UZGOJ PASA I IZBOR PRIPLODNJAKA

      

      Odgajivači koji svojim uzgojem žele da ostave trag i trajan pečat u određenoj rasi treba da utroše malo više vremena nego obično pri izboru priplodnih grla – mužjaka za svoje kuje i ne smeju dozvoliti polovična rešenja, nego treba da postave sebi cilj uzgoja i prema tome planski biraju.
      Izbor (selekcija) priplodnih grla koje će se koristiti u uzgoju je od prvorazrednog značaja. Selekcija se vrši na osnovu:
      1. osobina jedinki  (fenotipa – spoljni izgled i građa, dlaka, radne osobine, narav i temperament jedinke);
      2. porekla (predaka) i na
      3. osnovu kvaliteta potomaka.
      Selekcija na pretke i potomke je važnija u uzgoju od selekcije na osobine – fenotip roditelja, ali je i fenotip itekako važan. Rezultati savremene genetike kažu da roditelji  učestvuju 50% u nasleđivanju kod potomaka. Znači roditelji – otac i majka šteneta odlučujući utiču na osobine štenaca. Već u drugoj generaciji (četiri pretka) uticaj na osobine iznosi 25 posto, u III generaciji (8 predaka) uticaj pada na 12,5 posto, a u četvrtoj (16 predaka) na 6,25 posto. Jedan roditelj (otac - mužjak ili kuja) učestvuje sa 1/4 (25 posto) u nasleđivanju. Već deda iili baba učestvuju sa samo 6,25 posto, jedinka u III generaciji sa 1,56 posto, a jedinka u IV generaciji sa 0,39 posto učestvuje u nasleđivanju kod štenadi. U praksi to znači da već nemamo šta da se nadamo od treće generacije predaka da nam prenesu osobine na štence.
      Najefikasniji način oplemenjivanja - poboljšanja kvaliteta jedne rase uzgojom je redovno i sistematično proučavanje i ocenjivanje potomaka (uzgojni ispiti, uzgojne smotre priplodnjaka) i na osnovu toga izvršena selekcija.
      Značaj kuje
      Pre nego što uzgajivač počne traganje za priplodnjakom mora da shvati jedno: da snaga odgajivačnice leži u kujama.
      Ko god želi da postane uspešan uzgajivač ne sme da gradi svoj uzgoj na prosečnim kujama ili kujama sa manama bez obzira koliko ih on voli. Takav materijal je bolje pokloniti lovcu koji će kuji posvetiti punu pažnju, jer simpatija prema nekoj životinji nije jedini razlog uzgoja i ne sme da bude preovladajući, odlučujući faktor. Ozbiljni i odgovorni uzgoj se bazira na utvrđenim i objektivnim kvalitetima pasa, a ne ljudskim osećanjima. Većina kuja koje nisu preporučljive za uzgoj biće daleko srećnija kod lovca gde je jedini pas, i sa njegovom porodicom gde će imati više ljubavi i pažnje nego u boksu odgajivačnice gde tu pažnju treba da deli sa ostalim, brojnim psima. Početak uzgoja mora biti kvalitetna kuja.
      Moramo još nešto reći: postoje kuje i mužjaci sa izvanrednim osobinama (fenotipom) koje daju slabo potomstvo (slab genotip). Takve pse ne treba koristiti u uzgoju jer nema rezultata – svrhe.
      Potomke kuje koja daje kvalitetnu štenad sa poželjnim osobinama (prenosi dobro osobine na potomke – genetski jaka kuja) nazivamo linijom ili porodicom. Kvalitetna kuja daje kvalitetne potomke sa raznim mužjacima. Sa takvom kujom treba težiti stvaranju što više kvalitetnih linija.
      Najbolje je pariti homogene mužjake i ženke, sličnih Dalje: uzgajivač ne bi trebao da pari kuju sa mužjakom koji nije prvoklasan. To je drugo osnovno i čvrsto pravilo uzgoja: treba stalno ubacivati vrhunsku krv, tj. pariti sa vrhunskim mužjakom. Ovo pravilo ne bi trebalo nikada prekršiti, sem kada je mužjak od jako dobre i proverene linije, sam nije vrhunski, ali daje dokazano kvalitetne potomke. Čak je i tada to rizično, jer će u svim rodovnicima pasa kojima uzgajivač gradi svoj odgoj naći ime jednog nepoznatog psa koji će stručnjacima stalno padati u oko i odbijati ih od nabavke šteneta.
      I zato je bolje uzimati za parenje samo dokazane pse. Inače mužjake bi uvek trebalo strožije procenjivati jer će dati više potomaka i njihova mana koju prenose može bitno uticati na rasu.
    
      Učvršćivanje postojećeg kvaliteta i njihovo unapređivanje
      Znači prvo treba odgajiti kvalitetnu kuju. Bilo bi idealno da je vrhunska i eksterijerno i radno, ali u praksi je to retko izvodljivo, iako tome treba težiti i nikada se ne predavati. Kod lovnih pasa su ipak važnije radne osobine, a u eksterijeru treba težiti da nema funkcionalnih mana, „lepota“ je drugorazredna. Odgoj nije lak hobi koji se može uraditi za kratko vreme, naprotiv traži puno vremena i strpljenja, nekada ceo život – ljudski vek. Kada analiziramo radne osobine uzmimo u obzir i proučimo – procenimo rad pre pucnja, rad posle pucnja i karakter psa. Izostavljanje temeljne analize i objektivne procene bilo koje od ove tri kategorije se kad – tad osveti i ostavlja dugoročne, neželjene posledice u liniji koju gajite, pa i u rasi. Posebno obratite pažnju na karakter psa: plašljive i nervozne pse izbegavajte ! Nemački oštrodlaki pas je svestran lovački pas izvorno, i takav je i danas u matici – Nemačkoj i takav nem treba i ovde, u Srbiji, u lovištima. Vremena i prilike lova se menjaju i svestrani pas će sve više biti potreban.
      Ukoliko smo uspeli da dođemo do kvalitetne kuje treba da održimo, kroz uzgoj, te njene dobre osobine, ili, što je u praksi (pošto savršenog nema) češći slučaj, da popravimo. Ukoliko je priplodnjak – mužjak kvalitetnije grlo od kuje treba je pariti sa polubratom (isti otac ali druga majka) po ocu, tako da otac postaje dvostruki zajednički predak.  Ovaj sistem uzgoja se naziva linijski uzgoj (ima i drugih sistema uzgoja, o njima drugom prilikom detaljnije) i utvrđuje visoki kvalitet mužjaka – priplodnjaka u toj liniji. Ukoliko kuja potiče od izvanredne majčine linije , treba pariti na majčinu liniju, tj. pariti kuju sa najboljim sinom njene majke (polubratom po majci). To učvrščuje kujinu liniju po majci „majčinsku liniju“.
      Slična parenja po principu linijskog uzgoja mogu dati takođe dobre rezultate pri parenju kuje sa dedom, pradedom i slično. Što se srodstvo udaljuje sve će biti slabiji rezultati. Parenje na manje srodne pretke takođe mogu dati dobre rezultate, ali je to daleko manje pouzdano. Mnogi priznati odgajivači su odgajili poznate pse na osnovu linijskih gore opisanih kombinacija parenja. Kod planski postavljenog parenja po linijskom sistemu uzgoja šanse za poboljšanje kvaliteta su beskonačno veće nego kod uobičajenih ukrštanja pasa koji nemaju zajedničkog pretka, osim možda šampionske titule. Parenja među nesrodnim jedinkama je uvek pucanj u mrak i ništa pouzdanija nego dobitak premije na lutriji. Tu i tamo poneki odgajivač dobije dobrog psa, ali u većini slučajeva se dobiju lošiji psi nego što se očekivalo – obično su, i u većini,  potomci slični proseku rase (tzv. regresija osobina). Ovo ne bi trebalo da deluje obeshrabrujuće na odgajivača, jer ipak postoji mali pomak nabolje. Kod linijskog sistema uzgoja odgajivač upravo ta neočekivana pogoršanja – vraćanja na prosek može eliminisati parenjem na poznate pretke. U tom slučaju se u rodovnicima štenadi sve češće javljaju određeni psi što dalje napredujemo sa linijskim uzgojem. Mogućnost da „sa strane“ upadne neželjena osobina je sve manja. Rečeno naučnim jezikom što je manji fond gena (gen pool) u liniji to je manja mogućnost varijacije i automatski su veće šanse da odgajivač dobije ono što je postavio za cilj i zašto je pario u toj kombinaciji.
      Najuže parenje u srodstvu – incest kao što je parenje rođenih braća i sestara  odgajivač ne bi trebao da primenjuje. Da bi se incestom postiglo nešto treba veoma dug period, veliki trud, iskustvo, znanje i odgovornost. Najuži incest može dati ponekad rezultat, ali daleko češće, a skoro uvek u prvoj generaciji, daje neprijatnosti i katastrofalne rezultate i baš ništa ne unosi u uzgoj. Tu se vrši koncentarcija gena, i dobrih i loših, i često nastaju jedinke sa nepoželjnim osobinama kao što je katastrofalan nos, neplodnost itd.
      Ja lično sa okusio to: imao sam mužjaka nkd. od čika Milovana Vitomirova, od linije odličnog Astora vom Taublerhofa, štene brata i rođene sestre, odličnog eksterijera ali katastrofalnog nosa, bukvalno je gazio po fazanima. To je jedini pas u mojoj karijeri za kojeg mogu reći da „nije imao nos“.
      Ubacivanje novih osobina
      Ako u jednoj uzgojnoj liniji pasa nedostaje ma koja poželjna osobina ona se može ubaciti parenjem sa mužjakom druge, nesrodne linije, koja upravo osobinu koja nama nedostaje izraziro pokazuje. Tada, sa više ponovljenih parenja sa tim - takvim mužjakom i njegovom linijom, kroz generaciju dve izgrađuje linija sa željenom osobinom i tu liniju ukrštamo sa našom, bazičnom linijom. U tom slučaju, i sa nešto sreće, možemo ubaciti u našu liniju osobinu koja joj manjka i krenuti dalje u uzgoju. Ko želi rezultate u uzgoju mora raditi sistematski i planski: da unapred projektuje rodovnike i na taj način eliminniše jedinke sa nepoželjnim osobinama.
      Procena materijala
      Dok uzgajivač prati jednu uzgojnu liniju proučavanjem potomaka, što je i praktični i i teorijski posao, najvažniji je izbor jedinki koje će ući u dalji uzgoj.  Ne vodi ničemu, tj. uspehu parenje dva psa koji bi samo po teoriji dali dobre potomke, bez prethodnog detaljnog i kompleksnog ispitivanja i provereravanja. Ima ukrštanja koja izgledaju samo na papiru dobro, ali u praksi ne daju ništa. Odgajivač mora pse kritički i objektivno proceniti. Dva šampiona mogu imati iste greške (idealnog nema) i njihovo parenje ne znači samo dupliranje mane nego sa generacijama nećemo moći izbaciti mane koje smo stvorili. Dobre i loše osobine pasa koje ćemo pariti se moraju jedna prema drugoj tačno odmeriti. To nije stvar preke odluke nego iskustva. Ako, naprimer, u svojoj liniji imate pse sa kratkim glavama i želite da ispravite sa određenim psom duge glave, morate detaljno analizirati oba grla kompletno, a ne samo glave, jer kada se produžuje glava vrlo često se produžuje i trup. Želja za jačim kostima može odvesti do grube i teške konstitucije. Tako mnoge promene sa sobom nose neželjene nuz promene i posledice koje se brižljivim odabirom uzgojnih grla želi izbeći. Dobar i iskusan odgajivač sve važne osobine proceni tako da željenu izbalansirano ubacuje u svoju liniju. On pronalazi pravu ravnotežu svih osobina. Kod svih tih planiranja se podrazumeva da odgajivač apsolutno i sigurno poznaje standard rase koju gaji da se ne bi udaljio od njega. Pored toga mora imati cilj – predstavu šta želi. Samo na taj način i uz odgovarajuću selekciju štenadi može da se približi svom idealu.
      Osobine kod pasa koje se ne smeju prevideti
      Kod svih nastojanja pri usavršavanju rase odgajivač ne sme nikada da se kocka sa vitalnim osobinama kod pasa kao što su plodnost, otpornost, životni instikt (nagon za opstankom), hodovi, stavovi i uglovanost ekstremiteta i karakter psa. To su nasledne osobine čiji gubitak ne smemo rizikovati i njihov nedostatk vodi direktno u degeneraciju rase. Osobine kao što su boja očiju, dlaka, dužina ušiju itd. su daleko manje važne.
      Ostati uporan i samokritičan
      Ukoliko jedno parenje (kombinaciija priplodnjaka) uspe i da željeno potomstvo postavlja se pitanje: da li ga ponoviti ?
      Prirodno je očekivati da ćemo u sledećem, istom, parenju dobiti isti ili još bolji kvalitet potomaka. Postoje kombinacije koje daju odličan materijal i tu se ne treba dvoumiti, posebno ako se gaji za prodaju (što je najčešći slučaj). Međutim sa gledišta teorije genetike (nasleđivanja) kombinacije se broje na milione i teško se ponavljaju, a sa gledište odgajivača se ne dobija mnogo ako su boksovi puni kvalitetnih pasa od istog oca i majke. Kao rezultat dolazi stagnacija daljeg uzgoja, sem ako se ne želi pariti u najužem srodstvu, što dokazano kvari kvalitet pasa. I tako dolazimo do zaključka da je neminovno povremeno ubacivanje mužjaka iz nove, ali kvalitetne i proverene linije.
      U praksi mnogi odgajivači izbor priplodnjaka prepuštaju slučaju: koji je najbliži, koji naiđe, najjeftinija kombinacija.... Materijalna oskudica uzima svoj danak. Ali oni koji hoće da uzgaje kvalitetne pse i koji znaju kako se to postiže stalno će i iznova provoditi puno svog vremena i noćnih sati studirajući rodovnike, izveštaje sa uzgojnih ispita i utakmica, preispitivati osobine svojih prethodnih pasa i njihovih potomaka, analizirajući svoje propuste, razmišljajući o psima drugih odgajivača, vagati verodostojnost priča i prebirajući po knjigama koje su dostupne. Najveća pomoć i putokaz su godišnjaci i bilteni pasminskih klubova i izveštaji sa uzgojnih ispita sa ocenama za svaku disciplinu i svakog psa. Tu nema laži, nema prevara u nemačkom sistemu uzgoja: tri sudije sude do pet pasa, način ocenjivanja odavno preciziran i poznat. Ako pratite ocene (oštrodlakog nemca u našem slučaju) jednog psa sa prolećnog uzgojnog ispita, pa jesenjeg pa Hegewalda ili svestranog ispita sve će biti jasno. Ne može jedan pas jednom dobiti 5 a drugi put 11 boda za volju ili trag.... teško.
      Odgoj vrhunskih pasa je spor i dugotrajan proces. Uzgajivač koji želi uspeh nikada ne sme sam sebe da laže i da osobine svojih pasa veliča neobjektivno i nekritično. Pravi početak uzgoja je kada uzgajivač procenjuje svoje pse kritički, čak strožije nego drugi.
      Čak i kada imate zaista dobrog psa, a do dobrog psa se ne dolazi lako (i čuvajte ga kao oko u glavi), uvek može da se odgaji još bolji! To je fascinirajući i neopisivi izazov pravog odgajivača. Sve do novog legla, do odrastanja štendadi, njihove obuke i provere, lova sa njima, pa ispočetka.......
                                                                          
                                                                                                        Torma Laslo

    
                        Članak je objavljen, uz neznatne razlike, u 1. broju Biltena Kluba za nemačke kratkodlake ptičare (čiji je urednik tada bio autor članka) u januaru 1997. godine
    
    
    
    
      3
    
    
   

Č E S T I T K A

         SRPSKI DEUTSCH DRAHTHAAR KLUB želi članovima Kluba, svim ljubiteljima nemačkih oštrodlakih pasa,  svim pravim lovcima bezbrižne i srećne Novogodišenje i Božićne praznike, dobro zdravlje, mir u 2011. godini, puno dobrih pasa i lovova !

PLAN OBUKE LOVAČKIH PASA

    

     

      Loviti se može samo sa obučenim psom. Pas koji nije obučen ometa lov, i naš i drugih lovaca, i uznemiruje divljač. Dobrog psa možemo imati samo ako ga planski i sistematski obučimo i uvedemo u lov. Ovde mislimo na obuku svestranih pasa, tj. pasa koji love svu divljač i rade i pre i posle pucnja sve potrebne radnje da bi našli divljač i omogućili lovcu  hitac, te da bi našli odstreljenu i ranjenu divljač i doneli je lovcu ili lovca odveli do nje.

      Obuku počnimo samo sa psima koji su zreli za obuku a to je od 8 do 20 meseci (uopšteno oko godinu dana, tj. prvog proleća posle štenjenja) starosti. Period pre početka obuke   koristimo za odgoj, tj. vaspitanje mladog psa i njegovu pripremu za obuku. Pojednostavljeno u periodu do obuke je bitno da se pas dobro formira fizički i psihički i da ne stekne pogrešne navike.

Vaspitanje mladog psa

1. Od odvajanja šteneta od sise moramo pravilno hraniti štene. Kvantitetom i kvalitetom dostupna hrana mora zadovoljiti potrebe mladog organizma u razvoju. Nepravilna ishrana dovodi do zastoja u razvoju i do negativnih procesa koji kasnije utiču na radni učinak psa.Jako je bitno da štene prođe fazu socijalizacije i stekne pozitivna iskustva prema ljudima, a posebno svom vodiču. Kroz igru psa treba pripremiti za obuku, tj. od malena naučiti da uči.

2. Psa držimo u boksu, hranimo ga sami i izbegavajmo preterane kontakte sa drugim osobama. Držanje psa na lancu je negativno u svim aspektima, u dvorištu može doći do stvaranja loših navika, držanje psa u kući dovodi do omekšanja psa na hladnoću i do nepoželjnih kontakata sa ukućanima koji se ne drže pravila gajenja. U boksu pas ne može steći loše navike pre početka obuke, što je izuzetno važno. Oberlander kaže da je 80 % pasa pokvareno pre početka obuke.

3. Sa mladim psom se moramo baviti dnevno najmanje 1 sat.

4. Uvek se ophodimo pažljivo i ljubazno sa štenedom da bi se kod njega razvio preko potrebno poverenje prema dreseru.

5. Držimo ga čisto, čistimo na vreme i redovno od endo i ektoparazita, čuvajmo i zaštitimo od krpelja i dajmo mu potrebne vakcine.

6. Hvalimo puno mladog psa. Neka pohvalu oseća kao nagradu (nagrada – zalogaj). nemojmo podceniti značaj nagrade u vidu hrane. To će nam kasnije puno koristiti.

7. Kad god možemo vodimo ga na teren (lovište). Tražimo divljač i upoznajmo ga sa mirisima divljači na mestu gde je ležala i na njenom tragu. Ne dozvoljavajmo da proganja divljač.

8. Kada je pas udaljen na 20-ak metara od nas i zabavljen nečim pucajmo iz plašljivca i pratimo njegovu reakciju. Ako se ne plaši pucajmo češće i na svim rastojanjima iz plašljivca ili sačmarice sa metkom koji ima samo kapislu. Ako se pas ne plaši u redu je, ako je „osetljiv na pucanj“ moramo napraviti plan privikavanja na pucanj koji ćemo početi kada pas stasa fizički i psihički.

9. Naviknimo ga na povodac (povodac je „osnovno sredstvo“ obuke od neprocenjivog značaja koji ćemo tek kasnije shvatiti) i od malena ga učimo da mirno prati vodiča pored leve noge. Pas treba da je, van boksa, ili na povodniku ili pod budnom kontrolom vodiča. Ne dozvoljavajte mu izlete i samostalna udaljavanja.

10. Naučimo ga na njegovo mesto. Na komandu mora otići na svoje mesto i leći. Nikada ga ne kažnjavati na njegovom mestu !

11. Komandu izdajmo – komandujmo samo kada pas zna šta treba da uradi i šta tražimo od njega.Budimo dosledni, komandujmo samo ako pas može da izvrši komandu i ako mi možemo da ga primoramo na to. Posle komande nema odustajanja od izvršenja.

12. U periodu vaspitavanja mladog psa izbegavajmo kažnjavanje koje može izazvati nepoverenje psa prema vodiču.

13. Obezbedimo redovno dnevno kretanje mladom psu. Kako raste potrebno mu je sve više kretanja. Samo kretanje obezbeđuje pravilan razvoj organa, izdržljivost i fizičku snagu koja je kasnije neophodna psu u lovu. Na početku ga vodimo peške, zatim pored bicikla pa mopeda uz poštovanje postepenog sticanja kondicije (dužine ture). Nemojmo prefosirati mladog psa odjednom! Uvek je najbolje slobodno kretanje u kome se pas umori. Partner u igri (drugi pas) dobro dođe. Za vreme istrčavanja biciklom ili mopedom nemojmo psa ostaviti daleko iza sebe, sačekajmo ga, zovimo.

14. U proleće počinje priprema mladog psa za ispit urođenih osobina. Cilj ispita je da se procene nasleđene osobine mladog psa i njegovi prirodni nagoni.Prema psu treba biti realan: ako mladi pas do godinu dana ne prati sa voljom trag zeca stotinak metara i ne traži energično i sa voljom nije vredan truda oko obuke.

Na ispitima urođenih osobina i uzgojnim ispitima se ispituju discipline nos, rad na tragu, pretraživanje, stajanje (kod ptičara) i ponašanje na pokrenutu divljač, karakter psa i njegova vodljivost. Pored ovih disciplina vodič treba da ispita psa još na lovačku strast svog „učenika“, njegovu inteligenciju, tj. volju za učenjem, upornost i izdržljivost i ljubav prema vodi. Kod nas nije uopbičajeno da se od ptičara traži oštrina kao kod matičnih klubova za nemačke ptičare ali nije na odmet.

    Bez obzira da li ćemo izvesti psa na ispit ili ne (a trebalo bi i zbog ispitivanja uzgojne vrednosti i roditelja i nasleđenih osobina mladog psa koji odlučujuće utiču na njegovu kasniju upotrebljivost kao lovnog psa) moramo sami rasčistiti sa osobinama mladog psa koje su potrebne za lov, i u krajnjem slučaju utvrditi da li je pas vredan truda koji se ulaže u obuku a koji nije ni mali ni zanemarljiv. Posebno je važno ispitati i biti načisto sa karakterom mladog psa.Način utvrđivanja osobina mldaog psa je tema drugog članka, sada smo već stigli do obuke.

   Obuka mladog psa, tzv. osnovna obuka, počinje obično 1. (ili oko 1.) marta. Pri osnovnoj obuci se moramo pridržavati sistema i plana obuke i principa postepenosti, što znači da novu radnju počinjemo da učimo kada je prethodnu pas shvatio. Kada pas shvati – „nauči“ radnju stalnim ponavljanjem kroz vežbe namećemo psu model ponašanja koji nama odgovara. Pas uči samo stalnim ponavljanjem. Ponavljanje je izuzetno važno! Svakodnevno obučavajmo psa 15 – 20 minuta. Ne više od pola sata! Prvi deo dnevne obuke je uvek ponavljanje naučenog. Toliko vremena može svako odvojiti svaki dan. Ako pas slabije napreduje radimo više. Brzanje daje kuse rezultate. Glavna osobina dresera je strpljenje, razmišljanje „psećom logikom“ i brzo, skoro munjevito, reagovanje kako pohvalom tako prinudom. Takoreći treba "čitati misli" mladom psu i reagovati pre nego što pogreši. Prvo obuku radimo na povodcu, zatim na dugom povodcu, pa u ograđenom prostoru i na kraju u prirodi bez povodca uz uznemiravajuće faktore da bi učvrstili poslušnost psa.

  

   Kaledndar obuke smo podelili u periode od dve nedelje. U proseku je ovaj vremenski period dovoljan za savlađivanje pojedinih radnji ili grupe radnji ako svakodnevno radimo sa psom.

Ima vremena i za vežbanje i ponavljanje na pretek. Zadatke koje je pas naučio i dalje ponavljajmo, usavršavajmo. Ako obuku počnemo 1. marta do 1. oktobra je možemo u potpunosti završiti.

   Samu obuku delimo na osnovnu obuku ili obuku poslušnosti i uvođenje pasa u lov.
  

   U osnovnu obuku spadaju radnje uz nogu, sedi, lezi, stoj, dođi, aport, daun, puzanje, lajanje na komandu i odloživost . Osnovnu obuku treba da završimo za oko 2 meseca (7 – 8 nedelja), zatim radimo uvođenje u lov, tj. primenu naučenog u lovištu. Za osnovnu obuku je potrebno imati plan obuke sa razrađenim tehnikama obuke za pojedine radnje, i potrebna su pomagala: kratki i dugački povodac, obična i bodljikava ogrlica, razni aportoci, punjene kože, pištaljka, prutić, praćka i parče lanca, pecaljka, i mirno neograđeno i ograđeno mesto za rad sa psom (prostor veličine 5 do 10 ari).

  

   U uvođenje u lov spada učenje pretraživanja u polju, navikavanje na pucanj, stajanja na divljač kod markiranata, upravljanje kretanjem psa, mirnoća na pokretanje divljači, mirnoća na hitac, izrada traga i vlečke, šaranje i grmarenje u šumi, rad na krvnom tragu, aport iz vode, izrada plovnog traga patke i pretraživanje zarasle vodene površine (šaranje u vodi).

     Ako ne želimo da radimo krvni trag ne moramo u osnovnoj obuci psa učiti lajanju. Za uvođenje u lov je potrebno lovište sa vodom i šumom, živa i odstreljena divljač i krv divljači za veštački trag.

  

   Ponekad zatreba pomoćnik i teletakt. Pomoćnik bi trebao i sam da bude iskusan vodič, ali u svakom slučaju mora da radi pod nadzorom dresera. Teletakt se upotrebljava samo po završetku osnovne obuke, kada drugi metodi prinude ne uspevaju, a pas je psihički „snažan“, i to za komande koje pas zna. Pre upotrebe teletakta pas mora najmanje dve nedelje nositi lažnjak. Pas ne sme povezati udar teletakta sa ogrlicom, sa divljači ili vodičem već samo sa poslušnošću. Sa teletaktom moramo biti oprezni i ne sme se koristiti kod radnji kao što je dolazak psa, aport, rad na tragu ili markiranje, ne smemo uništiti njegovu samostalnost, volju za traženjem i poverenje prema vodiču.

  

   Iako po redu prvo ide osnovna obuka ponekad se mogu kombinovati obe (aport – vlečka, odloživost – mirnoća na hitac itd.).

  

   Učenje svake radnje se izvodi u fazama koje se na kraju povezuju u celinu (na primer aport: primanje predmeta, prihvatanje, držanje, nošenje, prihvatanje sa zemlje, donošenje bačenog, donošenje neviđenog, donošenje razne divljači, donošenje izgubljenog na tragu vodiča, donošenje i nošenje teškog aportoka, donošenje iz vode).

  

   Ovaj kalendar je vodilja – orijentacija od koje po potrebi možemo odstupiti vremenski (ako pas nešto teško prihvata), ali nit – vodilju i redosled trebamo pratiti.

Kalendar obuke:

1 - 2 nedelja: Uz nogu na povodcu, sedi, dođi.
3 - 4 nedelja: Stoj, lezi, daun.
5 – 6 nedelja: Aport  i puzanje.
7 – 8 nedelja: Uz nogu slobodno, bez povodca, odloživost.
9 – 10 nedelja:Obnavljanje svega naučenog, korekcije, rad sa uznemiravanjem (uz nogu u gradu, odloživost u gužvi itd.).
11 – 12 nedelja: Rad na tragu zeca, pretraživanje.
13 – 14 nedelja: Pretraživanje, stajanje,  mirnoća na divljač koja se pokreće
15 – 16 nedelja: Mirnoća na hitac, upoznavanje sa vodom, aport iz vode.
17 – 18 nedelja: Vlečka, donošenje teškog aporta, rad u vodi.
19 – 20 nedelja: Vlečka razne divljači. Šaranje u trsci, traženje izgubljenog.
21 – 22 nedelja:Obnavljanje dosada naučenog, rad sa pecaljkom, plivanje.
23 – 24 nedelja: Rad na zdravom tragu krupne divljači, oblajavanje.
25 – 26 nedelja: Rad na veštačkom krvnom tragu, donošenje teškog aporta.
27 – 28 nedelja: Uvođenje u rad u šumi.
29 – 30 nedelja: Mirnoća na zeca, piršovanje, odloživost kod čekanja.

    Ovim je u suštini obuka završena. Naveliko traje lovna sezona. Celo vreme uvežbavamo pretraživanje, upravljanje psom, stajanje, mirnoću na pokretanje divljači i hitac, ispravno donošenje, rad na tragu – vlečki, rad u vodi i na krvnom tragu. Obnavljajmo. Ispravljamo greške.Što više lovimo sa njim to bolje. Samo praksa stvara dobrog radnog psa.

    Normalno je da bi pas konačno prihvatio obuku i sazreo potrebno je barem još godinu dana. Za tih godinu dana ne smemo prestati sa obukom, iako ona može biti manjeg intenziteta, tj. ne mora biti svakodnevna. U lovu te prve godine moramo više paziti na psa i na njegov korektan rad nego na sam lov i ulov i moramo se nešto odvojiti od ostalih lovaca i pasa da se međusobno ne ometamo. Ako naš pas greši odmah ga stavimo na povodac i uz korekciju greške obnavljajmo vežbe poslušnosti, posebno daun.

                                                                                               Po Bősz Józsefu i dr. Carlu Tabelu
     
    

KOMANDA "DOLE" (DOWN)

     „Dole“-zaleganje je alfa i omega celokupne obuke psa. Da na komandu „dole“ pas legne u svakoj prilici može obučiti samo majstor obuke.

Majstora nema mnogo. Delom nedostaju sposobnosti, delom prilike, ali najčešće nedostaje trud i vrednoća, nedostaje volja za učenjem da bi vodič postao kompletan instruktor  i sa razumevanjem obučio psa. Pošto u celoj obuci i vođenju lovačkih pasa komandu „dole“ smatram najvažnijom ponoviću napisano u mojoj prethodnoj knjizi („Mladi radni pas“): „Ceterum cendeseo, Halt“ ! Pre više od 2000 godina Markus Porcius Cato je svaki svoj govor u rimskom senatu završavao rečima „Ceterum censeo, Chartaginem esse delandam.“ (Ubeđen sam da Kartaginu moramo uništiti!). Za svoj narod je smatrao najbitnijim uništenje neprijatelja. Sve ostalo je drugorazredno. U razgovoru sa mladim  dreserima i vodičima treba da svaki razgovor završimo rečima „Dole (down) je najvažnija komanda na svetu !“

Za uspešno vođenje lovačkih pasa je bitna podređenost psa i poslušnost. Način na koji pas legne dole na komandu „down“ je mera njegove poslušnosti. Pomoću ove komande vodič vlada psom i štiti ga od grešaka koje bi činio usled lovačke strasti. Pomoću zaleganja vodič bezgranično ima u rukama psa. Ako je ova komanda zaista 100%-na ostalo skoro ide samo od sebe. Svakako ovo ne znači da će svaki pas koji zaleže na komandu „Dole!“ pravilno aportirati, mirno izraditi trag ili sam od sebe uraditi neki zadatak iz obuke. Ali smo jedno za svagda postigli: pas je naučen poslušnosti – da se podredi volji vodiča, i lako možemo slomiti suprostavljanje psa vodiču, koje se (često) može dogoditi kod tvrdih pasa. Pas je priznao ličnost vodiča.

Dok pas zaleže na ovu komandu neka drži glavu priljubljenu zemlji ili na prednjim nogama. Već sam ovaj položaj stvara osećaj podređenosti i pobeđenosti i pas gubi svaku osnovu za suprostavljanje vodiču. Zbog toga se u osnovnoj obuci mora sa najvećom strogošću i doslednošću, precizno, naučiti pas izvršenju ove komande (radnje). Mora se paziti na brzo i precizno izvršenje komande do krajnosti. Ovde treba upotrebiti psu – jedinki prilagođenu čvrstinu i prinudu.

Decenijama ne koristim već korbač, ipak kod ove vežbe, kod posebno tvrdih pasa, koristim štap i bodljikavu ogrlicu, ako je potrebno, i u skladu sa tvrdoćom psa sa kojim radim.

Najveću važnost kod ove vežbe treba dati držanju glave. Pas treba da nauči da kod ove vežbe ne samo mora brzo izvršiti komandu, nego da i glavu mora čvrsto priljubiti uz zemlju ili na noge. Vodič koji nije stručan ne veruje koliko je ova sitnica važna u pogledu poslušnosti. Nedoslednost vodiča, obuka kroz igru i površnost se nikada ne sveti kao kod ove komande. Ovo je radnja kod koje se najviše vodiče „nasuče“ na dno. Ne pravi učenje aporta najveći problem prosečnom dreseru, već korektno, beskompromisno, sigurno zaleganje. A ova radnja je odlučujuća za uspešnu obuku.

Raščlanjenje radnje na jednostavne vežbe:
1. Zaleganje bez primene bolne prinude (pritisak psa rukom, pri dizanju glave lak udarac tankim štapom);
2. Zaleganje uz bodljikavu ogrlicu i povodac;
3. Zaleganja sa štapom (cilj je što brže izvršenje komande);
4. Zaleganje na znak ruke i zvuk pištaljke (sa pištaljkom sa kuglicom, energično, jedan zvižduk, iz sedećeg stava, zatim iz stajaćeg stava i hoda);
5. Zaleganje na daljinu (pozvati psa sa duplim kratkim zvukom pištaljke, delom koji nema kuglicu – triler);
6. Zaleganje u pokretu ispred vodiča;
7. Komanda je „Dole“, „Down“, „Droop“ ili „Halt“, po želji, bitno da je kratka, zvučna i naredbodavna (izvršna što bi reko profesor Tadić, jedan od doajena naše kinologije, prim. prevodioca);
8. Vizuelni znak za komandu je dignuta desna ruka.

1. VEŽBA: UČENJE ZALEGANJA

    Pas sedi na povodcu, sa bodljikavom ogrlicom oko vratam uz levu nogu vodiča. Vodič ispušta povodac, levom rukom pritiska vrat psa kod ogrlice nadole i istovremeno desnom „izbija“ napred prednje noge i izdaje energično komandu „dole“! (rekli smo da svako bira koja komanda mu leži, ja koristim „droop“, često se koristi engleski „daun – down“, čuo sami i komandu „dipp“ – važno da je kratka, zvučna i ne liči ni na jednu drugu komandu, prim. prev.) Kod mekih, plašljivih pasa na početku radimo bez bodljikave ogrlice, samo pritiskamo vrat. Pas više puta pokušava da se digne na zadnje noge. Ovo onemugućimo pritiskom leve ruke prstima po slabinskom delu leđa, stvorimo mu neprijatan osećaj i držimo ga u ležećem položaju 30– 40 sekundi, zatim ga pohvalimo.

    Kod prvih vežbi nema značaj korektno izvršavanje, ali krajnje rigirozno pazimo na položaj glave psa, i ni po koju cenu ne dozvolimo da pas digne glavu ! Neka se priljubi uz zemlju sa glavom među ili na prednjim nogama. Naš zadatak je da pas shvati da, ako čvrsto drži glavu na zemlji neće doživeti nikakvu neprijatnost, ali ako digne glavu ili ustane doživeće bol. Komandom „dođi“ pustima ga da ustane. (Na taj način ujedno vežbamo i učvrčujemo i apel – dolaženje na poziv kod vodiča, jer pas jedva čeka da se oslobodi za njega neprijatnog položaja i rado dolazi do vodiča.Pri. prev.)

2. VEŽBA: „DOLE“ I OSTANAK NA ZEMLJI

    Kada već pas ne pokušava da se pridigne, a to se obično dešava posle 5 – 10 vežbi vodič smanjuje pritisak na vrat psa, ali ukoliko pas pokuša da se pridigne momentalno pritisnimo rukom vrat psa i ogrlicu na njemu. Potrebno je ponavljati dok pas ne ostane na mestu kada sklonimo ruku. Svaku vežbu završiti komandom „dođi“ i kada pas dođe tih nekolko koraka do vodiča pohvaliti ga. Neka pohvala ne bude prterano izdašna. Uopšteno neka za celo vreme učenja komande „dole“ vlada pomalo stroga atmosfera. Izdašnija pohvala sledi samo ako se pas boji, ili već ne reaguje na staru - stidljivu pohvalu.

Vodič stoji pored psa, pa iznad psa (opkorači ga) sa pretećim prutom u ruci (tanjim štapom) otprilike 1 minut, i, ako pas pokuša da digne glavu neka reaguje blagim ili jačim udarcem po glavi, po potrebi.

Potrebno je najmanje 20-30 ponavljanja u roku 2-3 dana da pas shvati da na komandu „dole“ mora zaleći na zemlju sa čvrsto prilubljenom glavom i da tako mora ostati.

3. VEŽBA: NA KOMANDU „DOLE!“ SAMOSTALNO I BRZO ZALEGANJE

    Pas sedi pored vodiča koji u ruci drži štap, na povodcu koji je prikačen na bodljikavu ogrlicu oko vrata psa. Vodič podvuče povodac pod levo stopalo, komanduje „dole!“ i digne ruku sa štapom u vis, a istviremeno zateže povodac u levoj da primora psa da legne dole. U slučaku jačeg opiranja da legne ili pokušaja da ustane odmah desnom rukom i štapom kaznimo psa, u skladu sa tvrdoćom psa. Ako pas razume komandu „Dole!“ smanjimo prinudu. Poneki snažniji udarac odmah posle komande  povoljno utiče na brzinu izvršavanja ove komande. Od početka težimo da naučimo psa munjevitom izvršavanju ove komande. Da mu uopšte ne padne na pamet da je labavost moguća. Uvek mora da iskusi da je svako odlaganje i neizvršenje nemoguće.

Od sada pazimo na korektno zaleganje. Pas neka leži na zadnjim nogama, prednje neka ispruži napred i glavu neka drži prilubljenu uz zemlju ili na prednjim nogama. Svaka sitnica je bitna, i nikako nije beznačajna i sporedna. Najvažnije je uvek munjevito izvršenje komande. Učenik koji čvrsto priljubleno drži glavu na zemlji neće pokušati da ustane.

Pošto kasnije, na terenu, na veće udaljenosti zvučnom komandom (rečju) i znakom ruke ne možemo postići željeno dejstvo (ne čuje komandu, ili nije okrenut nama da vidi znak ruke), potrebno nam je drugo uspešno sredstvo za izdavanje komande – zvuk  pištaljke. Za ovo koristimo pištaljku sa kuglicom. Čuje se daleko, deluje kao udar i bolji je nego ma koji  drugi zvučni signal. Za dva dana će pas shvatiti suštinu zvuka pištaljke na sledeći način: čim nauči zaleganje na znak ruke, vodič ne izdaje više komandu „Dole“ rečju, nego koristi pištaljku zajedno sa dizanjem ruke. Ako posle 3 i 4 vežbe zvuk pištaljke povežemo blagim udarcem štapom, pas će već ispravno ukopčati. Kada pas shvati šta želimo, još nismo završili. Treba dalje vežbati sve dok psu izvršenje komande ne postane navika. Od tog momenta je mnogo vežbanja i insistiranje na korektnom izvršavanju odlučujuće.

4. VEŽBA: „DOLE“, VODIČ SE UDALJAVA OD PSA (PREDVEŽBA ZA ODLOŽIVOST)

Pas po propisu leži. U levoj ruci vodiča je povodac, u desnoj štap. Štap drži preteći iznad glave psa i načini korak dva od psa i na stranu. Svaki pokušaj pridizanja kaznimo momentalnom komandom „Dole!“ i odmerenim udarcem štapom. Ako pas sigurno i propisano leži stanemo iza njega. Najverovatnije će sada pokušati barem glavu da digne da vidi vodiča. Na početku tako stanemo izta njega da štap dohvata glavu. Pošto poznaje „moć“ pretećeg štapa, najverovatnije će ostati na mestu. Sa glavom na zemlji.

Postepeno popvećavajmo razdaljinu od psa, obigrajmo oko njega, prekoračimo ga, sa pomoćnikom ga uznemiravajmo (poziv, bacanje predmeta), ali pas neka je uvek na povocu, kada smo dalje koristimo dugačak povodac, i svaki pokušaj pridizanja otklanjamo oštrom komandom „Dole!“ i štapom i okovratnikom. Ako bi ustao i pokušao bekstvo pustimo ga, zatim energično zaustavimo – trgnimo dugi povodac tako da mu bodljikava ogrlica pričini bol, dovucimo ga na mestu gde je ležao i ponovo ga postavimo da leži.

Pas neka nauči pet minuta da mirno leži, svejedno da li je vodič bliže ili dalje od njega i nek ne dozvoljava da uznemiravanja utiču na njega.Kasnije pri vežbanju mora znatno duže da ostane da leži, doduše u ne tako strogoj pozi, ali je to već drugi zadatak – odloživost, tj. ostajanje ležeći na mestu komande. Od trjanja ležanja je daleko bitnija brzina izvršavanja komande „Dole!“, takoreći momentalno.

5. VEŽBA: „DOLE“ IZ STAJANJA I HODA

Posle sigurnog izvršavanje vežbi od 1. do 4. zaleganje vežbamo iz stojećeg stava i hoda. Retko se dešavaju teškoće, ali može da se desi da poneki pas u novoj situaciji (položaju) izbegava da brzo zalegne. Ni po kojju cenu ovo ne trpimo ! Odmah reagujmo trzajem povoca ili štapom.

6. VEŽBA : ZALEGANJE DALEKO OD VODIČA I UZ UZNEMIRAVANJA

Kada već pas na dignutu ruku i znak pištaljke prirodno i sigurno zaleže, znači komandu odmah i brzo izvrši i na komandu „dođi“ reaguje sa zadovoljstvom počinjemo vežbanje zaleganja kada je pas udaljen od vodiča.  Neka je pas već toliko uznapredovao u obuci da zaleganje ne smatra neprijatnim teretom, i ne deluje utučeno posle komande „Dole!“, nego deluje oslobođeno, kao da radi brzo iz navike, sa radošću i prirodno ovu radnju. Vodič prepoznaje ovo stanje po tome da pas brzo izvršava ovu radnju na komandu i sa radošću, brzo dolazi na poziv do svog vodiča posle nje.

Pas sedi, stoji ili se kreće na dugom povodcu na udaljenosti 2-4 m od vodiča. U momentu kada ne očekuje tu komandu izdamo energično „Dole!“ sa dignutom rukom i prutom u njoj. Obično pas odmah izvrši komandu, ako ne trgnemo povodac i zamahnemo sa prutom. Pazimo da korektno zalegne. Ukoliko smo dosada tačno i dosledno odradili vežbe ni ova neće predstavljati problem. Postepeno povećajmo razdaljinu, sve do kraja dužine našeg dugog povodca, vežbajmo u lovištu, i sa faktorima uznemiravanja. Uvek komandujmo kada pas ne pazi na nas, nego je zauzet nečim drugim. Ukomponujmo svesno uticaje koje odvlače pažnju psa – plač zeca (da ne vidi pomoćnika koji duva u vabilicu), terajmo živinu u blizini psa, stranog psa, postavimo vlečku ispred njega itd. Suština je da uvek komandujemo „Dole!“ kada pas to ne očekuje.

Kod ovog vežbanja je od velike pomoći pecaljka sa omiljenim aportokom na kraju. Kada sa strašću juri taj predmet, već i samo pogled na njega uzbudi psa. Ovaj nagon za hvatanjem predmeta i uzbuđenje je čak poželjno kod vežbanja i učvršćivanja zaleganja na daljinu. Jedan pomoćnik pokreće pecaljku. Pas se kreće pored vodiča na povocu sa bodljikavom ogrlicom.

Pomoćnik baci aportok na kraju pecaljke na zemlju. Skoro je sigurno da bi se pas bacio na aportok da to ne preupredimo  energičnom komandom „Dole!“. Budimo oštri da da postignemo korektno zaleganje. Jako je važno zaleganje bez greške. Pomoćnik blago pokrene predmet i vuče, vodič pazi da pas ostane na mestu. Podizanje glave ovde možemo tolerisati da može očima pratiti kretanje predmeta. Najverovatnije će uzbuđeno, drhteći pratiti očima aportok koji vuče pomoćnik.

Ako pas ostane na mestu i kada se predmet brže vuče, prelazimo na drugu fazu: psa otkačimo sa povodca sa pištaljkom u levoj a štapom (bolje kamdžijom) u drugoj ruci, pored pomoćnika koji pokreće aportok pecaljkom. Ako prethodno ponovima i bez povodca, prelazimo na jurenje aportoka: vodič posdstiče psa da hvata – juri aportok. Pas kreće da uhvati, i u jeku jurnjave komanda zviždukom „Dole!“ , pas zaleže, zatim opet šaljemo psa da hvata i u jurnjavi ponovo komanda pištaljkom i rukom u vis.Ako su predvežbe bile dobre  nećemo imati teškoća. Ovde, gde je sva pažnja i trud psa uperena na aportok koji se kreće nema bojazni da će pobeći.Ide radnja na slobodi, bez povodca, samo na pištljku, bez druge prinude. Menjajmo:jurnjava-dole-jurnjava-dole-jurnjava za aportokom i dozvola da uhvati aportok i donese vodiču. Koji pas ovo radi sa radošću taj će refleksno da zalegne na komandu.

Uvek pazimo na korektno i brzo izvršavanje komande, svako odstupanje odmah kazniti, ako propisno uradi pohvaliti. Pas treba da stekne iskustvo da zaleganje nije neprijatno za njega i  da zbog toga neće doživeti neprijatnosti.

Ako ova vežba ide bez problema u jednom većem ograđenom prostoru, bašti ili dvorištu nastavljamo vežbanje bez pecaljke, ali samo tada kada usled mnogo, mnogo ponavljanja zaleže bez greške, tačno kako želimo. Nemojmo žuriti napred. Sledeći korak sledi samo ako prethodni funkcioniše besprekorno.

Vežbanje zaleganja možemo smatrati završenim kada je izvršenje apsolutno refleksno. Pošto se ovde ne radi o nasleđenom refleksu nego stečenom (uslovnom reflexu), vežbanje traje celog života psa, doduše nešto manjim intenzitetom.

Na kraju treba raditi zaleganje sa uznemiravanjem u polju i šumi (lovištu) sve dok na oko 150 m munjevito zaleganje na komandu ne postane prirodno kod psa.

Ponašanje na divljač, tj. poslušnost pri pokretanju divljači ćemo obraditi u delu o uvođenju psa u lov.

Zaleganje, zajedno sa puzenjem (sledeća radnja o kojoj piše u knjizi), su najefikasnije komande i radnje pomoću kojih se lovački psi drže u poslušnosti.

UPUTSTVO ZA POSTAVLJANJE KOMENTARA NA BLOG

Ovo je ujedno i poziv i molba svim zainteresovanim odgajivačima, vodičima i ljubiteljima nemačkih oštrodlakih pasa da obogate ovaj naš Blog i da učestvuju u njemu svojim člancima, primedbama, mišljenjima putem komentara. Zbog lake mogućnosti postavljanja komentara smo se i odlučili za formu Bloga kao izvor informacija o radu našeg Kluba na netu.

KOMENTAR JE JEDNOSTAVNO POSTAVITI: Ubacite kursor u belo polje ispod teksta na mesto za komentare, ukucate Vaš komentar i pritisnete "pošalji komentar". 

         Možete izabrati bilo koju opciju u polju "komentariši kao", čak i anonimnu i Vaš komentar će biti poslat i objavljen. Normalno uz poštovanje osnovnih pravila komuniciranja na internetu, bez vređanja, ličnih obračuna i slično.... O rasi koju gajimo. 

Ja se nadam da ćemo ovde prebaciti i diskusiju oko obuke koju tako uspešno i na visokom nivou drži Goran Zubanović na BK forumu, jer joj je ovde mesto.

Fotografije šaljite na mail administartora (lacika.torma@gmail.com) i biće objavljene u posebnom albumu.

Pozdrav svima

SPISAK NEMAČKIH OŠTRODLAKIH PASA I VODIČA KOJI SU DO SADA UČESTVOVALI NA HEGEWALDU IZ SRBIJE

2001. GODINA:

1.) Dan vom Balkanhoff , 198 bodova,  vodič Popović Marko
2.) Kuhls Mumm , 220 bodova, vodič Zubanović Goran
3.) Kuhls Laso , 210 bodova, vodič Rene v.d. Beck/ vlasnik  Laslo Kneht

2002. GODINA:

4.) Dolli v.d. Hollebachs Heide, 220 bodova, vodič Zubanović Goran (11/11, vrlo dobra u eksterijeru)

2003. GODINA:

5.) Herzog vom Balkanhoff , 203 bodova, vodič Zubanović Goran ( najmladji DD)

2004. GODINA:

6.) Ira vom Balkanhoff , 216 bodova, vodič Zubanović Goran
7.) Alma vom Wolf , 216 bodova, vodič Gerd Uhlken/ vlasnik Goran Zubanovic

2006. GODINA:

8.) Balko vom Wolf , 197 bodova, vodič Zubanović Goran

2007. GODINA:

9.) Rina vom Balkanhoff , 214 bodova, vodič Uwe Hermann
10.) Rea vom Balkanhoff , 191 bodova, vodič Manfred Höfges

2008. GODINA:

11.) Tilla vom Balkanhoff , 211 bodova, vodič Zubanović Goran

2010. GODINA:

12.) Baldur II vom Balkanhoff, 222 bodova, sa 12 za nos i 37. mesto vodic: Radonjić Igor


                                                    Spisak uradio Goran Zubanović

77. HEGEWALD U BILLERBECKU

      Ove godine se Internacionalni jesenji uzgojni ispit za nemačke oštrodlake pse, tzv. Hegewald (nazvan po pioniru u stvaranju ove lovno-radne rase pasa i neumornom borcu za njegovu propagandu i oblikovanje Freiherru Sigmundu Zedlitz Neukrichu koji se pamti po svom nadimku), održao u Billerbecku, U Nemačkoj u organizaciji Porta – Westfalica grupe Deutsch Drahthaar Vereina.

      Hegewald, kao najveći radni ispit koji se održava u svetu, zahteva opsežne pripreme koje traju mesecima. Tako je bilo i ove godine. Pripremljeno je 60 revira za ispitivanje pasa u polju i 5 revira za rad na vodi.

      Na ovogodišnji Hegewald je prijavljeno 214 pasa. Većina je bila iz Nemačke, no pored pasa iz Nemačke učestvovali su psi iz još 10 država sveta, potvrđujući međunarodni karakter ove manifestacije na kome se ocenjuje stanje populacije oštrodlakih nemaca i njen kvalitet u svetu. Iz Italije je bilo prijavljeno 10 pasa, iz Amerike 6, iz Austrije 5, iz Rusije 2, iz Bugarske 2, iz Holandije 2, iz Turske 1, Grčke 1, Srbije 1 i Danske 1 pas.

      Najviše pasa je prezentovala odgajivačnica „Bandorfer-Forst“ iz Nemačke – čak 13, zatim italijanska odgajivačnica „del Zeffiro“ 9, „vom Dachswwiese“ 8, „vom Erthal“ 5, pa “vom Donaueck“, „vom Liether-Moor“ i „Böckenhagen“ po 4 psa.....

      Hegewald je otvorio svojim govorom predsednik Svetskog saveza nemačkih oštrodlakih pasa – Deutsch Drahthaar Welt-Verbanda gospodin Dirk Frh. von Eller-Eberstein i najavio da neće da se kandiduje u sledećem mandatu. Posle njega je o pozitivnom značaju ovog radnog ispita za selekciju i uzgoj govorio predsednik Nemačkog Saveza svestranih radnih-lovnih pasa – Jagdgebrauchshundverband e. V. gospodin Werner Horskötter, zatim je govorio gospodin Joseph Pohling iz nemačkog kinološkog saveza o značaju dokumentovanog uzgoja i ispitivanja radnih osobina ove rase koje traje već ceo vek. Takođe je govoreno o značaju pojedinih disciplina i naglašeno da su najbitnije discipline rad na tragu zeca i rad na živu patku na ovom ispitu, kao i na HZP-u. Zaključio je da Hegewald pomaže očuvanju lovne upotrebljivosti ove rase.

      Uslovi za rad pasa na terenu nisu bili laki – septembar sa puno padavina, velika vegetacija i neobrana kukuruzna polja, što je otežalo i psima da pokažu maksimum, a otežalo i ocenjivanje od strane sudija.

      Od 214 prijavljenih pasa na ispit su privedena 206 pasa (osam nisu privedena). Od 206 ispitanih pasa Hegewald uzgojni ispit je položilo 162 pasa (78 %), 14 pasa je položilo HZP (da bi pas položio Hegewald mora osvojiti najmanju ocenu dobar i dobiti 6,7 ili 8 bodova u disciplinama trag, nos, pretraživanje , rad na živu patku i građa/dlaka. Psi koji dobiju pozitivnu ocenu, ali manju od dobar, polože samo HZP), i 30 pasa nije položilo ni Hegewald ni HZP (14,5 %).

      Prvo mesto i prelaznu Hegewald statutu  je osvjio pas Kliff II vom Rödlberg vodiča Ralf Arnesa (slika levo: radost pobednika) sa 239 Hegewald bodova i 230 osvojenih radnih bodova  (Hegewald bodovi se dobijaju tako što se na radne bodove doda prosek bodova za eksterijer, npr. ako je za građu pas dobio 10, a za dlaku 8 radnim bodovima se dodaje 9 bodova). Drugo mesto je osvojio pas Aron II vom Liether – Moor koju je vodila gospođa Ute Jochims (slika desno, supruga vlasnika odgajivačnice Liether-Moor) sa takođa 239 Hegewald bodova, ali sa jednim bodom manje za rad – 229, a treće mesto je osvojila kuja Xara vom der Dachswie vodiča Wilfried Steffensa sa 239 Hegewald bodova i 228 radnih bodova. Najbolje plasirani psi  koji nisu iz Nemačke su bili na 6. mestu Regent III del Zeffiro koga je vodio Sebastian Menz iz Italije sa 237,5 Hegewald i 227 radnih boda (njegov rad u polju na 77. Hegewaldu možete pogledati na Yu Tube, ili rad na vodi ovde), zatim na 20. mestu Droll v.d. Draustatdt iz Austrije koga je vodio Mf. Hannes Kallenberger sa 234 hegewald i 224 radnih bodova i na 37. mestu pas iz Srbije Baldur II vom Balkanhoff vodiča Igora Radonjića koji je osvojio 232 Hegewald i 222 radna boda ! Zvaničnu ranglistu 77. Hegewalda možete pogledati ovde.

      O suđenju dovoljno govore brojke: da su u radu dodeljene samo 20 odlične ocene sa 12 bodova, i to 6 u disciplini trag zeca, 4 za nos i 10 u disciplini rad na živu patku ! U oceni eksterijera je kriterijum bio još viši i strožije pridržavan: od 206 privedenih pasa su  samo 5 pasa dobili ocenu odličan i 12 bodova za dlaku, a za građu nijedan ! Ocenu 11 za građu (formu) i 11 za dlaku – 11/11 su dobila 5 pasa. To što je i pored tako strogog i zahtevnog suđenja Hegewald položilo preko dve trećine pasa govori o visokom radnom kvalitetu oštrodlakih nemaca danas.

      Baldur II vom Balkanhoff koga je vodio Igor Radonjić, koji je zastupao Srpski Deutsch Drahthaar Klub, je imao 7 Hegewald bodova manje od pobednika i 8 radnih bodova manje i zaradio je sledeće ocene: rad na tragu zeca 11, nos 12, pretraživanje 11, stajanje 11, vodljivost 11, volja za rad 11, aport patke 10, rad na živu patku 10, vlečka fazana 10, vlečka zeca 6, aport 10 i poslušnost 10. Da nije bilo greške na vlečki zeca ušao bi među prvih deset pasa. Ali i ovako je to ogroman uspeh za Srbiju, Baldur je dosada najbolje plasirani pas iz Srbije na Hegewaldu od svih koji su učestvovali ikada na njemu (pogledajte spisak učesnika Hegewalda iz Srbije)! Svojim učestvovanjem i plasmanom Igor Radonjić je neizmerno mnogo učinio za afirmaciju Srpskog DD Kluba i mi mu iz svog srca čestitamo i dugujemo mu zahvalnost. (Fotos dole levo Igor vodi Baldura na ocenu eksterijera, slika desno dole ocenjivanje Baldura u eksterijeru na 77. Hegewaldu)

      Evo samo nekoliko rečenica iz njegovog  (Igorovog)„pera“ : „Sad bih ja nešto napisao o 77 Internacionale Hegewaldu - Zuchtprüfung Billerbeck 2010 godine.

      Videti toliko dobrih pasa (214) na jednom ispitu koji je ujedno najveći ispit na svetu i biti deo toga je nešto fantastično. Kao što je Goran (Zubanović) naveo da je konkurencija toliko jaka da tu konkurišu minimum 100 pasa za pobednika. Možete tada predpostaviti kako je bilo prilikom polaganja gde je ponekad jedan mali detalj odlučivao koji je pas bolji tj. koji će pas dobiti poen više.

      Prvi dan smo ja i Baki imali rad u polju. Polja nisu bila najoptimalnija. Nedostajala je veličina - širina gde pas može odraditi zečiji trag par kilometara. Dosta je bilo obrađene površine pripremljene za setvu i što je bilo najgore gde god se okreneš polja kukuruza za silažu (gusto sejanog). U takvim okolnostima je prosto nemoguće dobiti veći broj poena od 11. Nakon toga smo imali vlečku  pernate i dlakave divljači.

      Tu stupam ja na scenu i sa mojom greškom umesto 10 poena dobijam 6 na vlečku. zeca. U slobodnoj pretrazi terena - pretraživanju Baki je oduševio prisutne sudije, vodiče i posmatrače svojim načinom pretrage i usto dve marke ( prvo na fazana pa fazanku ). Naime tog dana smo počeli sa ispitom u 7,30, a slobodna pretraga terena je počela 16.30 Većina pasa je već bila premorena ali ne i Baki koji je u punom galopu bez bilo kakve komande ispred mene pretraživao teren sa pravilnim petljama uvek u vetar.

      Drugi dan smo na programu imali vodu i ocenjivanje forme i dlake. Prva dva psa ispred mene padaju na vodenom ispitu. Prolazim kroz neki šumarak razmišljajuci o tim psima. Juče su se dobro pokazali, šta li sad nije bilo u redu? Izlazim iz navedenog šumarka a ispred mene bara ili kanal, nemogu oceniti. Umesto trske ( ševara ) i lokvanja drveće i granje u vodi. Na sredini još jedno ostrvce koje pokriva dalji pregled kanala.

      Psima je bilo stvarno teško prolaziti kroz to granje i žbunove koji su izvirivali iz vode tako da je patka bila u velikoj prednosti nad psima. Slikao sam tu vodenu površinu pa će te sami oceniti (fotos levo).

      Nakon završene vode imali smo skoro 4 sata vremena da pripremimo pse za ocenjivanje u formi i dlaci. Svaki pas pojedinačno ulazi u ring gde ga četiri sudije posmatraju i ocenjuju skoro čitavih pola sata. Osećao sam se kao da je Baki na sistematskom pregledu (videti fotografiju). Od pigmentacije nosa pa do drzanja repa ( os A do Š ).

      Na kraju smo ja i Baldur II vom Balkanhoff uspesno položili 77. Hegewald sa ukupno 222 radna poena eksterijernom ocenom 10/10, 64cm-65cm.
      Sve ukupno 232 Hegewald poena, 37 mesto i ZUCHTTAUGLICH (podoban za priplod).

      Normalno da mi je bilo izuzetno drago što sam uspeo da položim navedeni ispit ali mi je bilo najdraže kada je organizator 77. Hegewalda na govornici rekao "37. mesto prestavnici VDD SERBIJA vodič Igor Radonjić i Nod Baldur II vom Balkanhoff" i nakon toga aplauz prisutnih vodiča, sudija i ostalih gostiju ( vise od 1000 prisutnih u jednoj ogromnoj hali ) a meni prolazi kroz glavu TANDRČAK BATO.“ Toliko od Igora.

      Sledeći, 78. Hegewald će se održati od 31. avgusta do 3. septembra 2011. godine u Hollabrunnu u Austriji. Zbog lokalnih uslova i vremenskih prilika je ispit planiran za raniji datum od uobičajenog, što, nažalost, učesnicima oduzima skoro mesec dana vremena za pripremu pasa.

      Nama je ta destinacija daleko bliža nego Nemačka, smatramo da imamo pse i vodiče koji su sazreli za Hegewald. Srpski Deutsch Drahthaar Klub će učiniti sve da pomogne zainteresovanim članovima – vodičima da učestvuju na ovoj prestižnoj manifestaciji od tehničke, edukativne, pa do materijalne pomoći.

      Jer Igorov uspeh obavezuje, a Hegewald je jedino mesto gde se kvalitet oštrodlakog nemca i znanje vodiča potvrđuje bez ikakve sumnje i senke !

 Aron vom Liethermoor, 2. mesto, 229 radnih i 239 Hegewald bodova, građa/dlaka 10/10