari“, nego svi koji stoje na divljač) se samo od sebe podrazumeva da urođeno – instiktivno „stanu – markiraju“ kada osete divljač. Ovaj nagon se ne pkazuje uvek u najranijem dobu. Ima jedinki koji se ukoče već u dobi od tri meseca na pernatu divljač i miris, ili stoje na „oko“, ali se ovaj nagon često javlja tek oko 10-11 meseci manifestujući se od zastajkivanja do čvrstog markiranja. Zbog vremena javljanja nagona za stajanjem još ne treba donositi konačne zaključke o kasnijoj upotrebljivosti psa. I pas koji tek zastaje može obukom postati  pouzdan i čvrst marker, isto tako se pas koji čvrsto stoji od rane mladosti može pokvariti i postati nepouzdan stajač usled loše obuke ili vođenja. 

Praćenje traga

         Za lovca je veoma važan nagon kod pasa mirno i uporno praćenje traga divljači. Ovo nije tako jak nagon kao stajanje, volja za nalaženje divljači (pretraživanje), volja za rad u vodi itd. A mirnoća, sposobnost usredsređivanja na težak trag su osbine pasa koje treba više od ostalih da zahtevamo – forsiramo da bi sa psom uspešno lovili. Na sreću danas lovci sve više cene ovu osobinu. 

Spremnost za donošenje

         Poželjno je da pas urođeno voli da donosi jer ova osobina olakšava njegovu obuku za sigurnog aportera. 

Oštrina

         U praktičnom lovu je neophodna „mržnja“ pasa prema predatorima koji uništavaju divljač. Za ovo je potrebna odgovarajuća oštrina, samopouzdanje, sposobnost hvatanja i davljenja, u prvom redu zbog hvatanja ranjene i bolesne divljači i skraćivanja muka istih. Potrebna je ova osobina i radi zaštite sitne divljači. U lovištima sa krupnom divljači možemo unaprediti zaštitu divljači povećanjem broja osoblja, ali u revirima sa sitnom divljači to nije dovoljno, tamo je pas koji davi štetočine jeftiniji i efikasniji. 

Vodoljubivost

         U većini lovišta je nephodan pas koji rado radi u vodi. Na sreću, ova osobina je prisutna kod većine pasa iz ove grupe, i obukom je možemo podići do potrebnog, zavidnog nivoa. 

Pretraživanje

         Slično kai i volja za rad na vodi, pretraživanje je prirodni instikt lovačkog psa. Poslednjih 50-60 godina se mnogo toga promenilo, drastično su se izmenili uslovi i načini lova. U prošlosti je kod pretraživanje bilo mnogo sporih pasa i pasa koji nisu bili izdržljivi, danas je to obrnuto. Više nije problem brzina pretraživanja, nego usklađivanje brzina i temeljnosti, tj. efikasnosti pretraživanja. Prebrzi psi veoma često gube sposobnosti potrebne za pouzdane svestrane pse. Ovo se najviše odnosi na rad na krvnom tragu i na svakom tragu. Ovo je posebno bitno ako uzmemo u obzir da su se uslovi lova od 60-ih XX veka godina umnogome izmenjeni, pa tako i poželjan način pretraživanja pasa. Do tog doba je glavna pernata divljač bila jarebica, zatim je jarebica naglo nestala i već 70-ih godina odnos ulova fazana i jarebice je bio 77:23, a danas više retko ko i lovi jarebicu. Više trebamo obratiti pažnju na temeljitost pretraživanja i volju za nalaženjem divljači nego na brzinu. 

Volja za nalaženjem divljači

         Kod svakog pretraživanja moramo suštinski obratiti pažnju na želju za nalaženjem divljači. Daleko je vrednija nego brzina. Pri kretanju – traženju psa moramo videti i biti uvereni da ne juri nego traži.

         Ove urođene osobine koje smo do sada spomenuli manje potiču od fizičkih, a više od „psihičkih“ osobina pasa. Čvrst i stabilan nervni sistem ima veoma veliki značaj. Uravnotežena, stabilna narav i čvrst nervni sistem su mnogo važniji, jer su savremeni metodi gajenja neosporno doneli mnogo uspeha i poboljšanja u karakteristikama rasa, ali su doneli i slabiji nervni sistem i građu. To je opšte poznato u širokim kinološkim krugovima. U stručnoj štampi se odavno o tome vode javne rasprave.

         Svaki lovac treba da obrati pažnju kako se pas ponaša na neočekivane i neobične situaciije (da li se uplaši, postaje strašljiv). Ako je ponašanje pasa u takvim situacijama blago negativno, u praksi u pojedininim situacijama bi još mogao poslužiti za lov, uz odgovarajući tretman od strane vodiča i vežbu se na negativno ponašanje može uticati i smanjiti ga, ali ovakve jedinke nisu pogodne za uzgoj jer njihovi potomci, a i oni sami, mogu da otkažu u lovu. 

Čvrst nervni sistem

         Prvi i osnovni preduslov za dobrog lovačkog psa je čvrst nervni sistem i dobar nos.

         Kvalitet nosa (čula mirisa), nagon za praćenje traga, mržnja prema predatorima i čvrst nervni sistem su osobine sa kojim se pas rodi – urođene osobine i obukom i vođenjem ne možemo mnogo uticati na njih.

         Donošenje, stajanje, mirnoća i svaka druga radnja poslušnosti (zaleganje, praćenje uz nogu, praćenje na povodcu, ponašanje na stajalištu itd.) je rezultat našeg truda i intervencije – obuke. Pretraživanje, šaranje (u šumi i vodi), grmarenje u velikoj meri možemo naučuti psa, tj. uticati na način izvršenja tih radnji. I rad na krvnom tragu se u velikoj meri može naučiti kod pasa, ali kvalitet nosa, nagon za praćenjem traga, oštrina i čvrst nervni sistem moraju biti urođeni psu. Psi te osobine nasleđuju od roditelja, a ako je ne naslede ne mogu je dobiti nikakvom obukom.

         Među rasama nema značajne razlike u nasleđenim osobimama: možda je kod kratkodlakih prednost elegantnije traženje u polju, kod oštrodlakih opšta svestranost, kod dugodlakih rad u šumi. Ali ovo nikako ne znači da određene jedinke moraju odgovarati gornjoj tvrdnji ili šemi, naprotiv mogu dostići vrhunski rad u svakoj disciplini uz preduslov korektne obuke i vođenja u lovu. 

2.   Uticaj sredine u periodu odgoja

Kod životinja koji su uzgojem selekcionisane na specifične, natprosečne radne osobine, kao što su lovački psi, uticaj nege i ophođenja prema njima u u prvoj godini – znači u glavnom razvojnom periodu – ima izuzetan značaj. U ovo periodu ne gradimo samo „fiziku psa“ nego u značajnoj meri možemo uticati na „duhovni razvoj“ psa. Zamislimo jednog dobro odgojenog psa sa dobrim urođenim osobinama koji nije u svojoj prvoj godini napustio boks ili nije izašao iz grada. On je telom i duhom zakržljao. Kada ovakav pas izađe u lovište prvi put on deluje kao bezvoljan, bez nosa, izgubljen pas. Doživeo sam da kuja od 13 meseci sa veoma dobrim nosem stoji usred jata jarebica i ne registruje ih dok nisu prnule, uz veliko čuđenje. Drugi 10 mesečni mužjak koji je odrastao dotle u štali kod prvog zeca koji je skočio ispred njega se okrenuo u rikverc. Oboje su kasnije postali odlični lovci, ali je bilo potrebno srazmerno duže vreme dok su stekli samopouzdanje. 

Za pravilan fizički i psihički razvoj su važni:

a)smeštaj

b)hrana i hranjenje

c)kretanje

d)zajednički boravak sa vodičem u lovištu.  

A)   SMEŠTAJ

Lovački pas se ne sme držati na lancu.

         Boravak u stanu bez nadzora donosi probleme sa higijenom i štete. Duže zadržavanje u grejanim prostorima omekša.

         Dobar prostran boks (odgajivačnica), koji ima sunca i hladovinu je za odgoj i držanje psa neophodnost. Ovde je pas stalno na svežem vazduhu, može da se kreće, ne može prouzrokovati neprijatnosti, ne mogu da ga pokvare i ne preti mu kazna za zadovoljenje prirodnih potreba. Jedna stvar je pri tome veoma važna: vlasnik mora najmanje jedan sat provoditi zajedno sa mladim psom, da njihov odnos i duhovni razvoj ne trpi štete. O ovome ćemo kasnije više.

         U boksu obezbedimo suvu kućicu u zavetrini, bez promaje. Korisno je deo boksa pokriti.

         Ležište psa leti – od maja do septembra – nikad nisam držao „mekim“. Psi su veoma rado ležali na na goloj dasci i pri tom se dobro osećali. Zimi na pod kućice stavimo debeo sloj slame koju menjamo dva puta mesečno. 

B)HRANA I HRANJENJE

Štene do 3-4 meseca hranimo tri puta dnevno, uvek u isto vreme. Kasnije, do godinu i po-dve godine starosti dok se ne razvije, dva puta dnevno. Posle samo jednom dnevno. Sirovo meso je prirodna hrana za psa.

         Kao dopuna je pogodan ovas, ječam (samleveni, kao „prikrupa“), pirinač (neljušten), zobene pahuljice. Pirinač je veoma hranljiv, ali mu je mana što zahteva duže kuvanje, dok prikrupu i pahuljice ne treba kuvati, samo preliti vrelom vodom i ostaviti da malo naraste. Ja u osnovi koristim mešavinu prikrupe ječma i ovsa u omeru pola-pola. Hranljivo je, jeftino i ne kvari se lako. Ječmena prikrupa sama teško upija vodu i „raste“. Odnos mesa i dodatnih komponenata zavisi od toga koliko je pas aktivan (lovi). Smatram dobrim 75 % mesa i 25 % gore navedenih dodataka. Najverovatnije ne greši onaj ko psa hrani samo mesom.

         Izuzetno je važno, posebno kod hranjenja sa gotovom, fabričkom hranom („briketima“) dati psu koske sa hrskavicama u izobilju. Važno je za formiranje zubala da su zubi izloženi stalnom naporu, da stalno ima prilike za griženjem, kidanjem i žvakanjem. Ako nemamo da dajemo dovoljno kosti psima moramo to nadoknaditi preparatima sa kalcijumom i fosforom. Ipak je kost bolja za vežbanje vilica.

         I meso i kosti po mogućstvu dajmo u sirovom stanju psu. Ja psima dajem meso u parčadima veličine jajeta i pesnice. Štencima posle 5 nedelja starosti dajem i veće komade mesa da mogu da čupaju i kidaju zalogaje. Veće komade mesa učvrstim. Poneko i odraslim psima daje veće komade mesa. Kidanje sigurno dobro dođe za fomiranje zubala i jačanje vilica. Nije dobro odraslog psa stalno hraniti usitnjenim mesom (mlevenim). To ne odgovara njegovom sistemu za varenje. Posebno su važni unutršanji organi sisara. Ovde ne možemo da se povodimo ljudskim ukusima i prohtevima. Creva, želuci i burazi su posebno imaju posebnu vrednost. Ne treba ih prati, samo grubo očistiti. Dopola svareni delovi biljaka daju psu potrebne materije. Ne otvara prvo grabljivica bez osnove meki deo plena – stomak. Važno je povremeno hraniti psa i sa mesom koji miriše (koje više nije za ljudsku upotrebu). Još nisam video psa koji bi načeo divljač zato jer jede „mirišljavo“ meso. Kod načinjanja divljači u 98 % slučajeva je kriva neadekvatna ishrana, ne količinski, nego sadržajno, po sastavu. U mirišljavom mesu se nalaze materije važne za metabolizam psa. Treba da je sirovo. Kuvano meso se ne sme duže držati i hraniti psa pokvarenim kuvanim mesom.

         Mleko je, u ograničenim količinama, dobro.

         Svu hranu zimi dajemo toplu kao temperatura ruke, a leti hladnu. Posudu za hranjenje uzmimo uvek kada je pas poliže na čisto. Ako ostane hrane, smanjimo količinu. Posudu očistimo posle svakog hranjenja. Dobro hranjenom psu povremeno ubacomo jedan postan dan bez hrane.

         Lovačkog psa hranimo uveče jer relativno sporo vari. Nemojmo hraniti ujutro ako je lovni dan ili pas treba štogod drugo da radi (obuku na primer). Stil rada psa, tempo i izdržljivost su neuporedivo bolji ako pas nije sit.  

KRETANJE

Pas je „trčeća životinja“. Najveći deo svojih zadataka može izvršiti pouzdano samo ako ima odgovarajuću brzinu i izdržljivost. U fizičkom razvoju psa, razvoju njegovog tela, prva godina ima veću važnost nego bilo koji period njegovog života i odlučujuća je u pogledu njegove budućnosti. Ne razvija se samo kostur u toj prvoj godini, nego i srce i pluća se tada šire, rastežu.

Citiram Öberlandera, koji je pre mnog decenija napisao: „Neophodan uslov je da se telo mlade životinje prirodno i zdravo razvija, da ima mogućnosti za dovoljno kretanja u prirodi. Pririoda nigde ne poznaje mirovanje, pa ni u živom mladom organizmu nema mirovanja, nego živahnog kretanja, sve se kreće, damari, gura. Najveća aktivnost je kod mladog organizma.

Srce mladog psa za trećinu više puta se skuplja i njegova pluća moraju više da se angažuju nego kod razvijenog psa.

Nedostatak kretanja može dovesti do nesklada u funkcionisanju unutrašnjih organa.

Organizmu mladog psa, kome će kasnije biti neophodna brzina i izdržljivost, je izuzetno važno dovoljno, redovno i snažno kretanje. Neka ima mogućnosti da se kreće i trči  svaki dan pod slobodnim nebom, svaki dan koji provede u boksu smanjuje njegovu snagu i ima uticaja na njegovu kasniju izdržljivost i brzinu. Svaki sat koji mladi pas provede slobodan u prirodi (lovištu), slobodan kao ptica, je dobit i doprinos za razvoj njegovog tela.“

Redovno snažno kretanje u prirodi, kada se pas može izživeti do svojevoljnog zamora je neophodno da bi postao pomoćnik koji može ispuniti zahteve u lovu. Danas u vrem intenzivnog saobraćaja ovo predstavlja ne mali problem, ali svako ko gaji mladog lovačkog psa mora znati: bez puno kretanja u prirodi se ne može.

Trčanje pored bicikla, na duge staze ima svoje opasnosti, bolje je nego ništa, ali ne preterujmo. Nemojmo kriti da je trčanje pored bicikla za psa jednostrano. Na terenu, pored raznih uslova i konfiguracije terena, pas mora da se kreće na razne načine, raznim brzinama, okretima, koristi više ili manje mišiće određene grupe i doprinosi ukupnom razvoju mišića, kordinaciji pokreta i razvija izdržljivost.

Kakva je razlika između toga kada dete dnevno dva sata vode u šetnju ili se dva sata slobodno igra razbojnika, vojnika, indijanaca-kauboja ili sa loptom po svojoj volji, ili upražnjava druge sportove dok se ne umori ! Sličan je i trening tčanja pored bicikla u odnosu na slobodnokretanje u prirodi. Zbog jednostranog kretanja se pas brže zamori. Kod kretanja koji nije slobodno postoji opasnost da se pas ne kreće dovoljno ili da premorimo psa.

Druga je stvar ako pas može pored bicikla slobodno da se kreće (bez povodca), kada tempo sam određuje a mi se udobno vozimo mirnim putevima bez saobraćaja (zemljani putevi, livade). Pas tada ima mogućnosti i vremena da se kreće brže ili sporije, da stane pored interesantnog mirisa, a zatim da „da gas“ da stigne bicikl.

Pecaljka je takođe dobra za kondiciju psa, ali o tome ćemo kasnije. 

ZAJEDNIČKI BORAVAK SA VLASNIKOM U LOVIŠTU

         U duhovnom razvoju psa okolina – okruženje u kome odrasta mladi pas ima istaknuto mesto. Samostalnost, vezanost za vodiča, formiranje sposobnosti snalaženja u svakoj situaciji i njegovo učvršćenje se daleko teže postiže, ili nikako, u starijem dobu. „Ono što Perica nije naučio Petar više neće naučiti!“ Verovatno da odnos mladog psa prema čoveku i okoluni kasnije odlučujuće utiče na njegov nervni sistem i psihu i na njegovu prilagodljivost okolini. Entomolog E. Trumler piše: „Posmatranje razvoja kod normalnog mladog psa nam daje puno materijala za razumevanje ponašanja mladog psa pod uticajem spoljne sredine (okoline). Verujem da u nekim segmentima okolina čak više utiče na formiranje mladog psa nego nasleđe. Znamo da i u čoporu vukova među jedinkama ima različitih osobina koja nisu nasleđena nego formirana u mladosti. To je normalno i verovatno predstavlja određene prednosti za vučji čopor. Kod pasa se u mladosti mogu javiti ne samo izrazite anomalije u ponašanju, nego i slabosti nervnog sistema i plašljivost, osetljivost. Postoji obimna literatura o toj tužnoj psećoj sudbini.

         Čitao sam jedan opsežan rad bečkog psihologa pasa Ferdinanda Brunera, koji se ne razlikuje od saznanja humane psihologije. 99 % psihičkih smetnji kod pasa su posledice uticaja događaja iz mladosti. Ne možemo ništa bolje uraditi nego smišljeno stvoriti i obezbediti normalan, ničim ometan razvoj mldaog psa. Ovo nije samo lepa tema u nauci o ponašanju nego i ključ stasanja u odraslog psa. Odrastao pas nije samo produkt nasleđenih osobina nego i rezultat odgoja u mladosti. Bez sumnje tvrdimo da pas sa lošim naslednim osobinama može postati bolji dobrim odgojem u mladosti nego pas sa obdaren dobrim naslednim osobinama ali izložen neodgovarujećem  tretmanu i uticaju okoline u mladosti. Moguće je da će mnogi savremeni vodiči koji više cene dobar papir – rodovnik i brojne titule predaka u njemu budu protiv ove moje tvrdnje. Ali oni koji su dobro pročitali šta sam napisao i pažljivo prate svoje pse na kraju će mi dati za pravo.

         Puno spominjana ranosatsnost daleko manje zavisi od uzgoja nego od načina držanja psa i odgoja u mladosti. Podobnost za lov se formira u lovištu. Mladi pas mora upoznati uslove u lovištu i divljač koja boravi u njemu. Mladog psa vodimo u lovište već od 3-6 meseci, čak i u lovove. U ovim prilikama ne vodimo kuče, on samo ide sa nama i slobodno se kreće. Stiče iskustvo odstrela divljači, zajedno je sa starijim psom koji tera gustiš. Prati odrasle pse sa sve većim zanimanjem i na kraju ih sledi.Upoznaje vodu, stvara se u njemu sigurnost, prepliva neki manji kanal, imaće uzbudljiv doživljaj sa odstreljenom patkom. Ali čim počinje da smeta lovcu i starijem psu više ga ne vodimo u lov. Ali smo dosada postigli cilj: doživeo je lov, zavoleo vodu, upoznao divljač. Samo od sebe se razume da mladog psa vodimo na vodu samo kada je odgovarajuća temperatura i da ga ne silimo i forsiramo predugim igrama. Cilj je da pas upozna situacije i prilike koje se dešavaju u lovu i da mu obezbedimo priliku da se dobro istrči. Kasnije i u jesenjim lovovima može ići sa nama dok ne smeta. Neki mladi psi su odmah na smetnji, drugi dugo ne kvare lov. Neki već od 4 meseci stoje na divljač, drugi ne pokazuju ni traga nagona za markom. Normalno je da, ukoliko pas u ovom dobu uradi nešto loše i ne ponaša se kako treba, ne smemo tvrdo reagovati i nikako kažnjavati psa.

         Može da nađe toplu legu zeca, ili da naleti na fazana u travi i tako polako upoznaje divljač. Raste mu volj za rad i lovačka upotrebljivost. Istovremeno se navikava na pucanj, kasnije se neće plašiti pucnja.

         U ovakvim prilikama možemo već doneti neke zaključke o nasleđenim osobimama i sposobnostima pasa, ali nemojmo još donositi konačne sudove. U vremenu koji dolazi, tamo posle 6-7 meseci će sve biti mnogo jasnije, ali svakako da pas mora i dalje izlaziti na teren, u polje, ali više ne u lovu. Sada ga već vodimo samog i rasčistimo postepeno da li raspolaže sa potrebnim nagonima. Budući lovački pas treba da bude određene inteligencije, da ima volju za rad – lov, da je izdržljiv, da voli vodu, da ima posebno dobar nos (čulo mirisa, njuh), da ima nagon za praćenje traga i čvrst, stabilan nervni sistem. Ove osobine ne možemo ispitati nikako ako psa ne vodimo na teren.

         Dovoljno vreme provedeno sa vlasnikom razvija njihovu vezu i privrženost psa. Pse treba uvek da hrani vlasnik, povremeno treba da mu neguje dlaku i da se bavi sa njime.