Na početku jedna važna stvar i objašnjenje: još uvek ima lovaca i dresera koji misle da mogu svog psa naučiti aportu i kroz igru.Ponosni su što im štene od 6 meseci donese bačenu loptu, komad drveta ili čak i divljač. Ako želimo da ispitamo nagon za donošenjem mladog psa, to je u redu, ali nemojte ni pomisliti da ćete imatu pouzdanog aportera u lovu ako ga obučavate donošenju kroz igru.Na kursu za obuku se pojavi polaznik i kaže "Moj pas već nosi zeca od 4 kg." želeći time da izarazi da on nema potrebe da prisustvuje kursu. Jadni neznalica ! Među 1.000 pasa jedva da postoji jedan pouzdani aporter koji donosi svu divljač ako nije naučen donošenju prinudom. Bez prinude to jednostavno ne ide! Ni sa hiljadu ponavljanja, ni sa pravovremenim pohvalama ne možemo postići siguran rezultat. Postoje psi koji, naučeni aportu kroz igru, donose pernatu divljač ili kunića, ali ako se pojavi neki uznemiravajući faktor zataje, ako poleti fazan na kojeg se puca, ili nedaj bože, skoči zec.Uobičajeno je da takvi psi, kada naiđu na divljač na koju nisu naučili ili je neprijatna za aport (sitne grabljivice, šljuke, vrane, lisica), zataje sa donošenjem - ostave divljač, ne uzmu je u usta.
Džabe lepe reči i molbe - nema aporta. Na pitanje da li učenje aporta - donošenja treba početi pre "dauna" (zaleganja) ili obrnuto, ili pak istovremeno i koji način daje veći uspeh ne možemo dati jednostavan odgovor. (Aport su radi posle "uz nogu" i "sedi", primedba prevodioca). Odgovor u potpunosti zavisi od psa.Ja sam u principu obe radnje obučavao psa istovremeno, u većini slučajeva uspešno. Zaleganje (daun) počnimo samo kada pas već prima (prihvata) razne predmete sa zemlje. Naime zaleganje se mora učiti veoma tvrdim načinom koji psa zaplaši - taj strah prirodno kasnije nestane, kod mekih pasa taj strah često traje satima, čak može trajati i danima i može loše uticati na vežbanje donošenja.Ovde je veoma veliki značaj veštine samog lica koji vrši obuku.
Sama složena radnja donošenja se uči podeljena na više osnovnih i jednostavnijih delova - vežbi, i to: (Iako se pas obučava aportu u osnovnoj obuci zajedno sa vežbama poslušnosti, aport je složena radnja, tzv. radnja veštine. Ne možete reći psu "idi tamo negde i traži predmet - divljač, nađi, uzmi u usta tako da ne povrediš i brzo ga donesi meni, sedi ispred mene i pusti aportok tek na moju komandu u moje ruke". Zbog toga se ova radnja uči postepeno, kroz jednostavnije vežbe koje neki nazivaju koracima obuke. Te vežbe se kasnije povezuju u celinu i dobija se aport. Slično je i kod drugih složenih radnji kojima se psi uče. Aport, tj. nagon za nošenjem kod pasaj e urođena, nagonska osobina. Po teoriji predstavlja jedan vid prehrambenog nagona. Zadatak vodiča je da ovaj urođeni nagon modifikuje tako da koristi njemu - čoveku lovcu, tj. da pas njemu donosi predmete na komandu.-U principu je to suština celokupne obuke: mi, uz pomoć niza uslovnih refleksa, forsiramo i razvijamo one osobine pasa koji nama odgovaraju i koji su nama korisni, a ne psu. Primedba prevodioca).
1.Trpljenje rukavice u ustima,
2. Drži,
3. Donesi (nošenje predmeta),
4. Pas nosi,
5. Preskakanje prepreka sa aportom i bez njega,
6. Drži (hvatanje),
7. Drži (samostalno hvatanje udaljenih predmeta, niže),
Pas sam treba da hvata lakše predmete (predmete koje koristimo pri vežbanju i učenju donošenja, a koji su prilagođeni tome, zovemo "aportok", prim. prev.) Dan za danom pojačavamo prinudu. Kod psa smo potisnuli svaku želju za donošenjem. Pas ne treba da izvršava našu želju jer to hoće, nego zato što mora. To nam je cilj: da ostavi za sobom donošenje kroz igru i njene negativne pratioce (griženje, kidanje, načinjanje, zakopavanje itd.). Veoma je važno da kasnije, bilo kada, možemo da posegnemo unazad na ove vežbe učenja radi korekcija i učvršćivanja naučenog.
Blaži i tvrđi načini prinude sua) pritiskanje labrnja (usni),
b) štipanje ušiju,
c) gaženje zadnjih šapa,
d) svaki uticaj na koji pas otvara usta (bodljikava ogrlica itd.). Prvi nagoveštaj prihvatanja predmeta je otvaranje usta, i kod tog prvog znaka izdašno hvalimo psa. To se odnosi i na sledeću vežbu. Zato olakšajmo psu taj prvi korak: izbegavajmo sve što ometa i skreće pažnju psa, pas neka bude odmoran, svaka pomoć dobro dođe. Prinudu upotrebiti nakratko. Ubaciti relaksirajuće vežbe, posebno one koje pas rado radi.
8. Hvatanje sa zemlje (pas samostalno hvata predmete koje mu držimooispred usta, postepeno udaljavamo premet, spuštamo ga niže, sve do zemlje, koristit cigle kao pomoć),
9. Donošenje (pas ide do aportoka, uzima ga i donosi so vodiča. Trudimo se da pas što brže donese, vežbajmo sa raznim predmetima, povećavajmo prinudu, ne dajmo mu vremena da razmišlja i okleva),
10.Donesi izgubljeno (predvežba za donošenje po tragu vodiča),11.Izgubljeno, donesi (donošenje po tragu vodiča, pomagala kratki i dugi povodnik, laki aportok, teški aportok, punjene kože divljači, zec, mačka, lisica.,
13.Samostalno donošenje (bez komandi) i
14.Donošenje uz ometanja.
Štap i korbač su zabranjeni! Kod svih vežbi učenja donošenja zaboraviti na to. Preći na sledeću fazu - vežbu, samo kada prethodna već dobro ide. Samo tako možemo sa uspehom koristiti prinudu.
VEŽBA 1.
PAS TRPI RUKU VODIČA U RUKAVICI U USTIMA
Psa postavimo da sedi uz levu nogu sa bodljikavom ogrlicom oko vrata. Pustimo da povodac padne na zemlju i stanemo nogom na njega. Levom rukom obuhvatimo nosnik psa odgore i kažiprstom i palcem pritisnemo usne na zube psa tako da ga zaboli i da ga nagoni da otvori usta. Istog momenta uz komandu"drži" vodič stavlja desnu šaku dlanom okrenutom nagore u usta psu. Popustimo pritisak na usne i uz pohvalu "dobro" (ili "bravo") ostavljamo ruku oko 10 sekundi u ustima. Pri tom levom rukom malo gurnemo glavu psa unapred. Ako uspemo, počešemo ga po glavi, korenu ušiju i hvalimo ga.Svaku neprijatnost sada već treba izbegavati.Pazimo da ruku ne gurnemo toliko nazad da bi da pritisne koren jezika ili usne na kutnjake. Kod ptičara 2-3 prsta neka idu iza predkutnjaka, kod jazavičara 1 prst.Kod prve vežbe nije važno trajanje koliko drži ruku u ustima nego da se pas ne protivi. Posle nekoliko sekundi uz otegnuto "pusti" izvučemo šaku. Sledi velika pohvala. Ovo vežbamo dok pas ne trpi ruku vodiča do 1 minuta bez otpora. Vežba je svrsishodna jel pas radije trpi ruku svog vodiča u ustima neko bilo koji predmet, tako da ovim olakšamo prvu vežbu do maximuma. Pas pri ovoj vežbi uči meko držanje i ne navikava se na griženje i tvrd zahvat.
VEŽBA 2.
"DRŽI!"
Pas treba da drži (trpi) laki aportok i zečju kožu u ustima. Pristup kao kod prethodne vežbe.Samo mesto ruke u rukavici stavljamo predmet psu u usta toliko duboko da bude iza sekutića i pohvala odmah čim pokaže i malo naklonosti ka držanju. Desnu ruku podvučemo ispod brade da sprečimo ispadanje ili izbacivanje ("pljuvanje") predmeta. Ako pas drži kraće vreme drveni aportok posle 6-15 vežbi koristimo punjenu kožu zeca. Ako i to ide idemo na sledeću vežbu.
VEŽBA 3.
"DRŽI"" I "DONESI"
Pas drži drveni aportok i zečju kožu.Dok on drži aportok levom rukom ga mazimo po glavi i hvalimo a desnu uklanjamo ispod brade postepeno uz oštru komandu "drži!". Oštar pogled u oči psa ga primoraba da se skoncentriše na vodiča i smanjuje njegov otpor. Na svaki pokušaj da pas sipusti ili ispljune aportok munjevito reagujemo podmećući desnu ruku ispod brade i pridržavajući donju vilicu da se ne otvori uz oštru komandu "drži".
Biće potrebno 5-20 pokušaja da bi pas držao predmet 1 minut.Svaki put uz otegnutu komandu "pusti" uzmemo predmet psu i hvalimo ga. Kod ove tri vežbe izbegavajmo zastrašivanje, a prinuda mora biti umerena, smirena i neumitna-neizbežna, bez ikave velike tvrdoće.Ne škrtarimo sa pohvalama ako se pas ponaša po našoj želji.Jako je važno da pas pusti predmet samo na komandu "pusti".Zato toplo preporučujem da komandu pusti ne izdajemo odmah čim krenemo rukom ka aportoku, nego da ruku nekoliko puta vratimo, da uhvatimo predmet i ponovo vratimo ruku i tek posle 3., 4. pa i 5. - približavanja ruke KADA UHVATIMO APORTOK KOMANDUJEMO "PUSTI" ! Da bi izbegli nekorektno donošenje, tj. predavanje preporučujem sledeće: čim pas nauči da drži aportok na komandu naučimo ga da pusti izričito samo na komandu. Pas je izvanredan osmatrač naših pokreta i postupaka, i to može da nam pogne u obuci. Naime, ako vodič komanduje "pusti" čim dohvati predmet, ili čak kada pruža ruku prema predmetu, a ne kada čvrsto uhvati aportok, pas brzo poveže da aportok može pustiti čim vodič pruža ruku prema psu ili uhvati aportok i bez komande što ima za posledicu otvaranje usta i puštanje aporta pred nogu vodiča pre vremena. "bacanje" aporta pred nogu vodiča pas neuči brzo, potreban je samo jedan mali korak. Da bi to izbegli od početka obukeaporta preporučujem da komanda "pusti" ne sledi čim pas sedne ispred vodiča sa aportom, ili čim uhvatimo aportok, ili neposredno posle toga, nego posle sedanja prvo pomilujemo psa po glavi, sklonimo ruku, još jednom pomazimo psa po glavi i sklonimo ruku, a pazimo da pas pri tome drži aportok, i tek tada uhvatimo predmet i posle male pauze komandujemo "pusti". Ovo kasnije pri učenju korektnog donošenja ima veoma veliku važnost.Psa uči da se skoncentriše.
Ovde ću da sažmem ceo proces vežbanja kod držanja i puštanja aporta i preporučujem svakom vodiču da to uzme smišljeno k znanju i precizno primenjuje.. Od viška nikad ne boli glava, ali manjak disicpline može imati neprijatne posledice.
Ako se pas pri dolaženju sa aportom ponaša plašljivo nikako ne idimo prema njemu, već nekoliko koraka unazad uz obilno hvaljenje psa.
Neki psi, dobri aporteri, od sreće zaborave da sednu ispred vodiča i radosno prave krugove oko njega. Istina, počasni krug nije greška, ali ako se to ponavlja sa više krugova vodič mora energično da se umeša i natera ga da sedne ispred njega, jer se kvari opšta slika i sled radnji i pas zaboravlja svoj zadatak. Znači još kod podgoja - predradnji naviknomo psa da sedne tu, ispred nas, na rukohvat. ovo možemo postići pri dolasku blagim udarcem prutićem po zadnjici. Izbegavajmo kod pasa koji kruže svaku pohvalu dok ne uzmemo aportok.
Stupnjevi tj. delovanje vodiča, po redosledu:1. Sedi, po mogućstvu na znak rukom sa aportom u ustima,
2. Pauza (do pola minuta),
3. Jednom - dva puta pomilovati glavu,
4. Mala pauza,
5. Uhvatiti aportok,
6. Mala pauza,
7. Povući ruku,
8. Mala pauza,
9. Ponovo uhvatiti predmet,
10.Mala pauza,
11.Komanda "pusti!" i preuzeti aportok i
12.Pohvala psa.
(Fotografija levo: pre nego što komandujete "pusti" više puta dodirnite aportok, malo ga prodrmajte, povucite ruku nazad).
Ovo je posebno važno kod donošenja iz vode, jer pas žuri da otrese vodu sa sebe, što dovodi do toga da često odloži divljač. I, ako je živa - ranjena, patka nestane u šašu i često se više ne nađe.Prethodna preporuka to eliminiše. Čim pas stigne do obale napravimo nekoliko brzih koraka unazad. Nepravilno je ići prema psu i grubo ga zastrašivati.
VEŽBA 4.
NOŠENJE PREDMETA
Pas sa aportom u ustima sedi pored noge. Vodič korakne ispred njega, levom rukom hvata povodac na kratko a desnu drži ispod brade psa. Uz komandu - poziv "dođi!" napravimo nekoliko koraka unazad i blago povučemo psa. najverovatnije da će pas pokušati da ispusti aportok pre nego što ustane i krene prema vodiču. To sprečimo desnom rukom, blago ga vukući prema sebiuz poziv i ulagivanje psu. Ako ipak ispusti aportok ne smemo ga odmah kažnjavati nego mirno, strpljivo vratimo aportok u usta i iz početaka kako je gore opisano, samo pazimo da ne ispusti aportok.U 90 posto slučajeva posle 6-10 pokušaja uspevamo.Ako ne ide pokažimo više strpljenja. Samo se nemojmo ljutiti. Ako posle nekoliko koraka sedne, uzmimo mu predmet.Kod ove vežbe naš tom treba da je prijateljski.
Desiće se da će u hodu ispasti predmet iz usta psu. To je zbog toga što pas još ne zna dobar zahvat i kada treba da nosi na veće razdaljine izgubi volju za nošenjem.U ovim sitaucijama je bitno, da uz energično "fujj!", istog momenta predmet brzo i uz blagu prinudu vratimo u usta psu.Posle nekoliko ponavljanja i 3-4 dana pas će laki aportok nositi pored vodiča 3-4 minuta.
VEŽBA 5.
PRESKAKANJE PREDMETA SA APORTOM
Naši psi rado skaču. Sa radošću preskaču i na povodcu sa vodičem preko kanala ili manje prepone na komandu "hopp!". Ponovimo to 5-6 puta i videćemo da pas rado skače. Često se pas oneraspoloži i izgubi volju za rad usled monotonih vežbi. Interes vodiča je da psa ne zaplaši u uvoj predfazi obuke, da mu ne dosadi obuka i da ga održi u dobrom raspoloženju. Zbog toga pri obuci aporta vežbajmo preskakanje.
Najbolje da odaberemo neki uži (korak) kanal, potok, ili prepreku visoku oko 30 cm., da posle 5-6 vežbi povećamo na 50-60 cm. Pas brzo nauči da drži predmet pri preskakanju.p Pri zamornim vežbama donošenja pas je sklon da mekano "labavo" drži predmet, ali pri preskakanju prilagođava zahvat skoku.I za psa će cela stvar biti zanimljivija.U svakom slučaju preporučujem da probate. Dreser neka menja tempo i neka svaku moguću priliku iskoristi da psu obezbedi uslove i prilike za ove vežbe. To će ubrzati stvar.
Kasnije će nam trebati jedna visinska prepreka (do 110 cm za "ptičare"), kod manjih pasa niže. Ja sam sledeće radio: u uglu dvorišta koji nije prometan sam ogradio površinu 2x4 m. visine 110 cm od žice, letve, oblica... Na jednu užu stranu od 2 m. sam postavio po dve motke vodilje na debljinu daske. Uzmeđu njih sam dodavao daske na visinu po želji. Inače preskakanje treba raditi i u prirodi, kad god se ukaže prilika za tim, sa prirodnim preprekama (sa kojima će pas kasnije da se sreće u lovu). Pas je uvek na povodcu za vreme vežbanja.
VEŽBA 6.
"DRŽI"
Dosadašnje delovanje psa je bilo pasivno, posle ovoga treba da krene sa aktivnim delovanjem, što znači da predmet koji je postavljen ispred njegovih usta samostalno treba da uhvati i drži.U dosadašnjim vežbama jedva da je bilo prepreka, i osrednji dreser može da postigne da posle nedelju dana pas nosi okolo aportok. Posle ovog povećavamo zahteve.
Obazrivo, smišljeno i postepeno napredujmo, izbegavajmo svaku tvrdu intervenciju prema psu i sačuvajmo uvek prisebnost. Prvi pokušaj za samostalno hvatanje predmeta predstavlja veću teškoću nego kasnije uzimanje aportoka sa zemlje. Mir, strpljenje i brze intervencije bez grubosti su zakon.
Dreser stoji sa desne strane psa.Pustimo povodac da padne na zemlju.Na otvorenoj šaci desne ruke držimo aportok tak da vrhovima prstiju dodirujemo donju vilicu psa. Desnom rukom obuhvatimo gornju vilicu psa kao raije opisano kod komande "drži" i prinudimo psa da otvori usta.Istovremeno glavu psa umereno guramo unapred i jednovremeno desnom rukom otkotrljamo aportok u tako otvorena usta psa.Pas mora da iskusi da pritisak prstiju na žvale izaziva bol od kojeg može da se oslobodi samo ako pruži glavu unapred i uhvati aportok.Samo prvom prilikom pomažimo kotrljanjem aportoka, posle više prisiljavajmo pas guranjem glave unapred.na svaki aktivni znak otvaranja usta momentalno prestanimo sa nanošenjem bola i hvalimo.
Uspeh najčešće zavisi od umešnosti vodiča. On pojavu volje za akcijom odmah i brzo prepozna i prinudu zamenjuje momentalno pohvalom - nagradom. Prvi korak je najteži, ali i de brže ako pas shvati: pasivnost je bočlna, ako deluje nestaje bol.
Mesto pritiska desni na zube prstima možemo koristiti povlačenje bodljikave ogrlice napred. Smatram svrsishodnim da posle prvog hvatanja prestanemo sa vežbom uz veliko hvaljenje psa, i ponoviti tek posle 1 sata. Dešava se, kod tvrdih pasa, da ni posle 20-ak pokušaja ne uspemo, i da moramo primenuti jaču prinudu. Uhvatimo povodac naposredno ispred okovratnika i povucimo uz komandu "drži!" napred. Na bol izazvan bodljikavom ogrlicom pas će otvoriti usta, i tada uz našu malu pomoć aportok psu stavimo aportok u usta, momentalno prekinimo povlačenje ogrlice i pohvalimo psa. Više načina primene prinude daju isti rezultat, samo se razlikuju u stepenu jačine prinude. Kada pas već samostalno hvata i uzima predmet, menjajmo predmete hvatanja.
Drugi dreseri prinuđuju psa da uzne predmet tako što ga povuku za uvo, uštinu, ili nagaze na šapu.Ja sam u najviše navrata postizao željeno sa pritiskanjem usne na zube. Ali je u svakom slučaju nepravilno privoleti psa kroz igru, dodvoravanjem i maženjem na otvaranje usta....Ko tako radi ne shvata suštinu zadatka, i sigurno nije obučio više od 2-3 psa.
Prinudu pojačavamo. Pas u ovoj fazi hvata aportok ne zato što mu to čini zadovoljstvo, nego zato što to mora, što mu vodič to komanduje.
(Nastaviće se, crno bele fotografije iz knjige dr. Tabela, kolor fotografije prevodioca)
Постови
