RAD NA TRAGU I DEO

 

Na tragu, na remniku     

     

     Pronalaženje divljači sa psom u lovu radi odstrela je samo deo uloge lovačkih pasa u lovu.

   Sa stanovišta  savremene lovne etike, lovnog reda, ekonomike i humanosti daleko je važnije svaku odstreljenu ili ranjenu divljač pronaći. Odstreljenu, bez obzira da li je ostala na mestu ili se udaljila od mesta nastrela i sakrila, da ne propadne, a ranjenu da se što pre oslobodi muka.
      Uporno i neumorno traženje odstreljene i ranjene divljači je obaveza svakog lovca u svakoj prilici. U zemljama sa naprednim lovstvom je to ugrađeno u zakone o lovstvu, a kod onih gde je tradicija duga to se podrazumeva. U nekim pak zemljama svako lovište koje gazduje krupnom divljači je obavezno da ima kvalifikovanog psa za rad na krvnom tragu (krvoslednika ili bilo koju drugu rasu, tj. psa koji je položio ispit na krvnom tragu).
      A sa stanovišta lovačke strasti pronaći izgubljenu divljač je isti doživljaj, ako ne veći, nego je odstreliti.
      Zbog svega toga je, pored donošenja, veoma važno da pas mirno i uporno prati trag ranjene divljači. Ali, na žalost, nagon za praćenjem traga nije jak kao što je nagon za pronalaženjem, stajanjem ili čak i radom u vodi i treba ga probuditi i razvijati svim sredstvima.
      Na sreću lovci su odavno shvatili značaj rada na tragu: kod nemaca na uzgojnim ispitima za lovno-radne pse rad na tragu živog zeca ili lisice i rad na tragu žive patke se boduje sa najviše bodova. Takvo vrednovanje je rezultat dugogodišnjih naučnih istraživanja i iskustva ljudi posvećenih lovu, uzgoju i obuci pasa.
      U Srbiji je rad sa psima na tragu daleko od zadovoljavajućeg, takoreći u začetku. Lovci postepeno shvataju značaj rada na krvnom tragu i obuke pasa za rad na tragu. Nabavljaju se specijalisti – krvoslednici, eminentni kinolozi  - Mihajlo Hadži Pavlović, Dragan Janjić, Vladan Videnović održavaju seminare o krvnom tragu. Tako su samo prošle jeseni u okviru projekta racionalnog korišćenja pasa tragača po krvi u lovištima Srbije (koji su finansirani sredstvima Republike Srbije namenjenih unapređenju gazdovanja lovištima) održana dva seminara u Minićevu i Vajskoj. Ali još nema dovoljno ni pasa obučenih na rad tragom ni dovoljno specijalnih ispita na krvnom trag, a i literatura je više nego oskudna. Sa ovim člankom želimo da pomognemo svim zainteresovanima da shvate suštinu rada na tragu, da damo jedan skroman putokaz za početak rada sa tragačima.
      Ovaj članak nismo namenuli  vodičima  krvoslednika specijalistima pravljenim za rad na tragu, ni profesionalnim vodičima „hirschmannima“ koji žive za praćenje traga jelena, nego prvenstveno (običnim) lovcima kojima je potreban pas za trag i lovočuvarima koji rade krvni trag sa rasama lovačkih pasa koji se svestrano koriste u lovu. Pošto je materijal obiman objavljivaćemo ga u delovima. 

      Za rad na tragu se mogu koristiti  goniči, jamari, cunjavci, retriveri i nemačke rase iz VII FCI grupe. Svaki pas može biti dobar tragač ako ima predispozicije za to i ako se radi sa njim.
      Divljih svinja je sve više i rast njihove brojnosti kao da nema granica. Love se u teškim uslovima za precizan hitac, ili u trku ili pri slaboj svetlosti i ima puno prilika za rad na tragu, pa i potrebe za psima koji su pouzdani tragači. A o tome da jelensko lovište nema krvoslednika ne bi smeli ni pomisliti. To je svetogrđe.

ZAŠTO RADITI NA TRAGU ?

      Opšte je poznato da je kod pasa čulo mirisa – njuh najbolje razvijeno i najviše korišćeno čulo. Pas ima superioran njuh u odnosu na čoveka. Zbog toga pse i koristimo u lovu. I druga čula pasa su, kao naprimer sluh,  razvijena ali njuh dominira. Pas sve omiriše, proverava njuhom.
      Pa zašto tada moramo učiti tragu i raditi sa njim na usavršavanju te radnje?
      Iz istih razloga zašto učimo, recimo psa da sedne ili da legne. Jer pas zna i sam od sebe da sedne ili legne. Kada mu se prohte. Ali mi želimo da urođene osobine njuha i mirisanja tako formiramo i kanališemo obukom da služi nama, za naše potrebe, po našoj želji i na našu komandu.
      Da nas  naš pas, koristeći svoj njuh i nagom za lovom i traganjem, od mesta nastrela dovede do mrtve ili ranjene divljači koju mi ne možemo sami da nađemo.
      U većini slučajeva – sem kada je sneg ili ima puno krvi.

DEFINICIJA TRAGA I POJMOVA PRI TRAGANJU

      Šta je u suštini trag ?

      Čovek – lovac prati trag očima. Za njega trag predstavlja ono što vidljivo ostaje pri begu ranjene divljači. To je deformacija zemljišta - tla i onoga što je na tlu (snega, lišća, itd) nastalo kao povreda zemljišta pri kretanju divljači. Tu su i drugi „nusprodukti“ ranjavanja: parčad kostiju, dlake, delovi mišića, delovi raznih organa i krv koju izbacuje ranjena divljač na trag ili pored traga.
      Pas trag prati njuhom i tamo gde više za čoveka nema tragova. U lovištu za psa manje - više sve jednolično miriše dok ne naiđe na trag. Pas se instiktivno zanima za promenu jednolične mirisne slike, zanima ga trag divljači koja je cilj njegovog lovačkog nagona, posebno ako je ranjena.
      Za psa je trag mirisni kompleks ili „koktel mirisa“ nastao kao posledica povreda tla prilikom kretanja – bega divljači.
      Kompleksni miris traga se sastoji od mirisa okoline, mirisa tla, mirisa povrede tla (zgažena trava i lišće, zgaženi insekti, puževi..) od strane divljači, mirisa same divljači nastale ispravanjem tela, usecanjem i trenjem po tlu nogu divljači pri begu i lučenjem žlezda, te mirisa krvi (gde je ima).
      Niz pojedinačnih tragova koji se nalaze na određenoj udaljenosti jedan od drugih (zavisno od veličine – visine divljači, vrste hoda i trka) čine trasu traga. Mi lovci u praksi trasu traga nazivamo tragom.
      Trasa traga ima svoj početak na mestu nastrela i svoj kraj gde je tražena divljač. Trasa nije prava, ima svoje krivine, kao i prelome gde se smer kretanja prelama pod većim uglovima. Na trasi traga može biti jedan ili više ležaja gde je ranjena divljač prikupljala snagu za dalji beg. Tu je miris traga nešto jači i pas mora pokazati takva mesta svojim ponašanjem, a mi ga u obuci podsticati na to. Trasu traga mogu preseći – ukrštati drugi tragovi, tj. trase tragova, stariji ili mlađi, na kojima pas ne sme skrenuti. Pas koji ne skreće sa traga koji prati se naziva čistim na trag.
      Iznad trase traga je mirisno polje traga. Miris traga je najjači i najduže se zadržava pri zemlji i udubljenjima nastalim kretanjem - begom divljači, zbog toga pas tragač mora držati glavu nisko, pri zemlji. Iu istih razloga se veštački trag krvi postavlja niz vetar (sa vetrom u vrat). Mirisno polje trase se ne poklapa uvek sa samom trasom traga, tj. može biti nešto pomereno levo ili desno (levo ako vetar duva zdesna i obrnuto) i vodič mora na to paziti, a pas može zbog toga raditi nešto sa strane traga. Pomeranje mirisnog polja trase traga zavisi od jačine i pravca vetra.
      Mirisni kompleks koji je zalepljen za trag i lebdi iznad njega može biti raznog intenziteta i može trajajati duže ili kraće vreme. Trajanje mirisa traga zavisi od jačine traga koju je ostavila divljač, od strukture i stanja tla na kome je trag ostavljen i od vremenskih prilika.
      Sa stanovišta tla su povoljni uslovi za traganje u šumi sa podrastom, livadi, oranju, šumskim putevima sa što manje tragova ljudi i ostalih životinja. Tvrdo tlo, putevi (asfalt, kamen), menjanje više struktura tla, mnoštvo tragova (kao u gateru) nisu povoljni i mogu onemogućiti psa da uspešno odradi trag.
      Što se vremenskih prilika tiče povoljno je vlažno vreme, rosa, sveže vreme (bez vrućina), čak i slaba kiša. Nasuprot ovome trag brzo slabi na jakoj kiši, velikoj vrućini, suvom vremenu, jakom vetru i velikim snežnim padavinama. Ako padne sneg do 4-5 cm, još se može pratiti trag, ali ako je sneg dublji pas postaje nemoćan.
      Iz svega gore navedenog, tj. da se uobičajeno prati trag star od nekoliko sati do 70 sati, najčešće 10-12 sati, te da je miris traga daleko slabiji od direktnog mirisa same divljači, da se u trasi pojedinačni tragovi nalaze na određenoj udaljenosti jedan od drugih, da ih treba povezati, da često nema krvi na tragu, ili nema dovoljno, ili pak nestane posle određene daljine trase i da trag mogu ukrštati drugi tragovi koji mogu omesti psa vidimo da je rad na tragu, kao i obuka psa na rad na tragu veoma kompleksna radnja i zahtevaju sistematičnu, znalačku obuku i veliki trud od strane vodiča. I zbog toga predstavlja veliki izazov.

Tradicionalno pletenje dugog remnika za nošenje
po načinu hanoverskog lovačkog dvora (po F. Raesfeldu)

KAKO UČITI TRAG ?

      Trag učimo psa tako što postepeno razvijemo uslovni refleks praćenja jednog traga ranjene divljači od početka (nastrela) do kraja (divljači).
      Ili drugačije: da pas na zvučnu ili vizuelnu komandu svog vodiča, a koristeći svoj njuh, krene po tragu staloženo, polako, skoro razmišljajući  „spuštene glave među nogu“ i dovede nas po nizu tragova (trasi traga) do divljači koja nije ostala na mestu nastrela.
      Delovi uslovnog refleksa rada na tragu su komanda „Prati trag“ – kao uslovni nadražaj i bezuslovni nadražaj - nagrada u vidu parčeta mesa, zadovoljenje pronalaskom divljači, obilna pohvala na kraju traga.
      Na kraju traga uvek mora biti nečega što interesuje psa i raduje psa (koža divljači, sama divljač, mačak ili zec u kavezu), jer na taj način pojačavamo volju za radom na tragu kod psa koristeći njegov lovački nagon i izgrađujemo smislenost traganja.
      Traganje je radnja gde u toku obuke, pa i kasnije, ne postoji prinuda i kažnjavanje, samo pozitivni podsticaji. Traganje treba da je radostan događaj za psa. Zbog toga vodič treba da razvije prisan odnos sa svojim psom – tragačem.

Kada početi obuku na tragu ?

      Obuka ove radnje nije „redna“, da ide striktno posle neke druge radnje. Podsticanje praćenja traga hranom treba početi od 3-4 meseca, čim je štene fizički ojačalo i počinje da ozbiljnije pretražuje okolinu u kojoj se kreće.
      Sistematska i postepena obuka može da počne čim prođu pubertetske ludorije, zavisno od psa, od 9 do 16 meseci starosti.
      Samo je poželjno da je pas već barem delimično disciplinovan, da zna da ide na povodcu i da legne i ostane na mestu (da je odloživ). Ako to ne zna moramo ga vezati za drvo ili klin na početku traga.
      Takođe je veoma poželjno da je pas već upoznat sa prirodom i lovištem (što više vremena provodi u lovištu), raznim mirisima i zvucima, tj. prilikama koji vladaju u njemu, jer u suprotnom neće biti skoncentrisan na trag.

         

                                                                                              Torma Laslo