Na početku jedna važna stvar i objašnjenje: još uvek ima lovaca i dresera koji misle da mogu svog psa naučiti aportu i kroz igru. Ponosni su što im štene od 6 meseci donese bačenu loptu, komad drveta ili čak i divljač. Ako želimo da ispitamo nagon za donošenjem mladog psa, to je u redu, ali nemojte ni pomisliti da ćete imatu pouzdanog aportera u lovu ako ga obučavate donošenju kroz igru.Na kursu za obuku se pojavi polaznik i kaže "Moj pas već nosi zeca od 4 kg." želeći time da izarazi da on nema potrebe da prisustvuje kursu. Jadni neznalica ! Među 1.000 pasa jedva da postoji jedan pouzdani aporter koji donosi svu divljač ako nije naučen donošenju prinudom. Bez prinude to jednostavno ne ide! Ni sa hiljadu ponavljanja, ni sa pravovremenim pohvalama ne možemo postići siguran rezultat. Postoje psi koji, naučeni aportu kroz igru, donose pernatu divljač ili kunića, ali ako se pojavi neki uznemiravajući faktor zataje, ako poleti fazan na kojeg se puca, ili nedaj bože, skoči zec.Uobičajeno je da takvi psi, kada naiđu na divljač na koju nisu naučili ili je neprijatna za aport (sitne grabljivice, šljuke, vrane, lisica), zataje sa donošenjem - ostave divljač, ne uzmu je u usta.Džabe lepe reči i molbe - nema aporta.
Na pitanje da li učenje aporta - donošenja treba početi pre "dauna" (zaleganja) ili obrnuto, ili pak istovremeno i koji način daje veći uspeh ne možemo dati jednostavan odgovor. (Aport se radi posle "uz nogu" i "sedi", primedba prevodioca). Odgovor u potpunosti zavisi od psa.Ja sam u principu obe radnje obučavao psa istovremeno, u većini slučajeva uspešno. Zaleganje (daun) počnimo samo kada pas već prima (prihvata) razne predmete sa zemlje. Naime zaleganje se mora učiti veoma tvrdim načinom koji psa zaplaši - taj strah prirodno kasnije nestane, kod mekih pasa taj strah često traje satima, čak može trajati i danima i može loše uticati na vežbanje donošenja.Ovde je veoma veliki značaj veštine samog lica koji vrši obuku.
Sama složena radnja donošenja se uči podeljena na više osnovnih i jednostavnijih delova - vežbi, i to: (Iako spada u osnovnu obuku - vežbe poslušnosti, aport je složena radnja veštine. Ne možete reći psu "idi tamo negde i traži predmet - divljač, nađi, uzmi u usta tako da ne povrediš i brzo ga donesi meni, sedi ispred mene i pusti aportok tek na moju komandu u moje ruke". Zbog toga se ova radnja uči postepeno, kroz jednostavnije vežbe koje neki nazivaju koracima obuke. Te vežbe se kasnije povezuju u celinu i dobija se aport.Slično je i kod drugih složenih radnji kojima se psi uče - primedba prevodioca).
1.Trpljenje rukavice u ustima
2. Drži,
3. Donesi (nošenje predmeta),
4. Pas nosi,
5. Preskakanje prepreka sa aportom i bez njega,
6. Drži (hvatanje),
7. Drži (samostalno hvatanje udaljenih predmeta, niže),
Pas sam treba da hvata lakše predmete (predmete koje koristimo pri vežbanju i učenju donošenja, a koji su prilagođeni tome, zovemo "aportok" prim. prev.) Dan za danom pojačavamo prinudu. Kod psa smo potisnuli svaku želju za donošenjem. Pas ne treba da izvršava našu želju jer to hoće, nego zato što mora. To nam je cilj: da ostavi za sobom donošenje kroz igru i njene negativne pratioce (griženje, kidanje, načinjanje, zakopavanje itd.). Veoma je važno da kasnije, bilo kada, možemo da posegnemo unazad na ove vežbe učenja radi korekcija i učvršćivanja naučenog.
Blaži i tvrđi načini prinude su
a) pritiskanje labrnja (usni),
b) štipanje ušiju,
c) gaženje zadnjih šapa,
d) svaki uticaj na koji pas otvara usta (bodljikava ogrlica itd.).Prvi nagoveštaj prihvatanja predmeta je otvaranje usta, i kod tog prvog znaka izdašno hvalimo psa. To se odnosi i na sledeću vežbu. Zato olakšajmo psu taj prvi korak: izbegavajmo sve što ometa i skreće pažnju psa, pas neka bude odmoran, svaka pomoć dobro dođe. Prinudu upotrebiti nakratko. Ubaciti relaksirajuće vežbe, posebno one koje pas rado radi.
8. Hvatanje sa zemlje (pas samostalno hvata predmete koje mu držimoo ispred usta, postepeno udaljavamo premet, spuštamo ga niže, sve do zemlje, koristit cigle kao pomoć),
9. Donošenje (pas ide do aportoka, uzima ga i donosi so vodiča. Trudimo se da pas što brže donese, vežbajmo sa raznim predmetima, povećavajmo prinudu, ne dajmo mu vremena da razmišlja i okleva),
10.Donesi izgubljeno (predvežba za donošenje po tragu vodiča),
11.Izgubljeno, donesi (donošenje po tragu vodiča, pomagala kratki i dugi povodnik, laki aportok, teški aportok, punjene kože divljači, zec, mačka, lisica.,
12.Donošenje teškog aportoka, raznih predmeta i divljači,
13.Samostalno donošenje (bez komandi) i
14.Donošenje uz ometanja
Štap i korbač su zabranjeni! Kod svih vežbi učenja donošenja zaboraviti na to. Preći na sledeću fazu - vežbu, samo kada prethodna već dobro ide. Samo tako možemo sa uspehom koristiti prinudu.
VEŽBA 1.
Pas trpi u ustima ruku vodiča u rukavici
Psa postavimo da sedi uz levu nogu sa bodljikavom ogrlicom oko vrata. Pustimo da povodac padne na zemlju i stanemo nogom na njega. Levom rukom obuhvatimo nosnik psa odgore i kažiprstom i palcem pritisnemo usne na zube psa tako da ga zaboli i da ga nagoni da otvori usta. Istog momenta uz komandu"drži" vodič stavlja desnu šaku dlanom okrenutom nagore u usta psu. Popustimo pritisak na usne i uz pohvalu "dobro" (ili "bravo") ostavljamo ruku oko 10 sekundi u ustima.Pri tom levom rukom malo gurnemo glavu psa unapred. Ako uspemo, počešemo ga po glavi, korenu ušiju i hvalimo ga.Svaku neprijatnost sada već treba izbegavati.Pazimo da ruku ne gurnemo toliko nazad da bi da pritisne koren jezika ili usne na kutnjake. Kod ptičara 2-3 prsta neka idu iza predkutnjaka, kod jazavičara 1 prst.Kod prve vežbe nije važno trajanje koliko drži ruku u ustima nego da se pas ne protivi. Posle nekoliko sekundi uz otegnuto "pusti" izvučemo šaku. Sledi velika pohvala. ovo vežbamo dok pas ne trpi ruku vodiča do 1 minuta bez otpora. Vežba je svrsishodna jel pas radije trpi ruku svog vodiča u ustima neko bilo koji predmet, tako da ovim olakšamo prvu vežbu do maximuma. Pas pri ovooj vežbi uči meko držanje i ne navikava se na griženje i tvrd zahvat.
VEŽBA 2.
"Drži !"
Pas treba da drži (trpi) laki aportok i zečju kožu u ustima. Pristup kao kod prethodne vežbe.Samo mesto ruke u rukavici stavljamo predmet psu u usta toliko duboko da bude iza sekutića i pohvala odmah čim pokaže i malo naklonosti ka držanju. Desnu ruku podvučemo ispod brade da sprečimo ispadanje ili izbacivanje ("pljuvanje") predmeta. Ako pas drži kraće vreme drveni aportok posle 6-15 vežbi koristimo punjenu kožu zeca. Ako i to ide idemo na sledeću vežbu.
VEŽBA 3.
"Drži", "donesi"
Pas drži drveni aportok i zečju kožu.Dok on drži aportok levom rukom ga mazimo po glavi i hvalimo a desnu uklanjamo ispod brade postepeno uz oštru komandu "drži!" Oštar pogled u oči psa ga primoraba da se skoncentriše na vodiča i smanjuje njegov otpor. Na svaki pokušaj da pas sipusti ili ispljune aportok munjevito reagujemo podmećući desnu ruku ispod brade i pridržavajući donju vilicu da se ne otvori uz oštru komandu "drži".
Biće potrebno 5-20 pokušaja da bi pas držao predmet 1 minut.Svaki put uz otegnutu komandu "pusti" uzmemo predmet psu i hvalimo ga.
Kod ove tri vežbe izbegavajmo zastrašivanje, a prinuda mora biti umerena, smirena i neumitna-neizbežna, bez ikave velike tvrdoće.Ne škrtarimo sa pohvalama ako se pas ponaša po našoj želji.Jako je važno da pas pusti predmet samo na komandu "pusti".Zato toplo preporučujem da komandu pusti ne izdajemo odmah čim krenemo rukom ka aportoku, nego da ruku nekoliko puta vratimo, da uhvatimo predmet i ponovo vratimo ruku i tek posle 3., 4. pa i 5.približavanja ruke KADA UHVATIMO APORTOK KOMANDUJEMO "PUSTI" ! Da bi izbegli nekorektno donošenje, tj. predavanje preporučujem sledeće: čim pas nauči da drži aportok na komandu naučimo ga da pusti izričito samo na komandu. Pas je izvanredan osmatrač naših pokreta i postupaka, i to može da nam pogne u obuci. Naime, ako vodič komanduje "pusti" čim dohvati predmet, ili čak kada pruža ruku prema predmetu, a ne kada čvrsto uhvati aportok, pas brzo poveže da aportok može pustiti čim vodič pruža ruku prema psu ili uhvati aportok i bez komande što ima za posledicu otvaranje usta i puštanje aporta pred nogu vodiča pre vremena. "bacanje" aporta pred nogu vodiča pas neuči brzo, potreban je samo jedan mali korak. Da bi to izbegli od početka obukeaporta preporučujem da komanda "pusti" ne sledi čim pas sedne ispred vodiča sa aportom, ili čim uhvatimo aportok, ili neposredno posle toga, nego posle sedanja prvo pomilujemo psa po glavi, sklonimo ruku, još jednom pomazimo psa po glavi i sklonimo ruku, a pazimo da pas pri tome drži aportok, i tek tada uhvatimo predmet i posle male pauze komandujemo "pusti". Ovo kasnije pri učenju korektnog donošenja ima veoma veliku važnost.Psa uči da se skoncentriše.
Ovde ću da sažmem ceo proces vežbanja kod držanja i puštanja aporta i preporučujem svakom vodiču da to uzme smišljeno k znanju i precizno primenjuje.. Od viška nikad ne boli glava, ali manjak disicpline može imati neprijatne posledice.
Ako se pas pri dolaženju sa aportom ponaša plašljivo nikako ne idimo prema njemu, već nekoliko koraka unazad uz obilno hvaljenje psa.
Neki psi, dobri aporteri, od sreće zaborave da sednu ispred vodiča i radosno prave krugove oko njega. Istina, počasni krug nije greška, ali ako se to ponavlja sa više krugova vodič mora energično da se umeša i natera ga da sedne ispred njega, jer se kvari opšta slika i sled radnji i pas zaboravlja svoj zadatak. Znači još kod podgoja - predradnji naviknomo psa da sedne tu, ispred nas, na rukohvat. ovo možemo postići pri dolasku blagim udarcem prutićem po zadnjici. Izbegavajmo kod pasa koji kruže svaku pohvalu dok ne uzmemo aportok.
Stupnjevi, delovanje vodiča,po redosledu:
1. Sedi, po mogućstvu na znak rukom sa aportom u ustima,
2. Pauza (do pola minuta),
3. Jednom - dva puta pomilovati glavu,
4. Mala pauza,
5. Uhvatiti aportok,
6. Mala pauza,
7. Povući ruku,
8. Mala pauza,
9. Ponovo uhvatiti predmet,
10.Mala pauza,
11.Komanda "pusti!" i preuzeti aportok i
12.Pohvala psa.
Nemojte se smeljuti na ove sitnice. Male pauze imaju veliku važnost. Psa uče korektnom radu - da ne pusti aport kada hoće, tj. pre vremena.
Meni su veoma važne 5-10 faze, nikada nemojte komandovati "pusti!" dok pružete ruku prema aportoku. Nikada zajedno te dve akcije. I kod odraslih pasa ne žurimo sa preuzimanjem divljači.
ovo je posebno važno kod donošenja iz vode, jer pas žuri da otrese vodu sa sebe, što dovodi do toga da često odloži divljač. I, ako je živa - ranjena, patka nestane u šašu i često se više ne nađe.Prethodna preporuka to eliminiše. Čim pas stigne do obale napravimo nekoliko brzih koraka unazad. Nepravilno je ići prema psu i grubo ga zastrašivati.
VEŽBA 4.
Pas nosi predmet
pas sa aportom u ustima sedi pored noge. Vodič korakne ispred njega, levom rukom hvata povodac na kratko a desnu drži ispod brade psa. Uz komandu - poziv "dođi!" napravimo nekoliko koraka unazad i blago povučemo psa. najverovatnije da će pas pokušati da ispusti aportok pre nego što ustane i krene prema vodiču. To sprečimo desnom rukom, blago ga vukući prema sebiuz poziv i ulagivanje psu. Ako ipak ispusti aportok ne smemo ga odmah kažnjavati nego mirno, strpljivo vratimo aportok u usta i iz početaka kako je gore opisano, samo pazimo da ne ispusti aportok.U 90 posto slučajeva posle 6-10 pokušaja uspevamo.Ako ne ide pokažimo više strpljenja. samo se nemojmo ljutiti. Ako posle nekoliko koraka sedne, uzmimo mu predmet.Kod ove vežbe naš tom treba da je prijateljski.
kada već nosi, menjajmo premdete - aportoke. U međuvremenu će se otkriti, ako dosada nije, da pas neke predmete radije nosi nego druge, ali vežbanjem odbojnost prestaje.
Desiće se da će u hodu ispasti predmet iz usta psu. To je zbog toga što pas još ne zna dobar zahvat i kada treba da nosi na veće ratdaljine izgubi volju za nošenjem.U ovim sitaucijama je bitno, da uz energično "fujj!", istog momenta predmet brzo i uz blagu prinudu vratimo u usta psu.Posle nekoliko ponavljanja i 3-4 dana pas će laki aportok nositi pored vodiča 3-4 minuta.
VEŽBA 5.
PRESKAKANJE PREDMETA SA APORTOM
Naši psi rado skaču. Sa radošću preskaču i na povodcu sa vodičem preko kanala ili manje prepone na komandu "hopp!". Ponovimo to 5-6 puta i videćemo da pas rado skače. Često se pas oneraspoloži i izgubi volju za rad usled monotonih vežbi. Interes vodiča je da psa ne zaplaši u uvoj predfazi obuke, da mu ne dosadi obuka i da ga održi u dobrom raspoloženju. Zbog toga pri obuci aporta vežbajmo preskakanje.
Najbolje da odaberemo neki uži (korak) kanal, potok, ili prepreku visoku oko 30 cm., da posle 5-6 vežbi povećamo na 50-60 cm. pas brzo nauči da drži predmet pri preskakanju.pri zamornim vežbama donošenja pas je sklon da mekano "labavo" drži predmet, ali pri preskakanju prilagođava zahvat skoku.I za psa će cela stvar biti zanimljivija.U svakom slučaju preporučujem da probate. Dreser neka menja tempo i neka svaku moguću priliku iskoristi da psu obezbedi uslove i prilike za ove vežbe. To će ubrzati stvar.
Kasnije će nam trebati jedna visinska prepreka (do 110 cm za "ptičare"), kod manjih pasa niže. Ja sa sledeće radio: u uglu dvorišta koji nije prometan sam ogradio površinu 2x4 m. visine 110 cm od žice, letve, oblica... Na jednu užu stranu od 2 m. sam postavio po dve motke vodilje na debljinu daske. Uzmeđu njih sam dodavao daske na visinu po želji. Inače preskakanje treba raditi i u prirodi, kad god se ukaže prilika za tim, sa prirodnim preprekama (sa kojima će pas kasnije da se sreće u lovu). Pas je uvek na povodcu za vreme vežbanja.
VEŽBA 6.
"DRŽI"
Dosadašnje delovanje psa je bilo pasivno, posle ovoga treba da krene sa aktivnim delovanjem, što znači da predmet koji je postavljen ispred njegovih usta samostalno treba da uhvati i drži.U dosadašnjim vežbama jedva da je bilo prepreka, i osrednji dreser može da postigne da posle nedelju dana pas nosi okolo aportok. Posle ovog povećavamo zahteve.
Obazrivo, smišljeno i postepeno napredujmo, izbegavajmo svaku tvrdu intervenciju prema psu i sačuvajmo uvek prisebnost. Prvi pokušaj za samostalno hvatanje predmeta predstavlja veću teškoću nego kasnije uzimanje aportoka sa zemlje. Mir, strpljenje i brze intervencije bez grubosti su zakon.
Dreser stoji sa desne strane psa.Pustimo povodac da padne na zemlju.Na otvorenoj šaci desne ruke držimo aportok tak da vrhovima prstiju dodirujemo donju vilicu psa. Desnom rukom obuhvatimo gornju vilicu psa kao raije opisano kod komande "drži" i prinudimo psa da otvori usta.Istovremeno glavu psa umereno guramo unapred i jednovremeno desnom rukom otkotrljamo aportok u tako otvorena usta psa.Pas mora da iskusi da pritisak prstiju na žvale izaziva bol od kojeg može da se oslobodi samo ako pruži glavu unapred i uhvati aportok.Samo prvom prilikom pomažimo kotrljanjem aportoka, posle više prisiljavajmo pas guranjem glave unapred.na svaki aktivni znak otvaranja usta momentalno prestanimo sa nanošenjem bola i hvalimo. Uspeh najčešće zavisi od umešnosti vodiča. On pojavu volje za akcijom odmah i brzo prepozna i prinudu zamenjuje momentalno pohvalom - nagradom. Prvi korak je najteži, ali i de brže ako pas shvati: pasivnost je bočlna, ako deluje nestaje bol.
Mesto pritiska desni na zube prstimo možemo koristiti povlačenje bodljikave ogrlice napred.
Smatram svrsishodnim da posle prvog hvatanja prestanemo sa vežbom uz veliko hvaljenje psa, i ponoviti tek posle 1 sata. Dešava se, kod tvrdih pasa, da ni posle 20-ak pokušaja ne uspemo, i da moramo primenuti jaču prinudu. Uhvatimo povodac naposredno ispred okovratnika i povucimo uz komandu "drži!" napred. Na bol izazvan bodljikavom ogrlicom pas će otvoriti usta, i tada uz našu malu pomoć aportok psu stavimo aportok u usta, momentalno prekinimo povlačenje ogrlice i pohvalimo psa. Više načina primene prinude daju isti rezultat, samo se razlikuju u stepenu jačine prinude. kada pas već samostalno hvata i uzima predmet, menjajmo predmete hvatanja.
Drugi dreseri prinuđuju psa da uzne predmet tako što ga povuku za uvo, uštinu, ili nagaze na šapu.Ja sam sam u najviše navrata postizao željeno sa pritiskanjem usne na zube. Ali je u svakom slučaju nepravilno privoleti psa kroz igru, dodvoravanjem i maženjem na otvaranje usta....Ko tako radi ne shvata suštinu zadatka, i sigurno nije obučio više od 2-3 psa.
Prinudu pojačavamo. Pas u ovoj fazi hvata aportok ne zato što mu to čini zadovoljstvo, nego zato što to mora, što mu vodič to komanduje.
VEŽBA 7.
SAMOSTALNO HVATANJE PREDMETA
Ako je pas već nekoliko puta uhvatio aportok i bez našeg uticaja - prinude otvorio usta, aportok postavimo na 2-3 santimetara ispred njegovih usta (u istoj visini sa njima). ovu razdaljinu od nosa psa do aportoka povećavamo postepeno do razdaljine od 1 metra. Aportok držimo na njegovom jednom kraju desnom rukom, levom pomoću povodca malo povučemo glavu psa unapred i komandujemo "drži !". Po izvršenju komande momentalna pohvala.Povećavajući daljinu aportoka od psa postepeno ga spuštamo niže, dole prema zemlji, sve dok skoro ne dodirne zemlju. Kod ove vežbe će najverovatnije trebati više pokušaja i ponavljanja dok pas na komandu "drži !" ne krene napred i uhvati aportok.Svaki otpor suzbiti uz bodljikavu ogrlicu i povodac. Sada već uz svaku komandu "drži" izdajemo i komandu "aport" i posle nekoliko koraka neka pas nosi aportok i zatim ga postavimo da sedne pred nas. Na komandu "pusti" mu uzimamo aportok uz mnogo-mnogo pohvala.
Može se desiti da pas, posle nekoliko uspešnih samostalnih hvatanja aportoka, uzjoguni i zazire od kretanja napred i hvatanja. U tom slučaju dreser neka se dreser ne ljuti i neka ne pribegne grubostima i zaplaši psa, jer to nema smisla i ničemu ne vodi. Ako ni upotreba bodljikave ogrlice i povodca ne daje rezultat vratimo se na ponavljanje 6. vežbe. Najverovatnije je vodič previše "požurio napred" i uradio "drugi korak pre prvog".
Kada ova vežba posle 8-10 ponavljanja ide umirujuće možemo preći na sledeću vežbu.
VEŽBA 8.
"DRŽI" SA ZEMLJE
Napredujemo korak po korak. Ako pas uhvati svaki predmet koji držimo pri zemlji, sa jednim krajem aportoka dodirnimo zemlju, ali ga još držimo drugim krajem u ruci. Ako pas i ovako izvrši zadatak ostavimo aportok na zemlji, ali još ovlaš dodirnimo aportok i postepeno držimo dalje ruku od aportoka sve dok samostalno ne uzme aportok sa zemlje. U početku se nagnimo ka zemlji i prstom pokažimo na aportok i postepeno se ispravljajmo.
Kod nekih pasa nastaju male teškoće kod ovog stadijuma vežbe. Pomognimo tako što aportok postavimo na dve razmaknute i kant postavljene cigle, tako da je bliži psu, "na zemlji je - a nije". Zatim položimo cigle i tako postavimo aportok, zatim razmaknemo cigle da aportok legne između njih. Na ovaj način neće biti teško naterati psa da uzme aportok sa zemlje 20-30 ponavljanja će biti dovoljno za uspešan učinak.
Prirodno, neće uvek pas otići do aportoka da ga uzme, nego će normalno trebati nekoliko puta pomoći sa bodljikavom ogrlicom i povodcem. Ali je to dobro, jer pas treba da nauči da mora da uzme predmet ne zato što mu to čini zadovoljstvo nego zato što je to želja vodiča.Ako vežba uspe menjajmo aportok !
( Moje iskustvo je da je ovo najteža faza u obuci aporta (uzimanje sa zemlje). Kada to prelomi, posle ide. Puno pomaže ako je urađeno zaleganje: psa privedete ispred aportoka, energično komadujete "daun!" (dole) i kada zalegne ogrlicom i povodcem ga naterate da uzme aportok uz komandu "drži" u usta. Bez nervoze i ljutnje, čim uzme u usta pohvala i nagrada ! Prevodilac)
Kada pas shvati šta želi dreser menjajmo predmete za donošenje i pazimo da je vodič uvek u pravu i nikada ne prekidajmo vežbanje dogod pas ne uradi ono što vodič želi - komanduje ! Dosada je trebalo malo pomoći, na kraju uvek se može desiti da se pas usprotivi. Komanda "drži!" je postala jasna psu dosada i naučio je da komande "drži" i "aport" znače da predmet mora doneti vodiču.
Ako se i sada protivi moramo ga primorati svim raspoloživim sredstvima. Donošenje je obaveza ! Na kraju se tako formira i radost donošenja. Pri svakom uspešnom donošenju ne škrtarimo sa nagradom i pohvalom.
VEŽBA 9.
PAS DONOSI APORTOK
Dosada smo uvek stajali pored aportoka da u slučaju potrebe pomognemo. Sada pas treba da nauči da sam ode do aportoka, uzme ga i donese do vodiča. Psa postavimo da sedne pored naše leve noge na povodcu. Aportok bacimo nekoliko koraka napred da pas vidi kako leti i pada i leži na zemlji. pazimo da pas ostane da sedi. Posle kraće pauze uz komandu "aport!" (donesi) krećemo prema aportoku sa psom na povodcu, a kada pas spusti glavu i uzme aportok napravimo nekoliko koraka unazad, postavimo ga da sedi i uzmemo mu aportok uz pohvalu. U sledećoj fazi krenimo samo malo prema aportoku i pustimo da pas nastavi sam, i u sledećoj samo napravimo pokret rukom prema aportoku i izdajmo komandu. Na kraju ostanimo na mestu. Ako pas izvršava komandu ne žalimo pohvalu. Ako je neposlušan odmah ga prinudimo ogrlicom na poslušnost i kada uzme aportok hvalimo ga.
Kada pas već sigurno radi kratak povodac zamenimo dužim i lakšim i tražimo da donese razne predmete sa razdaljine do 10 m. Najčešće sada već pas radi sa radošću i možemo lagano korisiti i prepreke. često menjajmo mesto vežbanja, nalazimo razne terena, ali barem ne radimo uvek na jednom mestu na koi je pas navikao. Čarolija je pobeđena !
VEŽBA 10.
IZGUBLJENO, DONESI !
Predvežba za praćenje traga (vodiča)
Radimo na dugom povodcu, napolju, u prirodi. U hodu pustimo aportok tako da pas to vidi. Posle pet koraka stanemo i uz komandu "izgubljeno, aport" i pokazivanje rukom šaljemo psa prema aportoku.
Najčešće će pas doneti bez ikakvog problema, možemo uraditi i nekoliko koraka unazad. Posle nekoliko ponavljanja povećajmo udaljenost na 8-10-15 m, i ako više puta sa radošću donosi otkačimo povodac sa okovratnika pre nego ga šaljemo po aportok unazad.
Nemojmo žuriti sa skidanjem povodca, jer je povodac najbolje pomoćno sredstvo da se pas uveri da će vodič uvek da nametne svoju volju psu i da ima moć nad njim. Sve dok osećamo da pas pokušava da se oslobodi našeg uticaja ne ostavljajmo ga bez dugog povodca ni pod kojim okoplnostima. Kda već na dugom povodcu radi sa radošću i pouzdano mirno možemo preći na vežbanje bez povodca.
VEŽBA 11.
APORT PO TRAGU VODIČA
Podsticanje i navođenje psa za brzo donošenje. Preskakanje - donošenje aporta preko prepreka i donošenje po tragu vodiča su najbolji načini da pas radosno i brzo donese aportok do vodiča.Vežbajmo što više donošenje po svom tragu na šumskim i polskim putevima. Ako pas već dobro donosi po našem tragu kada vidi kako je aportok bačen sledeći put bacimo tako aportok da on ne vidi to - ne primeti dok hoda uz nogu. Posle 20-ak koraka stanimo, pokažimo unazad prema aportoku i komandujmo "izgubljeno - aport". Pas najčešće otrči nazad 10-ak m pošto već od pre poznaje komandu i znak, ugleda aportok, uzme ga i vrati se sa njim do vodiča. Ako je potrebno krenimo nekoliko koraka sanjim prema aportoku uz komandu "izgubljeno, traži". Retko je potrebno više od 5-6 ponavljanja da pas shvati šta treba da radi. Sigurno se vraća, trčeći, po putu kojim smo došli, da nađe aportok.
Kada pas nađe aportok i uzme ga, vodič treba što brže da se udalji od psa dalje napred putem, još bolje trčeći. Učenik će želeti što pre da stigne svog vodiča i stiže do njega u punom trku. Što više vežbamo ovo, to više mu postaje navike da vodiču brzo donese aportok, i sa što veće daljine donosi to brže trči. Postepeno povećajmo daljinu na 10-50-100 m, i na više. Skoro ne predstavlja nikakav problem poslati tako psa po aportok na daljinu od 1 km (1.000 m) po tragu vodiča. Menjajmo aportoke, vežbajmo sa rukavicama, torbom, ključevima, štapom za šetnju i kasnije i sa teškim aportokom.
Daljim vežbanjem podstičemo korišćenja nosa i vežbamo moć koncentrisanja psa. Više o ovome u poglavlju "Uvod u praktičan rad na terenu".
VEŽBA 12.
DONOŠENJE TEŠKOG APORTOKA, DIVLJAČI - SVEGA - donošeje lakog i teškog aportoka sve do težine 8 kg.
Pas uči iz iskustva. Uopšteno donosi samo predmete sa kojima smo vežbali sa njim. Važno je menjati predmete da pas nauči zahvate istih pri uzimanju i nošenju. Nije potrebno razglabati da nošenje lisice od 7-8 kg. zahteva drugačiji zahvat od nošenja goluba ili šljuke. Na kraju za donošenje teških predmeta je pšotrebna određeno razvijena muskulatura, i tehnika zahvata i nošenja koje pas mora savladati. Sve to možemo postići jedino stalnim i upornim vežbanjem.
Prema tome čim pas upozna osnovne zahvate aportoka vežbajmo sa raznim predmetima donošenje, sa sitnom divljači, ali uglavnom sa teškim aportokom.
a) Teški aportok se može lako napraviti sa drvenim i metalnim tegovima da bude sve do 7-9 kg. težak. Prvo koristimo samo drvene tegove, jer oni retko predstavljaju problem, pas je već navikao na njih jer je sličan aportok već bezbroj puta doneo. Smatram dobrim da sredinu drvenog apotoka čvrsto uvežemo parčetom nekim krznom (zeca ili lisice). To donekle podseća na divljač, i pas će najverovatnije sa voljom da ga uzima.
Kada pas već rado nosi otežani (veći) drveni aportok postavimo na obe strane spolja metalne tegove (u obliku diska). Sledeće tegove dodajemo samo kada pas ovo već sigurno nosi nekoliko minuta. Bilo bi nerazumno sa 3 kg. odmah preći na 8 kg. težine. Psa bi ovo naglo povećanje težine učinile nesigurnim. Baš zbog toga posle početne težine od oko 3 kg. treba postepeno povećavati težinu. Težinu aportok od 1 kg. povećajmo za 172 kg., to je povećanje za 50%, ali težinu od 3 kg. povećajmo samo za 15%, postepeno. tehniku uzimanja i nošenja, kao i brzo donošenje pas uči aportom po tragu vodiča. U nastojanju da što pre dođe do vodiča zaboravlja sve prepreke i teškoće. Ne plaši se tako lako kao kada prvi put dođe do teškog aportoka.Naravno, ne tražimo da otežani aportok odmah donese sa 300 m, već sa 30-40. Tu razdaljinu povećavajmo samo kada već sigurno donosi na njoj. Ostavimo vremena psu kod ove vežbe ! pošto obuka počinje u proleće za razvoj muskulature i savladavanje tehnike zahvata i nošenja imamo 5-6 meseci na raspolaganju. Uvek povećajmo težinu aportoka samo kada pas nosi bez znaka zamora i u brzom 5-6 minuta težinu. Veoma je dobar metod za izgradnju pravilnog zahvata pri nošenju donošenje teškog aportoka preko neke prepreke (potok, kanal, oboreno stablo, stepenice, gustiš).
Pri donošenju po tragu vodiča izradimo tako trag da pas mora preći slične prepreke sa aportokom.
Preskakanje (visinskih) prepreka treba vebati, ali pazimo da mladi pas samo jednom dnevno preskače sa teškim aportokom da se ne bi preopteretio. Kod preskakanja se često desi da pri doskoku na zemlju aportok ispadne iz usta psa. Treba se truditi da pas odmah opet uzme aportok u usta, te stojmo blizu prepreke tamo gde je pas preskače da bi mogli pomoći i čam pas uzme aportok koji je ispao otrčimo dalje 10-15 m i tek tada uzmimo aporto od njega. Ovako odradimo pri preskakanju predmeta sa svim vrtama aportoka. vežbe radimo sve dok jaki pas može da nosi aportok od 8 kg. a slabiji pas aportok od 6-7 kg. bez znaka zamora 10 minuta. Samo na ovaj način možemo prišpremiti psa da kasnije, u lovu, može da izvrši teške zadatke pri donošenju lisice, zeca ili guske bez teškoće i zastoja.
b) Teška koža lisice. U zahvatu i nošenju kod donošenja teškog aportoka i teže sitne divljači (lisica, zec) postoji znatna razlika.Ustvari je aportok izbalansiran, na sredini stanjen za zahvat i tvrd. Zahvat lisice i zeca zahteva drugačiju tehniku zahvata, jer pas mora sam da nađe mekšu sredinu divljači gde ju je najcelishodnije uhvatiti da divljač bude u ravnoteži sa obe strane i da može da je nosi. Za ovu vežbu koristimo krzno lisice teško 6-7 kg. Pripremu ovog aportoka sam već opisao. Neka rep ne fali, jer kod prirodne divljači on visi i ometa kretanje psa pri nošenju (kada stane na njega), i neka već pri vežbanju navikne na prirodan oblik divljači. Sredinu otežanog lisičjeg krzna, ne u santimetrima nego po ravnoteži,obmotajmo čvrsto u širini oko 12 cm. kanapom tako da bude debela oko 8 cm. Ovim navikavamo psa da divljač hvata po sredini.
Donošenje kože ne predstavlja problem jer je pas već nosio ovu težunu, ali krzno ima neprijatan miris za psa. U tom slučaju dreser mora biti dosledan i na dosada opisane načine mora postepeno da primora psa na uzimanje, držanje i donošenje i na veće daljine. Veoma ima velik značaj da svakako dreser pobedi. Vežbanje prekinimo samo kada je vodič u pravu. Uopšteno se dešava da u obuci pas otkaže poslušnost. Čak planirano osigurajmo ovakve situacije sa greškom psa, da bi ga naterali da se pokori (Videti u sledećem poglavlju).
c) Divljač. (golub, kunić, vrane, svraka, kreja, močvarice, mačke, lisica). Treba vežbati ne samo da pas nauči razne zahvate, već i da se izbegne da pas neku divljač donosi rado, a neku izbegava, mrzi je i gadi se da je donese. Dešava se da "omiljenu" divljač hvata, u radosti, pretvrdo. Ako dreser primeti da pas neku divljači sa posebnom radošću i uzbuđenjem hvata i nosi, neka sa posebnom pažnjom i istrajnošću, brižno, precizno, do detalja, zahteva korektno donošenje.
Češće se dogodi da pas odbije uzimanje ove ili one divljači ili kasni sa njenim uzimanjem (zahvatom). U svakom slučaju, ako od učenika tražimo da donese novu vrstu divljači prvo to odradimo na povodcu i dovedemo na povodcu psa do divljači. Dobro je prvo, kao kod predvežbi, postaviti psa da sedi i na komandu "drži" staviti mu dotičnu divljač u usta, zatim učiniti nekoliko koraka sa psom da nosi i komandovati "sedi" i uzeti divljač. Pohvala. Ako se protivi vežbati dok ne prestane otpor.
Pernatu divljač neka pas hvata sa sastavljenim krilima koji su u ustima psa i sa leđa, stomakom napred. Dlakavu divljač tako da hvata leđni deo. Kod teške divljači je ovaj zahvat neizbežan.
Kada je pas naučio ispravno da drži i nosi divljač, bacimo je nekoliko koraka i uz komandu "aport" ga nateramo da je donese. U ovoj fazi ne smemo dozvoliti da bez komande ide po divljač.
Mnogo puta predstavlja teškoću uzimanje sveže ulovljenog zeca, jer zbog labave kože zec često isklizne iz usta psa. Pre nego što pas aportira toplog zeca vežbajmo sa njim aport toplog kunića i hladnog zeca. Prvog "toplog" zeca postavimo tako da pas priđe sa leđa i dovodimo psa do njega na povocu i naterajmo psa da ga brzo uzme.Donošenje zeca po tragu vodiča vežbajmo samo kada je već naučen da ga uzima - prihvata.
Najveće probleme imamo sa psima koji ne vole lisicu. Ako smo sa psom dovoljno vežbali sa teškim aportokom i otežanom lisičjom kožom donošenje, težina ne predstavlja problem kod donošenja lisice. Preporučujem: pre aporta lisice dovoljno vežbajte sa teškim aportokom. Donošenje lisice počnimo prvom prilikom sa ohlađenom srednje velikom lisicom. Vodič mora svakako biti u pravu, vežbu ne smemo završiti sve dok pas ne uzme i donese lisicu. Veoma je važno vežbati psa da donese lisicu preko raznih prepreka. Na taj način uči zahvat i balansiranje i zaboravlja na odbojnost prema lisici.
Najbolji način navikavanja na lisicu i savlađivanja odbojnosti prema njoj je kontakt sa mladom živom ili ranjenom lisicom. Ako uspemo u julu-avgustu uloviti mladu lisicu i odmah pustiti psa na toplu ili ranjenu lisicu da je hvata, da je dobro protrese, još bi bilo bolje da je živa, sigurno će "zavoleti" lisicu.
Za vreme napada, hvatanja i otresanja mlade lisice se sklonimo 30 - 40 m da ne ometamo psa. Kada se smiri posle "pobede" nad neprijateljem najverovatnije će potražiti pogledom okolo vodiča, koji ovom prilikom ide dalje unazad kao da želi da ode. Često pas sam uzme lisicu i žuri prema vodiču. Obavezno je korektno predavanje i pohvala. Ovi psi kasnije neće ostaviti lisicu. Ako pas sam ne donese lisicu, neka to učini vodič i posle 15 minuta neka na povodcu vežba pravilno uzimanje, držanje, nošenje i predaju lisice. Samo ako pas ovo radi samouvereno pređimo na donošenje lisice po tragu vodiča.
Treba iskoristiti svaku mogućnost da vežbamo donošenje lisice. Svaka lisica - zavisno od vremenskih prilika - se može danima koristiti. Okačimo je na promajno mesto, pas mora da donosi i divljač koja pomalo miriše.
d)Golub i jaje. Sa njima vežbajmo samo ako pas jako tvrdo nosi. Dobar aporter pernatu divljač donosi živu, prilagođava zahvat prema divljači koju donosi. Kod pasa koji su učeni aportu kroz igru je često griženje i i tvrd zahvat kod lake divljači. Ako psa učimo aportu prema prethodnom sistemu, a ipak tvrdo nosi i gnječi, uzrok najverovatnije možemo potražiti u nervnom sistemu psa. Uzbudljiv, nemiran i nesiguran pas je češće naklonjen tvrdom držanju nego jedan staložen, miran pas. Ako učenik predmet ili divljač pretvrdo nosi vežbajmo na povodcu donošenje tvrdo kuvanog jajeta i sveže odstreljenog goluba. jaje već na manji pritisaj puca, prska, a golub odbacuje puno perja usled jačeg stiskanja. Prirodno pas treba da je na povodcu. Svaki predmet jednom postavimo pse u usta pa uzmemo, zatim tražimo da pas uzme sa zemlje i ako neće odmah intervenišimo sa bodljikavom ogrlicom ako tvrdo drži i lomi jaje ili grize goluba. (Vidi odeljak griženje divljači).
Ako zadatak dva-tri puta uradi zadovoljavajuće odmah vežbajmo sa lisicom ili lisičjom kožom, i svaki predmet neka donosi preko prepreka. Sigurno će naučiti, zavisno od situacije, da hvata čvrsto ili mekše.
e) Ključevi i džepni nož. Veoma je dobar način da naučimo psa da donosi svežanj ključeva ili džepni nož. Oba ova predmeta pas drži oprezno i mekano jer mu je tvrdoća metala neprijatna. Dalji značaj ove vežbe je da pas nauči da pronađe vodičeve izgubljene stvari. Po prilici vežbajmo donošenje sa šeširom, kapom, štapom, smotanim povodcem, novčanikom, jer to može biti samo od koristi.
VEŽBA 13.
DONOŠENJE BEZ KOMANDI
Veoma korisna i poželjna osobina psa. Obučeni lovački pas neka donese svaku hladnu nađenu divljač, čak i kada malo "miriše" bez komande. Sutradan posle lova se tako nađena divljač još može iskoristiti. Na terenu možemo razrešiti skriveno surovo delovanje lovokradica kada pas nađe divljač u omči ili zamci. Ovu osobinu možemo razviti i ako pas nije neki urođeno veliki aporter.
Počnimo vežbanje tako što pored puta ili šume bacimo što dalje divljač u gustiš, i više komada, ali tako da možemo pratiti pogledom rad psa. Posle nekoliko sati ili sutradan pretražimo sa psom taj deo terena na vetar i posmatrajmo da li pas pronađenu divljač uzima i donosi bez komande. Ako ne uzima divljač odmah komandujmo "aport" i naterajmo ga na donošenje. Kada je donese pohvalimo ga.
Retko će se desiti da dobro obučeni aporter na komandu "aport" ne donese divljač. U tim izuzetnim prilikama na povodcu primorajmo psa na aport. Posle nekoliko ponavljanja pas redovno uzima divljač koju nađe bez komande i donosi. Vežbajmo u gustišu gde pas ne vidi nas ni mi njega.
Postepeno povećavajmo sigurnost. Odstrelimo divljač na ivici šume i ostavimo je da leži, tako da nema pored sebe miris čoveka, a sutradan dođimo sa psom i potražimo je.
Posebno je važno vežbati sa hladnom lisicom. Ako i nju donese, možemo reći: imamo psa koji bezuslovno donosi.
VEŽBA 14.
DONOŠENJA UZ RAZNA OMETANJA
Pošto je pas naučio da svaki pronađeni predmet treba da odnese do vodiča i nosi, navikavajmo ga da isto to učini i uz razna ometanja - uznemiravanja. U grupnim lovovima ovakvih ometanja ima na pretek i treba da nauči da ono što je uzeo nikako ne sme ispustiti ni pod kojim uslovima. Prema tome namerno izivamo takve uslove koji ometaju psa. Prvo u blizini vodiča, a posle dalje (100 m i više...) Naprimer: pogoniči se dernjaju, pomoćnik vodi i podstiče drugog psa, imitiranje ranjenog zeca, pucnji, divljač koja beži, domaća živina u blizini.... Ako slučajno vidimo zeca kako leži u logi postavimo u blizini aportok i kad ga pas ponese dignimo zeca, i još bolje pucajmo za njim.
Ovo preporučujem samo kada je pas već naučio zaleganje i puženje pouzdano i kada je poslušan na zeca, da, ako bi slučajno pustio aportok i pojurio zeca, po povratku na povodcu sledila kazna sa puženjem i ponovnim uzimanjem aportoka.
ODNOS VODIČA I PSA ZA VREME UČENJE APORTA
Onaj koji je do sada pažljivo čitao zapazio je da smo do sada prinudili psa na željeno ispravno ponašanje izbegavajući svaku igru i naviku sa igrom. Svaka igra je otrov pri obuci. Jednom će nekada u lovu pas obučen kroz igru izneveriti vodiča. Suština i cilj osnovne obuke je - ovo smo već više puta naglasili - ne samo naučiti psa određenim radnjama i ponašanjima, nego staviti do znanja psu i pokazati mu da je suprostavljanje volji vodiča bezizgledno.
Ovaj proces koji se događa u svesti psa je važniji iz ugla kasnijeg rada sa psom nego učenje - postizanje rezultata u pojedinim radnjama.
Dok pas to shvati i prihvati više puta će se naći u sukobu sa vodičem, u osnovi toga je protivljenje psa da se povinuje drugom, ne htenje, ali kraj uvek mora biti isti - pas se mora pokoriti volji vodiča.Za vreme obuke se više puta ukazuje prilika za iskušavanje moći. Najizrazitiji primer je kada pas napadne vodiča, reži na njega ili grabi prema njemu. Doduše ove prilike su retke, ali ne i isključene. Od 500-600 pasa sam naišao na tuce ovih prilika. Pa ako se tako nešto desi vodič treba da reaguje po prethodno opisanom. Što mirnije, staloženije i sa samosavlađivanjem deluje vodič to je uspeh brži. Može pobediti samo dreser koji je u ovakvim situacijama samouveren. Ko se i sam boji, ne može biti vođa čopora! Samo tvrda volja vodiča i samouverenost !
Uopšteno je prijemčivost pasa na obuku u takvoj meri prisutna i tako se ponašaju da se prethodno opisano sukobljavanje volje i ne dešava i nema potrebe za "borbom moći". Ali to može biti često opasno, jer pas nije iskusio beskomromisnu vlast i nadmoć vodiča. Za slučajeve tvrdog psa preporučujemo da pokušamo sami da izazovemo suprostavljanje psa i da ga zatim suzbijemo po prethodno opisanoj metodi. Ova prilika se nudi pri donošenju, i nemojmo se ustručavati primeniti kod pasa koji donose sa radošću. Sigurno će se isplatiti u kasnijem celom životu psa. Čim pas na komandu "drži" uzme naviknuti aportok sa zemlje, zamenimo ga sa predmetom koji ne uzima rado. Vežbajmo sa ovim predmetom sve dok ne izgubi volju i otkaže na komandu, neće da uzme predmet, i tada ga bodljikavom ogrlicom primorajmo da nekoliko puta uzme aportok jedno za drugim.
Često naiđemo na otpor ako sveže ulovljenu mačku ili lisicu na 12-15 sati plitko zakopamo ili pokrijemo travom i zatim koristimo za vežbanje donošenja. Ovako tretirana grabljivica ima miris koji je odvratan za svakog psa. Ovim načinom ćemo odgajiti stvoriri sebi aportera koji nikad neće zakazati.Najvažniji osnovni princip kod učenja donošenja: pas donosi jer treba, a ne zato što mu to pričinjava radost ili zadovoljstvo. Radost donošenja dolazi sama od sebe, kada nauči pravilno donošenje. Od tog momenta znači psu da može da donese.
Постови
