Nedavno,
tačnije na skupštini Kluba 25.02. 2017. u
Futogu, je jedan mlađi član postavio jedno veoma aktuelno i važno pitanje:
“Zašto se ne primenjuje uzgojni pravilnik kada je usvojen još 2010. godine?”
Tada
nisam odgovorio, nisam stigao da odgovorim. Ne zato što nisam hteo ili što sam
imao nameru da omaložavam onog koji je postavio pitanje, već iz drugih razloga:
on je to pitao pod tačkom razno, to pitanje nije imalo nikakve veze sa dnevnim
redom, ja i ostali iz radnog
predsedništva skupštine smo bili fokusirani na druge probleme, skupština se
relativno brzo, radon efikasno i uspešno završila i nisam želeo da ulazim u
nove probleme i okršaje. A i da vam kažem, odgovor na ovo veoma složeno i ozbiljno
pitanje nije lak ni kratak i traži malo više pripreme. Ali sam sebi obećao da
ću opširno odgovoriti na to pitanje i evo, ovom priliko to činim.
U toj nameri me
je učvrstila i akcija jedne od naših (retkih) članica koja je na FB postavila
fotografiju dela uzgojnog pravilnika gde piše (crvenim slovima) da je “Bez
položenog jesenjeg uzgojnog ispita pas ne može učestvovati u uzgoju.
To je radni minimum koji svaki
oštrodlaki nemac mora apsolvirati da bi učestvovao u uzgoju i održao
kontinuitet kvaliteta rase.”
Predpostavljam
da je ona htela da me podseti na to, ili sve nas, ispravno, ali nepotrebno, jer
ja to jako dobro znam, stalno mi je u glavi, na kraju ja sam to napisao,
napisao da bude crveno, svima da padne u oči.
 |
| Iz odgajivačnice "vom Schaar" |
Ali da krenemo
od početka.
U procesu
konsolidacije našeg Kluba, koji je tekao postepeno i trajao godinama i još
traje, od 2001. do danas, prvo je preveden i štampan nemački Pravilnik o
uzgojnim ispitima, zatim je napisan i usvojen statut Kluba (što je normalno)
19.02. 2005. u Pančevu.
O uzgojnom
pravilniku kao najvažnijem dokumenti koji propisuje način gajenja i uzgoja
nemačkog oštrodlakog psa se počelo u Klubu diskutovati 2007. godine (videti
“Bilten Srpsko Deutsch Drahthaar Kluba od 2001. do 2009. godine” strana 27). U
istom Biltenu, tj njegovom kraju, je objavljen prevod nemačkog uzgojnog
pravilnika “Pravila uzgoja Verein Deutsch Drahthaar E.V.” koji je objavljen
1.07. 2012. godine u Nemačkoj.
Razgovori,
razmena mišljenja i diskusije po tom pitanju su trajale 4-5 godina. Sa obzirom
da smo kao Klub prihvatili nemački model (“Srpski Klub DEUTSCH
DRAHTHAAR gaji, obučava, vodi i ispituje pse po sistemu matičnog Kluba – Verein
Deutsch Drahthaar e.V“ – član 5. Statuta Kluba, stav 3) odlučili smo da i
uzgojni pravilnik uradimo po ugledu na matični Klub iz Nemačke, tj. da njihov
uzgojni pravilnik bude osnov za naš.
Pred nama je bio nimalo jednostavan zadatak da
u tom važnom aktu objedinimo i pomirimo – uskladimo:
- Pravilnik o stručnom radu (posebno poglavle
II. „Gajenje i reprodukcija pasa“ str. 4) i ostale akte KSS-a kao naše krovne
organizacije;
-Ostale važeće akte naše države koji se odnose
na životinje (kao Zakon o dobrobiti životinja i sl.);
-Osnovne postavke uzgojnog pravilnika matičnog,
nemačkog Kluba;
-Odredbe dokumenata FCI-a („Međunarodni
pravilnik FCI-a o gajenju“ str.161 Pravilnika o stručnom radu KSS-a) i
-poslednje, a veoma važno – naše mogućnosti.
Kada kažem „naše mogućnosti“ tu mislim na naše
ustrojstvo i položaj u okviru kinologije u Srbiji. Naime svima je poznato da mi
postojimo u okviru Kinološkog društva Arilje i da ne možemo da izdajemo
rodovnike, jer je to u isključivoj nadležnosti KSS-a.
Tu se drastično razlikujemo od matičnog Kluba u
Nemačkoj, koji, ako pas nije podoban za uzgoj, neće da mu izda rodovnik
(njegovim potomcima) i na taj način primorava uzgajivače i vodiče da se
pridržavaju akata kluba (uzgojnih pravila) i izvode pse na ispite i smotre.
Da rezimiramo: u
matičnom Klubu svaki vlasnik oštrodlakog, ako želi da potomci njegovog psa
dobiju rodovnik, mora da se pridržava pravila Kluba , dok kod nas u Srbiji
je to dobrovoljno i vlasnik oštodlakog nemca nema obavezu da se pridržava
odredaba Klupskih akata tj. nemamo sasvim efikasnog načina da ga prisilimo na
to. Članovi našeg Kluba to rade na dobrovoljnoj bazi. Statut i uzgojni
pravilnik ih obavezuje na određene norme, ali ako ih se ne pridržava mi ga
možemo samo kazniti i na kraju isključiti. A nerado kažnjavamo i isključujemo
ljude, to ne vodi napredku, i nam trebaju članovi. A znamo kako smo mi savesni.
Kako smo taj
problem rešili? Mi našeg člana motivišemo i nagrađujemo tako što u rodovnik, na
mesto određeno za preporuke Kluba, upisujemo njegove uzgojne kvalifikacije i
to: podoban za uzgoj, preporučen za uzgoj, nepodoban za uzgoj, poreklo od
radnih-lovnih pasa i poreklo od pasa preporučenih za uzgoj. Na taj način
razdvajamo pse koji su ispitani i kvalifikovani za uzgoj kao radni-lovni psi od
onih koji nisu verifikovali svoje sposobnosti. Mađari imaju slično, doduše malo
naprednije rešenje: na osnovu sporazuma sa nadležnim Ministarstvom i njihovim
kinološkim savezom (MOE) rodovnici pasa, tj. njihovih štenaca, koji nemaju
uzgojne kvalifikacije (nisu položili ispite i ocenjeni od strane njihovog
Kluba) imaju u pozadini celog rodovnika bledu crvenu traku na kojoj piše da psi
ne potiču od radnih roditelja.
Ali da se
vratimo genezi nastanka našeg, Klubskog, uzgojnog pravilnika.
2010-e godine su
intenzivirane rasprave o uzgoju. Na godišnjoj skupštini Kluba održanoj 27.02.
2010. u prostorijama Lovačkog saveza Srbije u Beogradu je Velimir Netković, kao
iskusan sudija i odgajivač, izabran za klupskog vođu uzgoja i formirana je
stručna komisija Kluba. Na sastanku upravnog odbora i stručnog saveta Kluba
održanog 12.06. 2010. u Beogradu klupski vođa uzgoja Velimir Netković je izneo
nacrt smernica o radu stručne komisije i zahtevao da se usvoji nemački uzgojni
pravilnik uz neophodne modifikacije da bi bio u skladu sa Pravilnikom o
stručnom radu KSS-a. Na istom sastanku je donešena odluka da Velimir Netković
napiše predlog Pravilnika o radu stručne komisije. Taj predlog nije napisan i
Stručna komisija je radila sva “stručna pitanja” od organizovanja ispita,
izbora sudija, suđenja do uzgoja. Tako radi i danas. Najmanje uzgoj. Na sastanku
upravnog odbora na Dunavu kod Borče 11.08. 2011. je usvojen rok predaje
predloga uzgojnog pravilnika do skupštine Kluba početkom 2012., uz napomenu da
se prethodno predlog dostavi članovima da se upoznaju sa njim i dostave
eventualne predloge za izmenu i primedbe, a da se na skupštini konačno usvoji
uzgojni pravilnik i od 2012. godine primenjuje.
Na tom sastanku
UO kod Borče se vodila rasprava o nekim delovima uzgojnog pravilnika. Osetljiva
tema je bila inspekcija legla, tetoviranje: da li raditi inspekciju legla ili
ne, to zahteva angažovanje regionalnih vođa uzgoja, putovanja, uzgajivači
nerado prihvataju inspekciju….. Čak je i generalni sekretar KSS-a dr. Mahmud Al
Dagistani upozorio (na sastanku u UO u Beogradu) da dobro razmislimo da li to
treba da radimo, jer mnogi Klubovi to nisu uspeli. Stav većine je, i pord
upozorenja, bio da se inspekcija legla ubaci u uzgojni pravilnik. Zadatak da
uobliči taj pravilnik na osnovu svega gore rečenog sam dobio ja (Torma Laslo).
Na sastanku stručne
komisije 26.02. 2012. u Kovinu je razmatran predlog uzgojnog pravilnika pod
tačkom 4 dnevnog reda. “Kao osnov za uzgojni pravilnik je uzet predlog uzgojnog
pravilnika Emila Đorđevića i Dragana Bunardžića koji su rađeni na osnovu
Pravila uzgoja nemačkog – matičnog Kluba, ali koji nisu bili kompletni. Vođena
je diskusija oko inspekcije legla, uzgojnih kvalifikacija, načina obeležavanja
rodovnika.
Pretresao se
član po član, Torma je dao predloge o kompletiranju i na kraju se jednoglasno
usvojio predlog veoma važnog Uzgojnog pravilnika Srpskog Deutsch Drahthaar
Kluba koji ide na usvajanje pred Skupštinu.” (citat iz zapisnika sastanka,
Bilten Kluba za 2011. godinu, str. 106).
Na godišnjoj
Skupštini Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba održanog 03.03. 2012. godine u
Uzdinu, pod tačkom 8 dnevnog reda skupštinu je sa predlogom uzgojnog pravilnika
(koji je prethodno objavljen na sajtu i blogu Kluba) koji je izradila Stručna
komisija, detaljno upoznao Torma Laslo: “On je izneo izuzetnu važnost ovog
Pravilnika za selekciju i uzgoj, te da je predlog rađen godinama, a intenzivno
poslednje tri, da odavno postoji potreba za ovim pravilnikom, da je rađen
studiozno i kompleksno i da ga smatra veoma kvalitetnim i potpunim, na osnovu
odluka ove Skupštine o uzgoju iz prošle godine, UO i SK, na isnovu uzgojnog
pravilnika matičnog Kluba Verein Deutsch Drahthaar-a, Međunarodnog uzgojnog
pravilnikaFCI-a, Pravilnika o stručnom radu KSS-a i pozitivnih zakonskih
propisa i iskustava drugih Klubova.
Pravilnik je
rađen na osnovu predloga Emila Đorđevića, Dragana Bunardžića, Velimira
Netkovića i Torma Lasla, te je posle duge pripreme timskim radom celog Upravnog
odbora i Stručne komisije došlo do teksta konačnog predloga koji je pred
Skupštinom.
Pravilnik je
prilagođen specifičnoj sizuaciji u kojoj je Srpski Deutsch Drahthaar Klub kao
kao Klub koji deluje u okviru Kinološkog društva Arilje, shodno Pravilniku o
radu KSS-a, pri čemu Srpski Deutsch Drahthaar Klub poštuje sve odredbe istog, a
da je član Svetkog saveza oštrodlakih nemaca čije preporuke sprovodi u meri
koliko to omogućavaju akta KSS-a. Pravilnik ne obavezuje sve vlasnike
oštrodlakih nemaca, samo članove Kluba koji žele verifikovane pse za uzgoj sa
Klupskim pečatima na zadnjoj strani rodovnika na mesto nslovljeno sa “Preporuke
Kluba”, sa tim da će Klub svim legalnim sredstvima da se bori da ovaj Pravilnik
vremenom postane obavezan za sve, i da se poštuje uzgojna politika matičnog
Kluba da bez položenog jesenjeg uzgojnog ispita pas ne može ići u uzgoj.
Predsednik je
upoznao Skupštinu sa svim bitnim odredbama Uzgojnog pravilnika, čitajući član
po član najvažnije i objasnio da usvajanjem ovog pravilnika Klub počinje svoj
uticaj na uzgoj rase, što je i jedna od osnovnih i najvažnijih ciljeva Srpskog
DD Kluba. On je takođe izneo da će sama praksa i primena ovog Pravilnika suditi
o njemu i, ukoliko se ukaže potreba, biće prilagođen našim mogućnostima i
iskustvima ako u nekim odredbama ne bude funkcionalan.
Posle kraće
diskusije i razjašnjavanja nejasnoća Uzgojni pravilnik Srpskog Deutsch
Drahthaar Kluba je usvojen jednoglasno.” (citat iz zapisnika sa godišnje
skupštine u Uzdinu održane 03.03. 2012., Bilten Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba
za 2011. godinu, str. 119-120)
I tako je
Uzgojni pravilnik usvojen (ne 2010. kako kaže N. Slavković, nego dve godine
kasnije, pre pet godina), štampan u istom Biltenu iz 2011. godine, objavljen na
klupskom sajtu i blogu. Počeo je “svoj život”, ako tako možemo reći. Tražili
smo, dobili smo, rodilo se ljujaj ga.
Ja lično,kao
čovek koji ga je uobličio i intenzivno učestvovao u njegovo donošenju, sam bio
zadovoljan sa njim. Bio je to savremen, zaokružen skup uzgojnih pravila
prilagođen uslovima u kojima je nastao sa jasnim ciljem unapređenja rase. Rase
nemačkog oštrodlakog psa kao radnog, lovnog psa. U njemu su sačuvane osnovne
postavke pravila uzgoja matičnog Kluba.
Ali je takođe
bio složen – kompleksan, da ne kažem komplikovan. Nismo imali jednostavnija
rešenja za situaciju i okruženje u kojoj Klub deluje. Znao sam da taj pravilnik
zahteva veću odgovornost članova prema Klubu i puno rada – dugoročan napor
većeg broja ljudi da zaživi, i bojao sam se u sebi kako ćemo to mi kao Klub
izvesti, jer sam imao osećaj veoma niskog angažovanja članstva u proteklom
periodu na problemima koji nisu njihovi lični.
I počela je
primena uzgojnog pravilnika. Urađene su ocenske liste za uzgojne smotre (ocenu
eksterijera) po nemačkom uzoru, praktično prevedene na srpski, počeli smo sa
organizovanjem uzgojnih smotri. U Kovinu nam je, na uzgojnoj smotri, sudio gospodin
Blümel i prikazao
kako se sudi po “nemački”, sve ocenske liste sa smotri koje čine osnovu klupskih
registara smo sakupili i počeli sa formiranjem klupskih registara i registra priplodnjaka,
psima koji su ispunili uslove za uzgojne kvalifikacije (podoban za uzgoj i preporučen
za uzgoj) smo počeli upis u rodovnike (izrađeni su pečati), izabrani su regionalne
vođe uzgoja koji su počeli rad po grupama (evidencija parenja i inspekcije legla),
neki više, neki manje.
Rodovnike preko Kluba nismo uspeli da
radimo, dotle nismo stigli. I se tu stalo. Podaci dobijeni sa terena dalje nisu
obrađivani i analizirani i objavljivani i regionalne vođe su izgubili polet - elan.
Zašto smo prikočili ? Da li klupske vođe
uzgoja nisu u potpunosti razumeli suštinu pravilnika i nisu bili posvećeni u
dovoljnoj meri njegovoj primeni, da li su imali previše obaveza (organizovanje
ispita, izbor sudija), da li su regionalne vođe uzgoja tom problemu prišli
olako i neodgovorno, da li vođe uzgoja nisu imali podršku rukovodstva i
članstva, da li su neki istaknuti članovi regionalnih grupa zbog svojih
interesa kočili primenu uzgojnog pravilnika……?
Pre će biti da je sve ovo malo pre navedeno
pomalo razlog što uzgojni pravilnik nije u potpunosti zaživeo i da je krivica
na svima nama u Klubu. Možemo sve sažeti u jednoj rečenici: nismo bili dovoljno
sazreli kao organizacija za sprovođenje ovako (relativno) složenog programa.
Menjale su se klupske vođe uzgoja: prvi je
bio naš doajen i odgajivač Velimir Netković, pa je dao ostavku, pa je izabran
Miloje Gajić pa je dao ostavku (zbog “slomljene noge”), pa smo ponovo izabrali
Velju Netkovića, on dve godine nije uspeo da sakupi kvorum za sastanak stručne
komisije, ljudi jednostavno nisu došli, pa je u jeku turbulencija u Klubu
konačno dao ostavku uvređen odnosom prema njemu. A tek su se regionalne vođe
uzgoja menjale, teško je bilo pohvatati ko je ko u kojoj grupi. Takvo stanje
svakako nije doprinelo primeni pravilnika. Posle ostavke Velje Netkovića jedva
izabrasmo novog klupskog vođu uzgoja: niko nije hteo da se prihvati te zahtevne
časti.
Na kraju sam ja izabran da pokušam da
pokrenem proces primene pravilnika. I pokrenuli smo ga. Održali smo sastanak
stručne komisije marta u Šapcu, i svi su došli sem Mastilovića iz regionalne
grupe Južna Bačka, otpao mu valda točak od auta u putu. Dogovorili smo se šta
je činiti, tačku po tačku. Dobili smo podršku predsednika Srpskog DD Kluba. Pokrenuli
smo kompletiranje logistike: kompletiramo pečate, naručili smo tetovir klešta
za sve regionalne grupe, dva čitača čipa (jedan koji smo dobili na poklon od
KSS-a je u međuvremenu volšebno nestao), odštampali dnevnike legla i uzgojni
pravilnik u džepnom formatu koji ćemo besplatno deliti odgajivačima –
vlasnicima kuja. Da ljudi imaju sa čim da rade.
Sastav aktuelne stručne komisije je takav
da imam poverenja u reginalne vođe uzgoja, smatram da imaju kapacitet da iznesu
na plećima ovaj posao. Nadam se da i oni imaju poverenja u mene, jer sam
odlučan da krenemo dalje i da u svemu pomognem i učestvujem: da evidentiramo
sve, ili što više, parenja pasa naših članova, da izvršimo evidenciju legala
kuja naših članova, da preko reginalnih vođa uzgoja ide izrada rodovnika,
tetoviranje štenadi, da sve dobijene podatke na kraju godine obradimo,
analiziramo i objavimo da budu dostupni svim članovima i ostalim
zainteresovanima za uzgoj i unapređenje rase, da uredimo, izradimo i prezetujemo
registar klupskih pasa i registar priplodnjaka, da priplodnjake prikažemo u
Biltenu članstvu, da sve uzgojne kvalifikacije upišemo u rodovnik svakom psu
koji je to zaslužio od pogodnosti za uzgoj do sigurnog aportera i porekla
štenaca. I da učestvujemo u rešavanju svih problema vezanih za uzgoj, i to
konstruktivno.
Da bi u u svemu tome uspeli nije dovoljan
samo naš trud, želja i zalaganje stručne komisije i predsednika. Potrebna je
podrška svih članova Kluba. Ovo je moj apel, molba i podsetnik za članove da
pomognu u primeni i oživljavanju uzgojnog pravilnika. Sarađujte sa vođama
uzgoja, pitajte ako ima problema. Mi nećemo nikog da kažnjavamo ili
prijavljivamo, hoćemo zajedno da idemo napred. Primena ovog pravilnika je test
naših sposobnosti i mogućnosti i pred matičnim klubom u Nemačkoj i pred
Kinološkim savezom Srbije.
Da Vas podsetim člana 5 UZGOJNOG PRAVILNIKA
koga smo mi svi usvojili: “Uzgojni pravilnik je osnovni dokument Srpskog
Deutsch Drahthaar Kluba, zajedno sa Statutom, i obavezan je za sve članove Srpskog
Deutsch Drahthaar Kluba.”
I da Vas podsetim dalje (citiram Pravilnik):
“II
ODGAJIVAČ
Član 10.
Odgajivač je dužan da vođi uzgoja prijavi parenje i očekivano vreme štenjenja,
da izvrši kupiranje repa štencima po propisima i da drži leglo barem do vremena
tetoviranja koje vrši vođa uzgoja, regionalni vođa uzgoja ili od njih ovlašćeno
lice prilikom inspekcije legla.
Član 11.
Odgajivač je dužan da vodi dnevnik legla koje daje na uvid vođi uzgoja, da
pripremi i preda spisak kupaca vođi uzgoja u roku od 5 meseci od štenjenja i da
savetuje i uputi kupce oko ishrane, nege, odgoja i početka obuke štenaca.
Dnevnik legla štampa Klub i distribuira
svojim članovima preko regionalnih vođa uzgoja besplatno. Dnevnik legla se
štampa u džepnom formatu i sadrži podatke o kuji, priplodnjaku kojim je parena,
vremenu parenja, štenjenja (koliko, polovi, mrtvo oštenjeni itd), opisuje
štenjenje, detaljno opisuje štence (pol, boja, oznake), zapažanja o štencima
dok ih gaji, vreme datum davanja lekova ili lečenja, datume vakcinacija i
dehelmentizacije, datum tetoviranja, datume inspekcija od strane vođe uzgoja i
njegove primdbe sa potpisom i datum otuđenja i spisak novih vlasnika sa
adresama.”
Povežite se sa svojim regionalnim vođom uzgoja, on je tu da pomogne (kolko već sutra ćemo objaviti spisak regionalnih vođa uzgoja sa kontakt brojevima mobilnog).
Izvedite svoje pse na uzgojne smotre. Ocena na klupskoj uzgojnoj smotri je prvi uslov da pas bude registrovan u Klubu. Razmatramo opciju da na početku svake sezone na CACIB izložbi u Beogradu održaimo specijalku - našu klupsku uzgojnu smotru. Postoje neke tehničke poteškoće, ali one nisu nerešive.
Izvedite svoje pse na uzgojne ispite. Uporedite gde su njegovi kvaliteti u odnosu na druge pse, overite njegove vrednosti i prikažite ostalim vodičima.
I upišite sve uzgojne kvalifikacije i odrađene ispite u rodovnik: da je pas podoban za uzgoj, da je preporučen za uzgoj, da je siguran aporter, da je miran na zeca, da štene ili mladi pas potiče od lovnih radnih roditelja ili roditelja preporučenih za uzgoj..... Svi uslovi za sticanje ovih kvalifikacija se nalaze u uzgojnom pravilniku, ako ima nejasnoća obratite se nama iz stručne komisije. Sve te "pečate" mogu da Vam udare regionalne vođe uzgoja ili klupski vođa. Ja na svaku manifestaciju nosim sav "pribor" i možemo uvek odvojiti toliko vremena da upišemo u rodovnika sve što treba. Možete svratiti do mene kući ako Vam je nekada usput, a možemo se dogovoriti o datumu kada da dođem kod Vas u regionalnu grupu da popričamo i udarimo sve pečate, rešimo sporne stvari. Verujte mi, monogo znači kada kupac i lovac, vidi u rodovniku klupski pečat da štene potiče od lovnih, radnih, ispitanih i proverenih pasa. To je naša prednost, to je potvrda našeg rada koju treba da iskoristimo.
I radite rodovnike preko Kluba - regionalnih vođa uzgoja. Ne košta ništa, štedite trud, besplatno tetovirate štence, upisujete u rodovnik štenaca uzgojne kvalifikacije roditelja, a Klub dobija dragoceni materijal za analize.
Mi smo svesni da je posao koji nas čeka
ozbiljan i dug, ali imamo vremena, volju, ljude i materijalne osnove da ga
uradimo uz pomoć svih članova, Vas. Jer ako članovi ne prijavljuju parenja, legla, ne daju na uvid rodovnike i ne izvršavaju svoje obaveze teško da tu stručna komisija može pomoći. A svako od nas je preuzeo obaveze iz statuta i uzgojnog pravilnika učlanjenjem u Klub. I potpisao u pristupnici.
Ako ne uspemo svi ćemo biti krivci za to. Znaćemo da smo lestvicu digli
previsoko i vratićemo se na “niži nivo”, moraćemo da izmenimo uzgojni pravilnik
i prilagodimo ga našim (stvarnim) mogućnostima.
Uzgred, možemo uvesti razne vrste kažnjavanja, ali smatramo da to nije način koji vodi napred. To nije opcija ove stručne komisije. Barem ne zasada. Samo poštovanje pravila od strane svih, od predsednika do poslednjeg člana, bio on lovac, profesionalni dreser, odgajivač ili samo ljubitelj rase, poštovanje pravila koje smo mi sami u Klubu doneli i usvojili i saradnja uz poštovanje različitosti i interesa drugog i tolerancija može da nam pomogne da opstanemo i odvede napred u uzgoju i vođenju rase.
Torma Laslo, predsednik stručne komisije Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba
Постови
